Der Staat gegen Fritz Bauer / The People vs. Fritz Bauer (2015)

Alternativni naziv: The People vs. Fritz Bauer
Žanr: Biografski | Drama | Triler
Režija: Lars Kraume
Glumci: Rüdiger Klink, Burghart Klaußner, Andrej Kaminsky...

Priča:
Priča o čoveku koji je izveo nemačkog naci zločinca, Adolfa Ajhmana pred lice pravde.

Moj osvrt:
Fric Bauer je čovek koji je zaslužan za hvatanje jednog od najvećih nacista, Adolfa Ajhmana. Čovek je Nemac, Jevrej i posle Drugog Svetskog rata se vratio u Nemačku. S obzirom na to ko je i šta je, s obzirom da preuzima posao lova na naciste, možete zamisliti samu težinu ove priče.

Bez obzira što smo vremenski udaljeni od ove priče i dalje obraditi ovu temu u Nemačkoj prestavlja hrabrost, pre svega jer prikazuje da posleratna Nemačka nije baš voljna prihvatiti krivicu i kazniti zaslužne za zlodela. Sa jedne strane, to je predstavljeno odlično. Ljudi se hrane sitnicama dok će velike stvari koje po njima nisu nijhov problem pokušati da zaobiđu. Nemojmo upirati prstom. Pitajte nekog jednostavno pitanje, da može da bira između opcije da mu bude poklonjen nov automobil ili mogućnosti rešavanja velikog problema koji ne pripada njemu, plašim se da će većina odabrati ovo prvo. Zašto bi se bavili nečim na šta ne utičemo, zašto bi odgovarali za zločine koje je činio neko drugi? Ljudi ne shvataju da ne moraš biti na optuženičkoj klupi ako prihvatiš krivicu ili osudiš nešto što je činio neko tvoj. 

Iako film ima jako tešku temu, on se nikako ne bavi njom na pravi način. Moraš da osetiš težinu, moraš da osudiš posledice tako što ćeš videti uzrok. Film to uzima zdravo za gotovo. Trudi se da pokaže da Nemci ne prihvataju krivicu i da se prave kao da se ništa nije dogodilo. To stavlja lovca na naciste u jako neugodan položaj. Ali prvo je promašeno ovo prikazivanje Nemačke jer je jako površno. Ok, oni ne prihvataju to ali setimo se Judgement at Nuremberg. Tamo film udara poput čekića. Ne možeš da se praviš da se to nije dogodilo, ne možeš da ignorišeš, ne pravda te to što nisi znao da se događaju takvi užasi. Poenta je da ništa nisi preduzeo. Problem ovog filma je što se konstantno zadržava na istom. 

Poseban problem je odnos prema glavnom liku tj. prema dva glavna lika - Baueru i njegovom mladom pomoćniku. Već sam nedavno pomenuo kako me nerviraju sada ovi politički korektni filmovi. Umesto da pravi dramu od već velike treme, film se odlučio da pravi dramu na osnovu seksualnog opredeljenja ove dvojice. Znate šta je najgore, više truda su uložili u taj deo priče nego u ovaj istorijski. Čak je priča mladog pomoćnika mogla biti solidna drama. Ali čemu onda u tome lov na Ajhmana i kritika posleratne Nemačke? Kakve veze ima seksualno opredeljenje sa tim da se Nemac obraća Mosadu da mu pomognu u lovu na Ajhmana kada njegova vlada to ne želi. Umesto da se igra na kartu izdaje, igra se na kartu ljudskih sloboda koje ispadaju motiv za sve ovde. 

Ono što moram da pomenem je jedan neprocenjivi govor Frica Bauera prilikom gostovanja na televiziji. On tada pominje da Nemci ne treba da budu ponosni na Getea i ostale velikane jer nisu ništa sami uradili da bi ovi postali veliki. Njihova veličina je njihova sopstvena zasluga. Nemci moraju da budu ponosni na ono što su učinili. I to je tako prokleto neprocenjivo. Kako se zapravo voli svoja zemlja - tako što ćeš biti dobar čovek, uticati na druge da budu takvi. Takva svest će napraviti društvo boljim. Sa boljim društvom dolazi do boljih postupaka. A šta je sada zapravo država. Jedan mandril koji će neistomišljenike nazivati izdajnicima dok je on velikomučenik zato što mora da nam iskače iz frižidera kada god ga otvorimo. Tu se uvek setim komentara jednog čoveka: "Kada je država ušla u rat, on je od nje dobio stan a ja pušku. I ja sam danas izdajnik a on heroj." Zato smo tu gde smo. Ne ponosimo se delima već verujemo praznim rečima. 

Možda ovaj film zaslužuje veću ocenu jer priče su pitke, likovi zanimljivi i gluma dobra. Ali ne mogu da se otmem utisku da su istojrijski i aspekt ljudskih prava ovde veštački uklopljeni. Kao da jedna priča prodaje drugu a to ne može da valja. Ne možeš ozbiljnoj temi da pristupiš tako što ćeš pokušati da je naglasiš nečim nevezanim, bez obzira na bitnost te druge teme. Zbog tog neozbiljnog pristupa je film donekle promašen. Šteta jer ovo je moglo biti dobra drama. Tačnije dve

Zanimljivosti:
Fric Bauer je doprineo stvaranju nezavisnog pravnog sistema u Zapadnoj Nemačkoj.

Naj scena:

Govor

Moja ocena: 6/10