Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

недеља, 20. јул 2014.

Dracula (1931)


Dracula (1931) on IMDb
Žanr: Horor
Režija: Tod Browning, Karl Freund
Glumci: Bela Lugosi, Helen Chandler, David Manners ...

Priča:
Drevni vampir Grof Drakula stiže u Englesku i počinje da progoni prelepu Minu.

Moj osvrt:
Brem Stokerov Drakula mi je jedna od najdražih knjiga tako da rado posvetim pažnju svakoj iole ozbiljnijoj ekranizaciji. Takođe, sama istorijska ličnost po kojoj je zasnovan ovaj vampir je veliki predmet mog zanimanja. Opet, ni jedan film nije uspeo da nam donese baš tog istorijskog Drakulu dovoljno dobro dok se mnogi utrkuju za titulu najboljeg prikaza Stokerovog remek dela. Što se tiče vernosti knjizi, čini mi se da je Kopola tu napravio veliki posao. Kada je kvalitet u pitanju, mislim da je tu čuveni Nosferatu (1922) bez premca. Knjiga ima neku neverovatnu atmosferu koju ni jedan film nije uspeo u potpunosti da prenese. Svaki od filmova pak imaju svoje momente ali Nosferatu je uspevao da konstantno drži tu neku jezu celom dužinom. 

Otvaranje ovog filma je upravo moja šoljica čaja. Na početku imamo tu neku pretnju, pominjanje Valpurgijske Noći. U horor filmovima često viđamo neke čudne likove koji su veliki zlosutnici. To retko izgleda kao opasnost iako znamo da opasnost preti. Teško je verovati nekom ko deluje kao potpuna budala. Ovo je ipak drugačije. Imamo meštane sela koji jasno pokazuju strah, i zbog pomenute noći ali i zbog sablasnog grofa. Svi znamo koliko je vera jaka. Sad zamislite koliko mračno deluje verovanje u ovako neke sablasne stvari. Film na fin način prospe tu atmosferu straha i pretnje. Ne znam, ne umem da opišem koliko volim to u horor filmovima. To je jedna od stvari zbog kojih sam se zaljubio u ovaj žanr. Još kao klinja, kada sam gledao Omena video sam tu neku jezivu atmosferu u filmu i to je bilo to. Takvih filmova mi nikada nije dosta. 

Druga velelepna stvar je scenografija. Nisam puno istraživao ali kontam da su prilično koristili crteže. Put do zamka, okolina, planine, sve to izgleda prelepo. Takođe, unutrašnjost zamka kao i Karfaksa (Drakulina kuća u Londonu) su stvorene maestralno. Još jedna stvar koja me oduševljava. Recimo ako ste gledali neku od Kormanovih adaptacija Poa. Čisto savršenstvo scenografije. Pit and the Pendulum, The Masque of the Red Death itd., svi oni imaju prelepu scenografiju a izgledaju tako da morate osetiti barem malo jeze. E tu dolazimo do jednog uslovno rečeno problema u filmu. Ni najmanji problem nemam što se menjaju stvari koje su napisane u knjizi. Znate da se trudim da komentarišem film nezavisno od knjige na kojoj je baziran. Najbolji deo i knjige i svih filmova mi je Harkerov boravak u zamku. E to je problem. Premalo vremena ovde provodimo u Transilvaniji tj. u Drakulinom zamku. Tu vidimo nešto sitno i idemo dalje. Najveći deo filma se odvija u Londonu i prolazi u Drakulinim napadima na dve devojke i pokušaju muškaraca da ih zaštite. 

Film traje smešnih sedamdesetak minuta. Zbog toga je sadržaj prilično naguran unutra. Svaka scena donosi nešto novo i u svakoj sceni saznajemo nešto iznenađujuće. Verujem da je to za ljude koji su tada prvi put gledali film na temu Drakule bilo maestralno. Samo otvaraš nove stvari u filmu i donosiš nova otkrića. Mogao je film komotno trajati mnogo više. Sve ovo da su razvili verujem da ne bi razvodnjili radnju već bi dobili još bolji film. Tada bi bilo mesta za još scena u Transilvaniji ali da se ne ponavljam izlažući svoju želju, ovo je ipak sasvim zadovoljavajuće. 

Naravno treba pomenuti legendarnog Belu Lugošija u ulozi Drakule. Čitao sam dosta komentara koji kažu da je on previše teatralan i da se scene sa njim liče jedna na drugu. Oko teatralnosti ne bih trošio reči. Mislim da je ovo veoma dobro, da ostavlja neki lični potpis i ima svoje sjajne momente. Jasno je kao dan da je Lugoši prilično prostudirao pomenutog Nosferatua. Ako obratimo pažnju na način na koji pokreće ruke i način na koji grči šaku izvijajući prste, vidi se da se trudi da dostigne onu jezivost Šrekovog Drakule. Samim tim on donosi ovde nekoliko memorabilnih scena. Možda je malo više scena u kojim on stoji dok mu je lice sa sablasnim pogledom u krupnom planu ali morate imati u vidu šta je u to vreme bilo jezivo a šta sada. Jedina stvar koja mi je bila malo izveštačena su slepi miševi ali nije mi to ni najmanje smetalo. 

Ono što mi je možda malo zasmetalo je što su sve eksplicitne scene isečene. Mislim ne očekujem da mi 1931. serviraš scenu ujeda ili probijanja grudi glogovim kocem, ali bukvalno sve te scene su ostavljene na nagoveštaju. Neke je i bolje ostaviti tako. Recimo scene kada se Drakula nadvija nad žrtvom izgledaju opasno dobro. To i ako ostaviš samo na nagoveštaju vredi svih para. Međutim očekivao sam barem nešto eksplicitno. Ako kroz veći deo filma to ne fali, na samom kraju mi je u jednoj sceni zafalilo. 

Moram i da pomenem simpatično odabrane likove. Gluma iz ovog peroda je svakako bila teatralnija nego danas ali i takva je neretko bolja od krša koji je danas smatran glumom (ko je rekao Orlando Blum). Lugoši je već legendaran ali recimo Dvajt Fraj je uspeo na sjajan način da iznese Renfildovo ludilo. Uz njih, moram da priznam da mi je prijala i ova mračnija varijanta Van Helsinga. Naravno, ne toliko koliko Hopkinsova verzija jer taj majstor je uspeo u potpunosti da oživi Stokerovog Van Helsinga.

Ova verzija Drakule je mene kao fana svega što ima veze sa Stokerovim sablasnim grofom prilično zadovoljila. Mogla je biti još bolja sa većom pričom iz Drakuline rodne zemlje ali bez obzira na to, ovo je kvalitetan horor i bez ikakve sumnje zaslužuje da bude smatran klasikom žanra. Kada pogledamo današnje blasfemije, kada vidim ko glumi Drakulu u trećem delu Blejda, kada vidim kakvu sprdnju prave od tog lika, stomak mi se okrene. Srećom, ovakvi klasici se izdižu iznad tih smeća i pokazuju kako se nekada radilo genijalno u žanru koji je danas na izdisaju.

Zanimljivosti:
Kada je Bela Lugoši preminuo 1951, sahranjen je sa crnim plaštom koji je nosio u ovom filmu. Španska verzija ovog filma je snimana noću na istom setu gde je sniman i ovaj film. Postojale su glasine da Lugoši za vreme snimanja nije znao engleski, ali su netačne. U sceni kada Drakula i Renfild putuju u london, korišćen je deo scene iz filma The Storm Breaker (1925). Hipnotički pogled Drakule je napravljen tako što je režiser usmerio svetlost sa dve tanke baterijske lampe direktno u oči Bele Lugošija. Dejvid Meners koji je glumio Džona Harkera nikada nije pogledao ovaj film iako je živeo još 67 godina posle njegovog snimanja. 

Iako ga je ova uloga proslavila, Lugoši je samo još jednom glumio Drakulu i to u Bud Abott Lou Costello Meet Frankenstein (1948) komediji. Universal je želeo da napravi film o Drakuli koji će se strogo pridržavati Stokerovog romana ali zbog sloma berze 1929 i početka Velike Depresije, ulaganje u takav projekat je bio rizik. Sve do početka ove godine, Karla Lemli je bila jedini živ član glumačke postave ovog filma. Zbog moguće gej konotacije, nisu želeli snimiti scenu u kojoj bi Drakula napao Renfilda.

Naj scena:

Put od prolaza Borgo do Drakulinog zamka.

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар