Filmski Hitovi: Kurenai no buta (1992)

Alternativni naziv: Porco Rosso
Žanr: Animirani | Avantura | Fantastika | Ljubavni
Režija: Hayao Miyazaki
Glumci: Shûichirô Moriyama, Tokiko Katô, Sanshi Katsura ...

Priča:
Avanture veterana iz Prvog Svetskog Rata koji je proklet da izgleda kao čovekoliko prase.

Moj osvrt:
Već duže vreme planiram da vreme posvetim studiju Ghibli i njihovim animiranim filmovima. Ako se ne varam, jedini njihov film kome sam davno posvetio pažnju je bio Spirited Away. No, tada se nisam puno trudio da kopam kroz ono što mi film pokušava reći pa se ni ne sećam ničega posebno. Odmah da vam najavim da će u neko skorije vreme i on osvanuti ovde na blogu. Porco Rosso sam izabrao sasvim slučajno kao nešto čime ću početi posvećivanje pažnje Ghibliju i odmah ću vam reći da nisam pogrešio.

Na početku vidimo bandu koja otima klince i vidimo te iste klince koji prilično zadaju muku negativcima. To rade na onaj način koji je karakterističan za naše najmlađe. U najobičnijoj stvari oni vide avanturu, vide prostor da nešto istraže. Sada zamislite gomilu klinaca koji u toku leta ometaju bandite u onome što oni rade. Da da, dobro ste pročitali, u toku leta. Film je koncipiran tako da negativci podsećaju na gusare a oni umesto na vodi, plove među oblacima. Ova scena je odlična iz prostog razloga što vam film odmah kaže šta će vam prodavati. On samom radnjom najavljuje okršaje u vazduhu ali ni jednog momenta ne želi da vam prodaje agresiju. Zato su klinci smešteni u ovu scenu, da vas zabave u nečemu što bi trebao biti oružani okršaj. Prodaješ mi lepu, iskrenu emociju umesto agresije? Bravo.

Glavni junak užasno podseća na Bonelijevog Mister Noa. Ko nije čitao te stripove, evo kratkog opisa. Mister No je veteran kome se zgadio rat, dopizdela mu je sva gužva grada i sav taj haos. Pokupio se fino i otišao da živi u Manausu, u srcu brazilske džungle gde živi od danas do sutra, provodi se, kocka, uživa sa lepim ženama, učestvuje u tučama u barovima i vozi svoj stari pajper koji pali na žestoko udaranje. Naravno, on jeste pobegao od haosa ali haos uvek pronađe njega. Ovaj prasac mi prilično liči na tog Bonelijevog junaka. U nekoj uvali odmara, radi ono što želi i kada želi, ali opet ima onaj osećaj časti i manire heroja. Film nam ne prodaje to na patetičan i bombastičan način. Ovaj lik deluje užasno realno a samim tim i blisko.

Ne umem da opišem ovo baš najbolje, ali ceo film deluje melanholično. Muzika je takva da se zamislite u svakoj sceni gde se ona čuje a pojavi se npr. u toku leta kada možete da uživate u animaciji. Ako ovaj tekst pretvorim u komentare prosečnih gledaoca filmova/čitaoca knjiga reći ću da jednostavno možete osetiti vetar kada gledate animacije u kojima se podiže lišće, likovi drže šešire da ne spadnu itd. Povremeno ritam filma uspori ali onda baš donese tu melanholiju koja je karakteristična za prasca čiju priču gledamo. Za mene je ovo bilo savršeno.

Imamo i devojčicu koja popravlja avion ovog prasca. On na početku ima rezerve prema njoj, nema poverenja da ona može da obavi posao kako treba. I tu me ovaj film kupuje opet. Nekada me nervira koliko malo vere imamo u čoveka. Pričao sam već o situacijama gde ne verujemo početnicima da išta umeju. Zašto ne bi dali nekom šansu da pokaže šta zna? Pa i ako pogreši, znaće gde je pogrešio i šta treba da uradi da bi to popravio. Ne postoji šansa da nas ljudi oduševe, da nas obraduju, da nam učine lep gest ako im mi ne damo prostora za to. Porco Rosso vam govori da dopustite ljudima da vam pomognu ako već imaju želju za tim, pustite ljude koji vam žele dobro da vam priđu. Verujte u njih.

