As Above, So Below (2014)

Kod nas nazvan: Kako Gore Tako Dole
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: John Erick Dowdle
Glumci: Perdita Weeks, Ben Feldman, Edwin Hodge...

Priča:
Kada tim istraživača dospe u katakombe ispod ulica Pariza, otkriva mračnu tajnu koja leži u gradu mrtvih.

Moj osvrt:
Znate one "lepi smo, šareni smo" likove? Ovo je klasičan primer kako ih praviš. Imamo lepuškastu devojčicu i ona ima sto pedeset osam doktorata. Evo baš sam se sad oduševio. Baš zato ću pamtiti ovaj lik i ovaj film. Indiana Džons je imao jedan doktorat i bio je i više nego dovoljan. Ali eto, da bi istraživao iskopine, moraš da imaš gazilion doktorata i to sve da odradiš u svojih dvadeset i kusur godina. 

Onda moraju da nam serviraju i drugi glavni lik. Znate one čudne genijalce. Ovaj recimo provaljuje u stare zgrade i popravlja stvari. Sad eto, on provali u crkvu i popravi neki sat na njoj. Kao niko to ne ume i nikom živom ne smeta pokvareni sat a njegova strast je da eto popravlja pokvareno. Čemu to služi - ničemu. Kao i doktorati pomenutog devojčeta. Samo pogrešni začini u jelu koje praviš. 

Elem, pošto imamo kombinaciju arheologije i istorije, odlučili su da tome dodaju malo čarolije pa pominju i izvesnog Flamela. Ovaj lik treba da vam bude poznat iz Harija Potera. No nebitno, nije loše ubaciti malo mračnih stvari u istoriju i arheologiju. Zapravo prva avantura ovog devojčeta je istraživanje drevnih, zakopanih spomenika. Iako je ta scena malo debilasta zbog rizika koji devojče preduzima, i bespotrebne frke koja se stvara, ona i nije tako loš uvod u film. Kao vodi je strast prema određenom pronalasku i motivisana je time što je to potraga koju njen otac nije dovršio. Kažem, nije to loš uvod u film ali je poput svega ovde to užasno klimavo. 

I opet ne vidim razlog da ovo bude snimano kamerom iz ruke. Ajd ok, neko će da snima nalazišta ali snimati glupave šetnje i nebitne razgovore. Ovo je moglo biti snimljeno i normalnom kamerom. Uopšte ne vidim razlog za drmusanja i tu neku paniku kreiranu kamerom iz ruke. Manite se toga. Ok, neke scene su i simpatične tako ali onda mi daj kombinaciju kamere iz ruke i normalne kamere. Tako ćeš imati i logiku u pitanju zašto se nešto snima. Razgovore, šetnju i akciju nevezanu za otkrića možeš fino da serviraš normalnom kamerom. Ono što se snima posebno, što deluje kao nalazište, snimaj kamerom iz ruke. 

I kada kreću već kroz te katakombe, krenu da paniče posle dva minuta. Zaista? Zar ne treba nešto loše da se desi ili da provedu barem malo vremena pod zemljom. Mala neprijatnost i već kreće haos, kreće netrpeljivost, kreću svađe. U fazonu su bili "hajde da preskočimo uvod i odmah krenemo sa akcijom". Ovo izgleda kao da uđete u lift, vrata se zatvore i neko krene da viče kako ćemo svi da izginemo jer su se vrata možda zalupila jače nego inače. 

Likovi tumaraju kroz hodnike, moš misliti. Problem je što nam se onda servira toliko legendi, toliko priča, toliko starih događaja da to nije baš lako ispratiti. Nekako više nismo sigurni kuda ide priča i o čemu se ovde radi. Ne shvatite pogrešno, ja i volim legende, stare priče, drevna prokletstva i slične pizdarije, ali ovo deluje prilično usiljeno. 

Elem, rekoh vam da imamo pasioniranog naučnika. Taj naučnik nekako počne verovati u supermoći, nadprirodne sile i štaveć. Kontam, horor je ovo, moraš da pružiš paranormalno, ali čemu onda naučnik sa pedeset šest doktorata koji će da baca čini. Zamislite Indianu Džons koji pasionirano priča o Hariju Poteru i njegovim čarolijama. Zamislite tog istog Indianu koji u sukobu sa švabama viče "ekspeliarmus". Trulo, zar ne?

Zapravo ovo je moglo da radi posao za medalju. Ne znam koliko vas je čitalo Bonelijev strip Martin Mystere, kod nas preveden kao Marti Misterija. Ovaj film je mogao savršeno da radi posao da su kreatori pročitali barem jednu epizodu tog stripa. Prvo, priče u tom stripu se zasnivaju na nekim drevnim legendama, na sjajnim pričama iz istorije. To jesu priče koje sadrže i nadrealno ali ništa poput Hari Poter gluparija. Nekako, tu je prisutno ono najsimpatičnije iz arheologije, istorije i priča o starim kulturama. Mehanizmi i izumi starih kultura dominiraju. Da je ovaj film išao u tom smeru umesto neke blentave panike i gomile glupavih pričica, mogao je i te kako da uspe. 

Za par stvari moram da odam priznanje filmu. Prepun je znakova i zagonetki. Nije to naročito inspirativno ali opet nije loše. Tu imamo nešto iz pomenutog Martija. Ono što i nije baš dobro, sve to deluje nabacano. Ideja da imaš zamke i zagonetke je odlična ali kako možeš da ubaciš gazilion kultura tu. Tu čak postoje tragovi samih Egipćana. Umesto da otkrijemo nešto spektakularno, dolazimo do nečeg splačinastog. 

Kao što već napomenuh, film nema konstantan fokus na neku priču. Vidimo i one grehe iz prošlosti i strahove koji proganjaju ove likove. Naravno da to nije originalno ali originalnost nije pod moranjem. Možeš da iskoristiš sve poznate šablone i da napraviš pristojan film. Ovde ubaciš brdo priča i legendi, pa gomilu različitih zagonetki, pa potragu za kamenom mudrosti, pa potragu za izlaskom iz podzemlja, pa grehe iz mladosti i strahove likova. Previše je ovo za jednostavan filmić. 

Međutim iz te mešavine svega i svačega može se izvući štošta solidno. Naravno, ima ovde još gluposti ali ne bih sad o nelogičnostima i gluparijama. Hoću da se osvrnem na ono zbog čega sam filmu dao prelaznu ocenu. Tu je klaustrofobičnost koja raste kako likovi idu dublje pod zemlju. Sećam se nekih snova u kojima sam išao u avanture duboko ispod zemljine površine i čak i kada sam se probudio, osećaj nije bio prijatan. I sada, sama pomisao na stešnjen prostor duboko pod zemljom mi diže kosu na glavi. Takođe, ono što su likovi sreli ispod proizvelo je par jezivih scena koje su mi se baš dopale.

Nema ovo veću vrednost osim ako vam priča nije bitna. Ako vam je bitno da se tu i tamo prepadnete i ako poput većine mislite da je horor samo tamo neki skup strašnih scena, onda verujem da ćete uživati i u ovome. Meni je ovo još jedan u nizu promašaja. Čisto zbog nekih simpatičnih scena sam mu dao veću ocenu ali kao film je negde gde i Deliver Us From Evil. Jedina razlika je u tome što je za razliku od te nelogične dosade ovo imalo neke simpatične ideje.

Zanimljivosti:
Film je zaista sniman u katakombama. Za to su morali dobiti odobrenje Francuske vlade.

Naj scena:

Susret

Moja ocena: 5/10