Paradise Lost 2: Revelations (2000)

Žanr: Dokumentarac | Kriminalistički
Režija: Joe Berlinger, Bruce Sinofsky
Glumci: Damien Wayne Echols, Melissa Byers, Norris Deajon ...

Priča:
Slučaj Trojke iz Zapadnog Memfisa, upitne okolnosti i upletene strane nekoliko godina kasnije.

Moj osvrt:
Paradise Lost je verovatno jedan od najboljih dokumentaraca koje sam gledao. On na kraju ostavlja otvorenu priču, ne znamo šta će biti sa osuđenima, ne znamo da li su krivi. Paradise Lost Revelations je nastavak koji nam donosi još detalja vezanih za slučaj ali i odjek koji je ova misterija ostavila na svet. 

Na početku se dosta forsira kako je prvi film bio sjajan, kako je šokirao i podigao mnoge ljude. Ok, odajem im priznanje. Pokrenuli su lavinu svakako ali nekako ne volim kad se neko sam hvali pa sve i da su te pohvale na mestu. 

Velika pažnja je ovde pridata likovima koji su došli da pomognu da se suđenje obnovi. I tu dolazimo možda i do prvog problema. Ta grupa priča da samo žele da se otkrije istina i da momci dobiju fer suđenje ali ovde nekako imamo drugu krajnost. Šta god pričali, ti likovi su ovde da dokažu da su momci nevini i to se vidi po njima. E sada, zašto sam napisao "možda" do problema. Da je dokumentarac pravljen neutralno, ovo bi bilo sjajno jer imaš likove koji će potencijalno osloboditi ubice. Međutim filmadžije ovde nisu ostale po strani. 

Ako uzmemo likove koji nisu ni žrtve ni optuženi (ili njihovi advokati) čujemo previše mišljenja koja su kao da smo vi ili ja seli pa pričali. Prvi film te je naterao da razmiliš i možda izneseš svoje mišljenje. Ali gomila nebitnih ljudi da to radi u filmu mi se baš i ne sviđa. Retko je ko realan, svi vuku na jednu stranu i blate onu drugu. Sve u svemu, ta mišljenja su jako nebitna za ceo proces ali ispadaju bitna zbog samog zapleta filma. 

Videćemo i ponovnu analizu dokaza i opet to jako teško padne na stomak kada čujete i vidite kroz šta su klinci prolazili. I opet tu imamo i dobre i loše stvari. Dobre su te što se ti dokazi revidiraju ali loše način na koji se revidira. Dovodi se stručnjak a sve što znamo o njemu je da drži online kurseve. Meh. I on je uverljiv, sprda se sa ranijom istragom itd. Ok, jeste ona bila traljava ali nije 100%. Problem je ovde što film konstantno vuče na to da ništa u toj istrazi nije valjalo i da su dokazi očigledni. Zapravo ovo ne bi bio problem da su dokazi uverljivi kao što ih je film predstavio. Jer da jesu, slučaj bi bio vrlo verovatno zaključen već tada. 

Najviše vremena u filmu je posvećeno ocu jednog od ubijenih dečaka, Marku Bajersu. I to je glavni razlog za kritiku. Ako ste gledali prvi film, videli ste da je Bajers pozer, da glumata, da recituje itd. Film nikako nije bio fer prema čoveku jer sve vreme gledamo dokaze protiv njega. Zapravo to je glavni cilj filma bio, optužiti Bajersa za ubistvo. I svo vreme vi gledate ubedljive dokaze protiv njega i na kraju ništa ne ispadne tako ubedljivo. 

To što je Bajersu dato dosta prostora znači da ćemo opet gledati gomilu rasprava, glumatanja, pretnji trojici uhapšenih, recitovanja koje ima teme iz biblije. Ok je to donekle ali kasnije baš bude overkil. Pogotovu što film radi ono što je kritikovao u prvom delu, izvrće ruglu ovog čoveka da bi ga bilo lako optužiti. Na to dodajte da ćete često gledati scene iz keca. To nam govori da je dosta vremena protraćeno ni na šta. 

Uz revidiranje dokaza koje je ok, ono što je sjajno su izjave ljudi koje smo gledali u prvom delu. Ponovo ćemo čuti optužene i ponovo su i ubedljivi i neubedljivi. Jednostavno ne znaš gde da ih smestiš. Čućemo policajca koji je vršio istragu. Ako smo otvorenog uma, videćemo da on duboko veruje u krivicu optuženih ali opet će u nama postojati crv sumnje. Čućemo i odvratnog sudiju iz prvog dela koji se jako trudi da se dopadne svima. Čovek baš ne želi odgovornost i samim tim je gnjida. Čućemo porodice optuženih i sve to i dalje produbljuje misteriju. 

Još jedna sjajna stvar je muzika brata Metalike. Repertoar je proširen u odnosu na prvi film. I dalje to zvuči jako sablasno. Prosto je neverovatno kada pesmu povežeš sa stvarnim, jezivim događajem koliko je to zapravo promeni. 

Kada izvagam, film nije trebao dobiti ovoliku ocenu pre svega što je odabrao stranu. Ali opet, dokumentovao je nastavak slučaja, produbio je misteriju i naterao te da razmišljaš i dalje. Probajte da istražite slučaj otvorenog uma. Videćete da nije baš tako lako. Oni koji hoće da vas ubede u krivicu, imaće neka dobra zapažanja ali će vas hvatati i na detalje koji nisu baš ubedljivi skrećući vam pažnju sa onog što nije lako dokazati. Oni koji žele slobodu ovim momcima će se samo baviti rupama ali ne i stvarima koje ih potencijalno osuđuju. Bilo kako bilo, gledanje sledećeg filma je pod moranjem. Iskreno se nadam da će se ovaj slučaj pre ili kasnije rasvetliti i da ćemo ugledati finalni Paradise Lost koji će pričati o tome.

Zanimljivosti:
Metallica je odobrila da se njihova muzika koristi u filmu. Od tri filma, ovo je jedini koji nije bio prikazivan u bioskopu.

Naj scena:

Bajersovo završno "pojanje" i rasplet. Šamar jer vidimo da nas je film navodio na nešto, da se i dalje gura po starom i da su ljudi uglavnom jednosmerni smradovi.

Moja ocena: 7/10