The Hills Have Eyes (2006)

Kod nas nazvan: Brda Imaju Oči

Žanr: Horor | Triler

Režija: Alexandre Aja

Glumci: Ted Levine, Kathleen Quinlan, Dan Byrd...

Priča:

Porodica kreće na put kroz pustinju. Na putu im se kvari automobil. Ubrzo shvataju da nisu sami...

Moj osvrt:

Odmah na početku želim da napomenem da original još nisam pogledao tako da ću povlačiti paralele između njega i ovog filma kada dođe vreme da se Krejvenovo ostvarenje pojavi u recenziji na blogu. U zadnje vreme je jednostavno previše filmova sa ovim degenerisanim likovima. Prvi Wrong Turn za mene je bio iznenađujuće dobar, drugi jedva gledljiv a treći ne zaslužuje ni da se pomene. Naravno tu je i zilion drugih naslova slične tematike i zaista je teško tu napraviti nešto spektakularno ili barem dovoljno dobro da gledalac ne počne da se smara pa čak i zaspi. Zbog svega toga Aja je zaslužio da mu skinem kapu. 

Prva i osnovna stvar sa degenerisanim budalama je to što svi filmovi idu na neku brutalnost i odvratnosti, kao da je za scenariste poenta horora biti što kretenskije nastrojen prema svom filmu. Braćo i sestre, tu me je ovaj film dobio. Aja konstantno ide na atmosferu. Neću da kažem da nema brutalnosti, daleko od toga, ali ona je tu samo kao povremeni šok. Atmosfera je to što je veliki plus u filmu. Razumljivo je da scene po noći budu napete, kada nešto vreba iz tame. E ovde su i scene u toku dana odlične. Sledeća stvar koja mi se baš dopala je što Aja nije robovao šablonima. U 99.99% horora pretpostavite ko ostaje živ na kraju i tačno znate ko može da u svemu nagrabusi. Ovde je to prilično iznenađujuće. Neke smrti zaista nisam očekivao. Ako je za mene to neočekivano, onda je to za svaku pohvalu. Imate takva ostvarenja kao novi House of Wax gde možete predvideti manje više sve. Ovakav film posle toga dođe kao melem na ranu. 

Ne postoji nijedan šablonski lik kao npr u pomenutom House of Wax ili ovom nedelu sa ajkulama koje juče opisah. Ako nešto mrzim to su ti šablonci. Zašto da gledam nešto što sam milion puta video. Hoću normalne likove sa kojim mogu da se saživim. U zadnje vreme ti likovi su takvi da više navijam za negativce. Ovde su likovi odlični. Možete se saživeti sa svakim od njih. Takođe nemamo onaj šablon "ovo izgleda kao neko sranje opasno po život... idem da vidim šta je" ili "hajde da uradimo ovo ili odemo tamo, to niko sa dva grama mozga ne bi uradio". Galerija tih stvari je vidljiva u dva zadnja loše ocenjena horora na blogu. 

Ovde se likovi pre svega plaše i traže način da prežive. Zbog toga imaju gledaoce na svojoj strani, zbog toga gledaoci strahuju za njih, zbog toga je ovo sasvim dobar film koji je u moru očajnih horora pravo osveženje. 

Zanimljivosti:

Slike mutacija koje se pojavljuju na početku filma su autentične, samo te mutacije nisu nastale zbog atomskog naoružanja već hemijskog, poznatog kao Agent Orange, koje je američka vojska koristila u Vijetnamu. 2 minuta filma su morala biti izbačena kako bi on dobio R rejting. Sve mutacije u filmu su proizvod specijalnih efekata. Film je sniman u Maroku gde je temperatura dostizala i do 120 stepeni Farenhajta. Nuklearni krater koji je otkriven u filmu je računarski generisan. Scena automobilske nesreće je snimana 3 dana. Ovaj rimejk je 15 minuta duži od originala. Sve rečenice koje izgovara Ted Levin su improvizacija. Krejven je želeo da se ovaj film snima na istom mestu gde i original ali kada je otišao da poseti tu lokaciju otkrio je da tu više nije pustinja već naselje. 

Naj scene:

Pokušaj spašavanja. Upravo ono što sam pominjao. Ove scene se odvijaju po danu ali su užasno napete.

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: The Hills Have Eyes (2006)