Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

четвртак, 03. јул 2014.

The Blair Witch Project (1999)


The Blair Witch Project (1999) on IMDb
Kod nas nazvan: Veštica iz Blera
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Daniel Myrick, Eduardo Sánchez
Glumci: Heather Donahue, Michael C. Williams, Joshua Leonard...

Priča:
Tri studenta kinematografije su nestali posle puta u Merilend gde su trebali snimiti dokumentarac o legendi o Veštici iz Blera. Pronađeni su samo njihovi snimci.

Moj osvrt:
Ne mogu da se otmem utisku da je ovaj film potcenjen. Ok, razumem klince, dosadan im je. Nema koljačine, nema čudovišta koja vidiš, nema deformisanih spodoba. Odrašće i ta deca, skontaće šta je pravi horor. Nisu mi jasni ljudi koji non stop pokušavaju ovo da diskredituju. Budimo realni, da nije dobar, film ne bi bio podsticaj za gomile filmova na sličan fazon. Bez Veštice iz Blera verovatno se ne biste prepali u filmu [REC], ne biste bili prestašeni prvom Paranormalnom Aktivnošću niti biste tako fino hrkali uz nastavke. Gomila filmova je uzela ovaj recept ali budimo realni, ni jedan nije dostigao Vešticu. Eto baš da uzmemo Paranormalnu Aktivnost. Ona ima scene koje preplaše ali tu nemamo ni traga od priče. Veštica iz Blera je pokrenula lavinu. 

U vreme kada se pojavila, sećam se kakvu je najavu imala. Pazite, ljudi su nestali, pronađeni su njihovi snimci. To samo po sebi zvuči jezivo. Sećam se da sam tada surfovao i nije me mrzelo da čekam da mi dial-up konekcija omogući da vidim stranice posvećene filmu. Prvi pogodak je bila stranica na kojoj čak imamo opisanu FBI istragu i potragu za ovim ljudima. Imamo fotografije koje pokazuju kako su snimci pronađeni, imamo intervjue sa policijom. Ok, to je sve bilo izmišljeno, ali pazite kakvu je prašinu film podigao i pre prikazivanja. Pogledajte koliko su se potrudili da promovišu film i na kakav način. Ljudi su se mogli lako zavesti misleći da gledaju autentične snimke. Šta danas imamo? Film krene sa "zasnovano na istinitim događajima" i to je to. To je ubedljivo, zar ne? Posle Veštice, niko nije prišao ni blizu ovome. 

Zašto je za mene ovo vrhunski horor film? Pogledajte kako počinje. Studenti idu i ispituju ljude o samoj legendi o Veštici. Setite se koji je vaš prvi susret sa hororom bio. Verujem da će većina vas reći da je čula neku priču od nekog. Recimo bio sam negde predškolski uzrast kada sam čuo priču o čoveku koji je u toku noći povezao autostoperku i kada ju je kasnije ostavio uz put i krenuo, u retrovizoru je video da umesto stopala ima kopita. Čoveče kakve sam traume imao zbog te priče. Prenošenjem priče dodaju se sočni detalji i svaka priča postaje još fantastičnija. Zamislite sada kada je to horor priča, koliko to jezivo može biti. Veštica iz Blera zapravo donosi pravi horor, horor koji nas plaši, horor iz naroda i horor u koji su pravi fanovi žanra zaljubljeni. Svaka legenda je beskonačan izvor potencijala. A znate šta je najbolje od svega - ovaj film je stvorio legendu a ne legenda njega. Pričajte mi onda da ovo nije relevantan i dobar film. 

E sada da ne bude sve na tim bajkovitim pričicama, doneli su nam još jedan element horora. U današnje doba verujem da se većina vas susrela sa dokumentarnim emisijama o serijskim ubicama. To je ono realno istinsko zlo u ljudima. Verujem da se većina i zgrozila na sve te priče. E i takvo zlo nam Veštica donosi. Ne samo da imamo priču o serijskom ubici već je ta priča jeziva do krajnjih granica poimanja. Ono što je najbolje ili najgore, mnogi su istraživali da li je to zaista zasnovano na realnom slučaju, da il je monstrum po imenu Rastin Par živeo nekada. Zašto bi to neko pomislio ako priča koju čujemo nije realistična? Vidite na šta gađam. Ja sam godinama bio ubeđen da je Rastin Par postojao. Čitao sam članke koji su ipak bili motivisani pričom iz filma a ne obratno. Veštica iz Blera umalo nije stvorila serijskog ubicu. Sama ta priča o njemu, o jadnoj deci koju je ubijao je vrhunac užasa. Znate šta je najjezivije u filmu - sve te priče i legende su iskorišćene da se stvori neverovatan strah u narednim scenama. I elemente svih tih priča mi i vidimo kroz film. Mogao bih detaljno da isečem priču po priču ali ne želim da prepričavam film. 

Kada sam pisao o prvom Star Warsu govorio sam da tu ima toliko ispričanih stvari da se može snimiti deset filmova. Danas snimaju film i prikažu jedva nešto ili ništa. A opet neki filmovi pršte od ideja i mogu trajati satima duže kada bi nam prikazali sve te ideje. Veštica iz Blera ima takve priče u osnovi, takve legende koje se provlače, takve izmišljene jezive dogašaje (Coffin Rock) da iskreno ne mogu da verujem da se neko nije odvažio da po tim pričama snimi film. Čoveče, imaš skoro gotov savršen scenario, ispucaj to u film i stvorićeš odličan horor. Čuj film, ovde ima materijal barem za tri ili četiri filma. Svaka priča i pričica koju čujemo je strašan materijal za snimiti nov film. A pazite ovo. Kada čujete tu priču, možda ne deluje toliko strašno. Kasnije u filmu kada krenu da se događaju čudne stvari, setite se neke od tih priča i jeza vas podilazi. 

Naredni kvalitet je snimanje. Ne zezam se. Jeste ovo snimano kamerom iz ruke ali baš zato je ovo prokleto savršeno. Prvo je doprinelo realističnosti. Drmusanje kamere u scenama kada imamo paniku je neprocenjivo. Zbog toga vam se po noći malo malo pa učini da ste nešto videli. Ova kamera donosi neverovatan osećaj i kada se snima šuma. Čak i po danu to deluje prilično sablasno. Da ne pričam o grobljima, o znakovima koje ovi likovi pronalaze. Da, to zaboravih. Mnoga pitanja su ostala i otvorena. Kakvi su to simboli koji su okačeni na drveću, šta znači gomilica kamenja itd. Neki imaju dileme o kući Rastina Para. Ti isti nisu pažljivo slušali priču o tom monstrumu. Elem, zašto film ne odgovara na ona pitanja? Zašto bi to i učinio? Uključite maštu. Takvi simboli i takve stvari vas teraju da pomislite svašta. Namerno nije sve to očigledno jer sama pitanja otvaraju jezu. Neznanje je strah. E tu smo.

Neću opet da pišem o strahu od nepoznatog. Imate to u Mist-u. On se najbolje bavi tom temom. Film vam namerno ne prikazuje mnogo. Mali spojler: imamo scenu u kojoj čujemo decu i bebe kako se smeju pa plaču i vrište. Dok se to čuje napolju, snimak ide u šatoru. Zašto je to bolje nego da smo videli klince. Zato što bi normalan čovek izašao i sašio takvom klinji šamar, pod uslovom da se radi o regularnom klinji a ne nekom duhu, demonu ili šta već. Zašto je dobro što nije prikazano neko demonsko čudo? Zato što bi film izgubio na onom realnom strahu. Ako imamo tamu ispred, u našoj glavi ćemo stvoriti beskraj opasnosti šta se u njoj nalazi. Ako ispred imamo određen oblik, to je već nešto drugo. Veštica iz Blera se odlučila za najbolju i najjeziviju moguću varijantu. Neznanje je strah, izgubljenost je panika. Neznanje i izgubljenost su užas. 

Tempo filma je savršen. Prvo vas pripremi pričama, pričicama i legendama. Potom vam kreira realnu situaciju u kojoj ljudi dolaze u loš položaj. Potom vam daje neke naznake da stvari baš i nisu onakve kakve bi trebale biti. Onda sve to zakuva gomilom pretnji i na kraju sledi kulminacija prepuna užasa. Takav tempo vam daje mogućnost da se saživite sa likovima. Daje vam mogućnost da uđete u celu priču, daje vam prostor da maštate šta je sve to što vidite i šta može biti. I sam kraj je tu masterpis. Zašto niste dobili sve odgovore na pitanja? Zato što je baš to poenta straha. Ako strah definišete, ako znate šta ga proizvodi, naćićete i način da ga eliminišete. Ovakvim krajem film samo budi još veći strah, film stvara još veći užas i jezu. Znate šta je zapravo najveći mogući užas? Ovaj film je takav da vam daje mogućnost da u potpunosti zamislite ovu situaciju kao realnu. E to je pravi horor. 

Veštica iz Blera je za mene jedan od najboljih horora koje sam gledao. Ima sve što se od horora traži, ima priču, ima legende, ima pozadinu svega, ima likove, ima povezivanje, ima strah i ima misteriju. Ovaj film nije zasnovan na legendi, stvorio je legendu. Ovaj film nije zasnovan na jezivim slučajevima, on je stvorio te slučajeve. On nije film sa elementima horora, on je suština horora. On nije inspirisan drugim filmovima, on je inspiracija nebrojenim. Dan danas se priče razvijaju o ovom filmu, dan danas se prepričavaju i šire legende, dan danas ljudi pokušavaju da pronađu na čemu je on zasnovan i pitaju se da li je neka od pomenutih priča u filmu istinita (pročitajte neke od zanimljivosti). E sada, nađite mi neki od filmova novijeg doba (mada su retki i stariji), neki od pogrešnih skretanja, hostela, deformiteta i sličnih gluposti koji je iza sebe ostavio ovako nešto. Onda možda i poverujem da ovo nema toliki kvalitet.

Zanimljivosti:
Majka Heder Donahju je primila nebrojeno telegrama saučešća jer su ljudi mislili da je devojka zaista preminula i da su snimci autentični. Ovaj film je prvi u Ginisovoj knjizi rekorda po odnosu budžet - zarada. Budžet filma je bio oko $22.000 a zaradio je preko $240.500.000. Snimanje je trajalo 8 dana. Kako bi glumci bili rastrojeniji, namerno im je davano sve manje hrane iz dana u dan. Svo troje glumaca je mislilo da zaista postoji legenda o Veštici iz Blera. Kasnije su saznali da je legenda stvorena za potrebe filma. Reakcija kada posle mnogo vremena likovi stižu na isto mesto gde su bili je realna. Oni su zaista bili uznemireni jer nisu očekivali da će se pojaviti tu. Posle prikazivanja filma mnogi su otišli u šume Merilenda da istražuju slučaj misleći da je realan. 

Heder Donahju je izjavila kako je bila užasnuta kada je snimana završna scena da joj je trebalo vremena da dođe sebi i da smiri disanje. Ona je nosila nož na snimanju jer joj se nije sviđala ideja da provodi vreme sa dvojicom muškaraca. Glumcima je dato oko 35 stranica legende o veštici da pročitaju pre snimanja. Znak na ulasku u Burkitsvil je ukraden prve noći prikazivanja filma. U sceni kada se likovi prepadnu jer im se šator trese, reakcije je realna. Oni nisu znali da će se to desiti. Režiser je tresao šator bez da im je to najavio. Režiser je kontaktirao sa troje glumaca pomoću voki tokija kako bi bio siguran da se oni nisu izgubili. Kada su promovisali film, producenti su tvrdili da su snimci realni. Snimano je u boljoj rezoluciji ali je to namerno pogoršano kako bi sve izgledalo realističnije. 

Zbog ovog filma mnogi su išli da snimaju svoje dokumentarce na istu temu. To se loše odrazilo na samo šumu i životinje koje su živele tu. Džošovi krici u tami su snimljeni ranije i puštani su sa zvučnika u šumi. Troje glumaca je snimilo skoro ceo film. Inicijalni snimak posle prvog editovanja je trajao dva i po sata. Film je bio nominovan za Zlatnu Kupinu kao najgori film te godine. VHS verzija filma sadrži scene koje nikada nisu ubačene na DVD. Reč Fuck je izgovorena 154 puta. Znakovi na kući na kraju filma su iz različitih perioda i sa različitih područja. Neki od tih znakova potiču još iz vremena pre Hrista. Zvukovi pucketanja u noći su kreirani tako što je režiser šetao šumom i lomio grane.

Naj scena:

Završnica i kraj.

Moja ocena: 9/10

2 коментара:

  1. Dobro se sećam kako je ovo izgledalo kad se pojavilo. Drugar i ja smo mesecima unapred saznali kad će se pojaviti u bioskopu, pa smo čekali. U to vreme nije postojao brzi internet (retko ko je uopšte imao modem), pa filmovi nisu mogli tek tako da se skinu, a zbog internet kampanje koja je pratila ovaj film svi su stvarno mislili da je u pitanju autentičan snimak. Naravno, tada sam bio dosta mlađi i svakako naivniji nego sada, sada znam da niko normalan ne bi dozvolio da se autentični snuff video javno prikazuje u celom svetu, ali taj osećaj kad su se svetla u bioskopu ugasila... Današnji klinci nikad neće moći da iskuse horor na taj način.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, isti slučaj i kod mene. Kako su sve sjajno odradili, u tom momentu je većina mislila da su snimci autentični. Sećam se i sajta gde sam čitao o slučaju. I to je opisano kao zvanični FBI slučaj sa sve fotografijama njihove odeće i snimaka koji su pronađeni. Tako se promoviše film, nema šta

      Избриши