Šta nas privlači još ovakvom liku osim onog što sam do sada napomenuo. On izgleda kao da ga baš briga za sve ali je uvek tu da učini pravu stvar za druge. I upravo taj stav da ga ništa ne može pomeriti, uplašiti ili zabrinuti daje karakter ovom liku, daje mu onu dozu samouverenosti koju su old skul heroji vazda posedovali. Sa druge strane, vidimo kako je on zatvoren. Ispod te hladnoće, samouverenosti i sigurnosti, nekako izgleda da leži nešto krhko. I ne samo da drugi likovi u filmu žele dopreti do toga, i mi kao gledaoci tražimo put do otkrića. Nije teško prokljuviti šta se kuva ali ne očekujte standardni, uobičajeni i/ili daleko bilo patetični rasplet situacije. Ovaj lik je čvrst u svojim stavovima i namerama. Takav je i film. Daje vam sve, ali ne želi sve da vam nacrta - bukvalno.

Retko koji film nam servira žene kao heroje. Ne mislim na one Ripli iz Aliena neustrašive dame. Ovde mislim na običnu ženu koja je heroj i/ili bez koje drugi heroji ne bi postojali. U neverovatno simpatičnoj sceni kada se popravlja avion glavnog lika, vidimo toliko žena koje podsećaju na naše mame, bake, tetke, strine, sestre, supruge i sve su tu za nas i zbog nas. Iako njihova uloga izgleda obična, ona je i takva neustrašiva i ključna za priču koju gledamo. Genijalno.

Obično se heroji busaju u prsa, obično rade nešto zbog određenog cilja. Ne mislim da je taj cilj nemoralan i loš. Ne idem u tom smeru. Mislim da ih nešto natera da budu heroji, da izrastu iz situacije. Ovde prasac dobija ponudu da se bori na jednoj strani. On na to odgovara da leti za sebe. I pazite, on čini herojska dela ali ne mora. Ništa ne dobija time. Stvar je u tome što je ovaj lik jednostavno takav. Radi ono što njega čini zadovoljnim a što je najbolje, to što predstavlja njegov hir ispadne veliko delo. Nema onih herojskih planiranja napada, nema velikog razmišljanja o situacijama, miru u svetu, siromaštvu i koječemu. Ovo je čist instinkt.

Već sam nagovestio nekoliko puta ali moram da ponovim da je ovaj film do savršenstva preneo emociju. Mnogo scena ovde dozvoljava emotivne momente ali su oni prilično zauzdani. Ali kroz većinu scena se ta emocija provlači. Ne morate videti izjavu ljubavi da biste je shvatili iz pokreta, iz običnih pitanja, iz leta aviona u jednoj vrhunskoj sceni, iz nekih jednostavnih gestova. Porco Rosso nije samo emotivan, avanturistički i zanimljiv film. On je i odlična ljubavna priča.

Šta ćemo sa onom kletvom da nam glavni lik izgleda kao prasac? Tu se malo igraju sa tradicionalnim princem zarobljenim u žabu. I u osnovi vidimo takvu neku priču u kojoj se čeka poljubac iskrene ljubavi. Ali to je samo na površini. Ovde se krije mnogo više od toga. Na površini, ti si žaba i čekaš nekog da ti se smiluje, čekaš saosećanje pa i sažaljenje. U Porco Rosso je to drugačije. Ovde shvataš da si žaba, znaš da moraš nešto da učiniš povodom toga, znaš i da to možeš, da možeš da napraviš nešto dobro, da možeš da zaradiš nešto delima a ne sažaljenjem. Dakle bićeš žaba sve dok sebi ne priznaš da si pobedio problem, da si prevazišao strah, da si prebrodio tegobu, da si ispravio grešku, da si bolji od bilo kakve gluposti koja te je okarakterisala kao lošeg, da si pobedio sebe, da si voljen.

Zanimljivosti:
Režiser, Hajao Mijazaki, izjavio je kako mu se više svidela francuska sinhronizacija nego originalna pre svega što naslovnoj ulozi glas pozajmljuje Žan Reno. Utočište glavnog lika je inspirisano plažom Stiniva sa ostrva Vis u Hrvatskoj. Marko Pagot (pravo ime glavnog lika) je dobio ime po Italijanskom animatoru koji je radio ranije sa Mijazakijem. Inicijalno je planiran film od 45 minuta koji bi bio prikazivan na letovima. Neki likovi u filmu su dobili imena po čuvenim italijanskim pilotima. Ime studija Ghibli se vidi na motoru aviona.

Naj scena: