Ajeossi (2010)

Alternativni naziv:  The Man from Nowhere 
Kod nas nazvan: Čovek Niotkuda
Režija: Jeong-beom Lee
Glumci: Bin Won, Sae-ron Kim, Tae-hoon Kim ...

Priča:
Tihi čuvar zalagaonice sa nasilnom prošlošću, u nadi da spase devojčicu, suočava se sa mafijom ali i policijom.

Moj osvrt:
Vi koji ste već neko vreme sa mnom znate da volim Azijate, tj njihovu kinematografiju. Iskreno me je obradovalo to što ste ovaj film izglasali za komentarisanje. Takođe, raduje me što vidim da vam većini nije toliko bitno da filmovi koje komentarišem budu novijeg datuma. Dosta ljudi već komentariše filmove i većina njih se odluči za te novije. U zadnje vreme sam malo pojačao sa tim novotarijama. Imam još koji u planu i onda ću malo da zauzdam i vraćam se na preporuke i neke stvari kojima je kvalitet presudan za pisanje teksta a ne datum izlaska. Elem, da se vratimo na ovog Azijata. Ne mogu da se otmem utisku da je ovo malko više holivudizovano nego standardni filmovi koji nam dolaze sa ovog kontinenta. Naravno kvalitet je i dalje na zavidnom nivou tako da nema dileme da li ovo treba pogledati. 

Koncept je jednostavan. Misteriozni lik, povezivanje sa detetom, otmica, jurnjava da se dete oslobodi i gomila akcije. Mnogo je filmova na tu temu ali samo neki su odrađeni tako da se razlikuju od ostalih. Recimo neverovatno brzi Taken je doktorski obradio tu temu kako treba. Tatina devojčica, nestanak, jurnjava koju ne možete da prekinete. Drugi film koji mi pada na pamet je Man on Fire. Odlično povezivanje među likovima i ponovo taj put do oslobođenja. Ovaj film takođe ima to povezivanje između deteta i ovog misterioznog lika. E tu dolazimo do prvih tragova holivudizacije. Ne treba ti puno mudrosti da bi vezao normalnog čoveka za dete, pogotovu dete čiji je život težak. Nekako to ubacivanje tragedije iz života ovog misterioznog lika deluje isforsirano. To su možda trebali odložiti za neki kasniji deo filma. Za mene je devojčicina izjava kada pred ovim čovekom prospe sve što oseća i više nego dovoljna da ga pridobije. To je šah mat, zakucavanje, smeč, volej, pogodak u centar, ma sve to odjednom. Dete ne može da iskreno mrzi, dete lako oprosti jer mu trebaju pažnja i ljubav. Ta scena u kojoj klinka izlaže šta oseća jeste možda malo patetična ali je maestralna. Ona odradi sve što treba kada je povezivanje ova dva lika u pitanju. 

Možda izgleda da je misterija koja okružuje ovog momka nešto maestralno ali nije tako. To je misterija koju smo viđali u manje-više svim filmovima sa Stivenom Sigalom. Mislim, imamo užasno opasnog lika neverovatnih sposobnosti koji bije i gazi sve pred sobom. O njegovoj prošlosti se ništa ne zna, čak ni policija ne može dobiti podatke o njemu. Stevica Sigal stajl, nema tu dileme. Setimo se recimo prvog dela filma "Pod Opsadom". Čova je običan kuvar pa se ispostavi da je zapravo specijalac kome je dopizdelo to što je radio pa je odlučio da život posveti kuvanju, kukičanju, štrikanju i štirkanju. Naravno dođe vreme kad on svoje sposobnosti mora da pokaže širokim narodnim masama kako bi zadovoljio pravdu. Ništa ovo nije kvalitetnije niti bolje od te Sigalovštine ali su se ovde odlučili na nešto mračnijeg lika. Sigalovi likovi su uvek veseli i samouvereni, ovaj je previše tih i tužan. Ta tama svakako donosi ozbiljnost celoj priči ali generalno cela priča ovog lika osim jednog tragičnog događaja nije naročito epohalna. 

U principu u akcijama da bi zakomplikovao celu situaciju i digao tenziju moraš lika da staviš u nezgodnu, na prvi pogled bezizlaznu situaciju. Ovde su se odlučili da čoveka stave između tri vatre. Kao da nije bilo dovoljno što se on umešao u priču između dve mafije, još mu je i policija natovarena na vrat. Naravno, opet nam se servira nesposobnost policije. U većini azijskih filmova se potencira na tome da teški idioti rade policijski posao. Ovde to nije tako strašno i murija zaista dodatno komplikuje situaciju. Jeste da su korišćeni čisto da malo otežaju neku akciju, da se pojave u pogrešno vreme na pogrešnom mestu ali hajde, nije to tako strašno iako ničemu posebno ne služi. Međutim duel dve mafije je nešto sasvim drugo i ovaj čovek se našao u tom središtu. U principu priča se iskristališe pa je akcija usmerena ka jednoj grupi ali to ne smeta. Dovoljno je dobra sve to dobro da drži pažnju i da priča pije vodu. Jesu likovi i ovakvi i onakvi. Pomalo su ti mafijaši i njihovi operativci klišeizirani ali šta da se radi. Moglo je i gore. 

Kako nam drže tu misteriju ko je zapravo ovaj lik, tako nam skrivaju akciju. Kamera skoro nikada na početku filma ne hvata akciju, mi samo vidimo njen epilog. Pazi, to je ok neko vreme gde ti samo pretpostavljaš šta tu može da se desi. Ali mislim da su malo preterali sa tim skrivanjem. Realno, ne možeš ništa da mi serviraš u akciji a da to nisam video. Možeš zapravo, ali sve to će ispasti teško preterivanje (čitaj preseravanje) i film gubi na ozbiljnosti. I ponovo je to Sigal stajl uz nešto veću brutalnost u nekim scenama. Možda ovaj čovek deluje ranjivije od Stevice ali to svakako može da mu bude prednost. Jedan lep dodatak vidimo pri samom kraju kada u toku borilačkog okršaja kamera pređe na pogled iz prvog lica. Nisu to puno forsirali ali deluje prilično simpatično. 

Glavna zamerka filma nije to što je isholivudizovan ali jeste to problem. Znamo na šta su nas Azijati navikli. Oldboy, Chaser, Strange Circus, svi oni nas tuku u stomak. The Man From Nowhere je tu dosta blaži. Ok, imamo jedno šok ubistvo i nekoliko zastrašujućih činjenica ali nekako film ne uspeva da iznedri neki jači utisak. Neću da kažem da je trebao biti bolesniji jer bolest nije kvalitet. Recimo da je trebao biti manje predvidiv. Nemam ništa protiv blaže izvedbe, naprotiv ali problem je što mi pretiš nečim što ne možeš da dostaviš. To je gubljenje vremena. Pogledaje Elite Squad. Likovi iz BOPA-e kada prete, nema sumnje da mogu pretnju da ostvare. Ovde je jasno kada se preti praznim puškama. To stvara predvidivost a ne donosi ništa naročito kvalitetno. 

Ono gde film uspeva da kaže nešto je upotreba dece. Vidi se na šta su ljudi spremni samo da bi ostvarili svoje ciljeve. Jasno je da dete nikada nije samo od sebe zlo, da nema svesne zle namere. Zbog toga će se svako normalan postaviti pozitivno prema njemu. Ali činjenica da čoveek koristi dobrotu i nevinost deteta da bi ostvario bilo kakav cilj je jadna. Ne mora to da bude ogavni posao koji vidimo ovde. Ostvarivanje bolesnih ambicija preko sopstvenog deteta nije ništa pozitivnije od ovoga. Pogledajte na koji način se kod nas koriste deca. Kada vidim malo dete koje prosi po naređenju samo da bi odnelo novac nekom drugom, zaista postanem besan. Da li ste se zapitali zašto deca u naručju žena koje prose uvek spavaju? Potražite malo na internetu i lako ćete naći članke koji pišu o tome kako tu jadnu decu opiju ili drogiraju kako bi spavala. Koliko dece se samo koristi na još jezivije načine? E tu je ovaj film uspeo da ispriča priču. Mislim samo da je morao biti ubedljiviji u tome, da je morao ići do kraja. No i ovako sam zadovoljan što se toga tiče. 

Za to što ovaj film nema veću ocenu, uz holivudizaciju može da zahvali time što mi ništa posebno nije ispričao. Osim ove upotrebe dece koju smo umeli videti čak i u smešnom Slumdog Millionaire, nema nečeg posebnog što bi izdvojilo ovaj film među one koji su obavezno štivo. Ali ima tu nešto što mi se posebno svidelo. Dopada mi se i ceo taj koncept spašavanja deteta koje zapravo i ne poznaješ. Kada spasiš dete, nisi spasao samo njega, spasao si milione, spasao si budućnost, spasao si budućeg genijalca, umetnika, doktora, rudara, policajca, nekoga ko bi drugom ulepšao dan, spasao život. Postavlja se pitanje glavnom liku zašto je spreman ovoliko da rizikuje da spasi devojčicu koju i ne poznaje. Ako se postavimo tako da makar jedno dete nije vredno naše pažnje, našeg vremena, naše energije, ako nismo spremni učiniti bilo šta da spasemo nečije dete, ako imamo stav da ne pomažemo nekom samo zato što nije naš, ako decu delimo na našu i njihovu, onda ni mi sami nismo vredni spašavanja.

Zanimljivosti:
Telefon koji Cha Tae-Sik koristi je Samsung A900M.

Naj scena:

Izlaganje

Moja ocena: 7/10