The Bourne Ultimatum (2007)

Kod nas nazvan: Bornov Ultimatum
Žanr: Akcija | Kriminalistički | Triler
Režija: Paul Greengrass
Glumci: Matt Damon, Édgar Ramírez, Joan Allen...

Priča:
Džejson Born izbegava surovog CIA operativca i njegove agente dok traži odgovore na pitanja iz svoje prošlosti.

Moj osvrt:
Evo nas kod trećeg dela Borna. Zašto ne krećem od prvog? Zato što nema potrebe. Redosled je za mene ovde manje bitan iz prostog razloga što je sve to jedan film. Koji god gledao film o Bornu, imam osećaj da sam ga već gledao. Naravno ovaj novi užas sa Renerom ne ubrajam tu. Za mene se cela priča o Bornu završava u ovom filmu. Zapravo drugi deo je ono što je tu odradilo najveći posao, ovde su nam samo rasvetlili i ono malo što je bilo zatamnjeno. Kako sam krenuo, ispašće da je ovo bespotreban i dosadan film. Daleko bilo. Može ovo da bude dosadno ako baš nisam raspoložen za akciju. Ali to ne može da ospori kvalitet koji Bornov Ultimatum poseduje. 

Ovo je uz Taken jedan od najbržih filmova koje sam gledao. Neverovatno kako je ovo tempirano. Čak i kada je akcija od koje očekujete da pršti u pitanju, čak i to deluje ubrzano. Scene prosto eksplodiraju od prvog do poslednjeg momenta. Prostor između akcije je popunjen dijalozima koji ubrzavaju ceo tok filma i dodaju komplikacije. Kao da nego govori "samo ti sipaj". Nema ovde puno vremena za kefanje, za smišljanje taktike. Sve je brzo, sve se dešava u samo nekoliko trenutaka. Nije to dobro samo zbog akcije kao takve. Takav tempo nam pokazuje zapravo ko je koliko jak kao lik, ko brzo razmišlja, ko se odlično snalazi. Zbog toga Born ovde deluje jači i sposobniji nego ikada. 

Volim filmove sa nadmudrivanjem. Problem je što je to najčešće odrađeno jadno. Ili imamo nešto što je laganica kojom ćeš odmoriti mozak. To je samo zabava i ništa više od toga. To ume da eskalira u idiotiju pa dobijemo Now You See Me. Ono što baš ne kontam, zašto nadmudrivanjem od jedne strane praviš idiota? Zašto mi pokazuješ da je neko pametan tako što ga porediš sa nekim ko je opako glup. Zar nije bolje da i jednu i drugu stranu predstaviš kao jake i inteligentne. Pazi kakav tu duel imaš. Eeeee tu smo. Problem je smisliti tako nešto. Iskreno, ovaj film bi bio za teško zaobilaženje da taj aspekt nije odrađen kako treba. Bokte čoveče kad je krenulo nadmudrivanje stvarno se zapitaš kako će Born da se izvuče iz nekih situacija. Ali fak, to je prokleti Born koji je nadčovek. Nije bilo naravno sumnje ali svakako su jaki neprijatelji ostavljali dobar utisak. E sad dodajte onaj brz tempo na ovo. Gomila situacija i nadmudrivanja su napakovani u kratke vremenske periode. Donose se brze odluke, donose ih inteligentni ljudi. Kako da ne voliš tako nešto? 

Međutim, ovo je donekle i dvosekli mač. Film je generalno užasno prazan kada je priča u pitanju. Cela priča o Bornu je za mene zaokružena u drugom delu. Ovde skoro da i nema nešto posebno što bi bilo sjajan dodatak tome. Ok, otkriva se neki početak svega ali budimo realni, ovako nešto se i očekivalo. Meni su ipak bili draži to neznanje i cela misterija. Prokefajte - neznanjem o Bornu nagađaš milion stvari. Hajde nije teško pretpostaviti šta je ovaj čovek. Ali opet njegova prošlost budi gomilu pitanja. Beskraj je ideja šta je sve on mogao činiti i kako zna ovo što zna. Otkrivanjem stvari vezane za njegovu prošlost, prilično prizemljiš ovakvog lika. Zbog toga cela ova priča nema neku veliku vrednost kada se gleda sa strane šta nam je donela. Uz to otkrivanje kao su malo proširili priču o celoj toj organizaciji ali budimo realni, ništa naročito nije time dobijeno. 

Drugi problem - previše je ovde akcije. Ok, ako volite akciju, ovo će biti nešto neverovatno dobro. Ali ako niste za jurnjavu ovo može malo da bude i naporno. Akcione scene traju prilično dugo. Posle nekog vremena lako je pogubiti se. I meni je naletelo nekoliko ZEV momenata. Mada nije to toliki problem. Najveći problem je kamera iz ruke. Čoveče, imaš opasnu akciju ispred sebe a kamera ti ne dozvoljava da vidiš ništa kako treba. Čak i kada su prokleti dijalozi u sceni vidi se nestabilnost kamere. Kontam da time dižeš frku ali postoji momenat kada treba da dižeš frku i momenat kada treba da je smiriš. Previše kadrova, previše drmusanja, previše krupnih planova je ovo. Snimanje je veliki minus. Čuj minus, ovo je nepristojno koliko je loše. 

Rekoh da nam ovo nema neku vrednost kada nam rasplete celu priču. Nema kada je priča u pitanju ali ima kada je u pitanju ljudskost. Non stop potenciraju na tome koliko je Born sposoban, koliko je on mašina za ubijanje a nigde nam ne kažu kakav je on kao čovek. Da li neko ko je dobrotvor, neko ko je dobročinitelj može da radi ovo što radi. Niko ne bira za tebe da budeš zao, da činiš loše stvari, to sam biraš. Sam stičeš sposobnost da razlučiš dobro od lošeg, sam moraš da budeš svestan posledica svojih izbora. Da li je Born dobar čova samo zato što nam je on u filmu pozitivac? 

Pazite, imamo gomilu stvari koje su trebale da izbace ovog čoveka iz takta a on ostaje miran. Ono kao kupi u sebi? Aha ali u velikom bratu. Kada sam rekao da mi drugi deo zaokružuje priču mislio sam sa te strane da Bornu počinje da radi savest. To znači da je možda Born dečko počeo da stari i postaje svestan. Eto vam odgovor šta je onda Born izgubio kada je postao savršena mašina za ubijanje - savest. Bez savesti čovek ne može da na pravi način bude svestan svojih (ne)dela, ne može da razluči više šta je dobro a šta loše. Bornov Ultimatum je uspeo da pokaže pravu stranu medalje. Za mene je cela ova trilogija generalno precenjena ali daleko od toga da nema zadovoljavajuć kvalitet.

Zanimljivosti:
Born se nije ni jednom nasmejao u toku filma. U sceni kada Deš i Niki jure kroz masu, likovi koje vidimo nisu statisti. Oni se guraju između pravih prolaznika. Scena u kojoj Born posmatra Pamelu sa krova zgrade nije uzeta iz Bornove Nadmoći već je ponovo snimana.

Naj scena:

Otkriće

Moja ocena: 7/10