Jodaeiye Nader az Simin (2011)

Kod nas nazvan: Razvod

Alternativni naziv: A Separation

Žanr: Drama

Režija: Asghar Farhadi

Glumci: Peyman Moadi, Leila Hatami, Sareh Bayat...

Priča:

Bračni par se suočava sa teškom odlukom, poboljšati život sopstvenom detetu tako što će otići u inostranstvo ili ostati u Iranu i brinuti o starcu koji ima Alchajmerovu bolest. Uz sve to, desilo se nešto nepredviđeno što im dodatno otežava živote...

Moj osvrt:

Pre svega obaveštenje da je ovo ostvarenje pre koji dan dobilo oskara za najbolji strani film. Mnogi ljudi čije mišljenje cenim su mi preporučivali da pogledam ovaj film. Potvrdilo se da postoji dobar razlog zašto mi je stalo do njihovog mišljenja. Pre svega braćo i sestre, nisam imao utisak da gledam film, već sam imao utisak da je neko snimao živote nekolicine ljudi. Ovo toliko realno izgleda i tako snažno deluje da ne mogu da vam opišem. 

Pre svega gluma je savršena. Druga stvar, likovi su genijalni. Treća stvar, u filmu ne postoji nijedan glupi šablon i patetika već samo realna ljudska priča. Vidite raskol između muža i žene. Njihova kćer je tiha i uvek je nekako u pozadini. Braćo i sestre, kada dođe momenat da je primetite kako treba, videti kako se sve to lomi na njoj je zaista potresno. Kada vidite oči na tako blagom licu vidite sve emocije koje tu postoje ne možete ostati ravnodušni. Gluma devojčice koja tumači taj lik zaslužuje oskara i dubok naklon. Mada oskar i nije više tako prestižan ko ga sve dobija u zadnje vreme ali o tome u nekim drugim filmovima. 

Naravno imamo tu i druge likove. Imamo starca koji boluje od Alchajmera. Gluma tog lika je takva da sam pomislio da stvarno boluje. Zaista izgleda bolno gledati tako nešto. U filmu ima dosta rasprava i one su takve kao da su zaista snimali ljude koji se svađaju. Ali to nisu one kretenske rasprave (Kill List grrrrr) već neke koje vam zaista ostavljaju utisak i zaista idu uz karakter aktera. Drame su obično malo sporiji filmovi. Ovaj ne. Ovaj je dinamičniji od 90% akcionih filmova koje sam gledao. Radnja ne stoji, non stop se dešavaju stvari i sve te stvari su bitne za samu priču. Svaka scena nosi neku snažnu emociju a uz to neretko simboliku i poruku. 

Takođe, meni je bilo zanimljivo gledati ovaj film sa stanovišta kulture. Zaista je drugačije kada to gledate sa ovog aspekta. Nemam šta više da vam kažem braćo i sestre osim da prva dva slobodna sata odvojite za ovo remek delo. Što se tiče ljudskosti i emocija, teško da može bolje od ovoga.

Zanimljivosti:

Najveći deo filma je sniman kamerom iz ruke što je odlično ukomponovano u scene. Prvi film ikada koji je osvojio tri Medveda na festivalu u Berlinu.  Sarina Farhadi koja glumi kćerku dvoje glavnih likova je inače rediteljeva kćerka. Iransko Ministarstvo Kulture je na 10 dana obustavilo snimanje ovog filma pošto je režiser pričao tome kako je Jafar Panahi, takođe režiser, nepravedno uhapšen zbog filma koji je pravio. Prvi iranski film koji je dobio Zlatni Globus i Oskar.

Naj scena:

Završnica uz brilijantnu glumu mlade Sarine Farhadi.

Moja ocena: 9/10