Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

четвртак, 17. јул 2014.

Calvary (2014)


Calvary (2014) on IMDb
Žanr: Drama
Režija: John Michael McDonagh
Glumci: Brendan Gleeson, Chris O'Dowd, Kelly Reilly...

Priča:
Posle pretnje smrću posle ispovesti, dobroćudni sveštenik mora da se izbori sa problemima ljudi koje poznaje.

Moj osvrt:
Prva i osnovna stvar - Brendan Glison je keva. Čuj keva, čovek je i keva i ćale. Pazi, gledaš film koji je dobar ali nije epski, ništa što ćeš pamtiti sto godina ali čoveče, iz sve snage uživaš u nečijoj glumi. Čova glumi tako da mi izgleda kao da je sniman nečiji život. Valjda to i jeste štos, što veliki glumci izgledaju tako kao da su se prebacili u neki od života pa sve što rade izgleda prirodno. Ne mislim samo zbog ovog filma da je Glison odličan. On je sjajan u svakom filmu u kom sam ga gledao. A sad o filmu. 

Ne mogu da vam opišem koliko me nervira kad neko prodaje na patetičan i providan način bilo kakvu priču. Ono kao droge su zlo, evo vam patetična priča da vidite zašto. I odna brdo balavljenja na temu. Ne samo droge. Bilo šta. Recimo religija. Primer u književnosti je čuveni "besceler" Koliba od Viljem Pol Janga. Toliko smešnog mrsomuđenja kojim ništa nije rečeno nisam video još od kad mi je prvi put palo na pamet da gledam prenos domaće skupštine. Smešno je to što pokušavaš da ljude dirneš time što ih gađaš najnižim mogućim udarcima. Cela priča ti postaje površna i svodiš je na pojedinačni slučaj ne pokušavajući da daš neki veći odgovor. Nešto što je veliko i teško za objasniti svodiš na nešto što je pandan vestima koje Blic (čitaj Bljuc) plasira. Ne možeš da simplifikuješ nešto poput vere, ne možeš da ograničiš nešto poput hrabrosti, ne možeš da materijalizuješ bol. Calvary se bavi temom vere, vere kao religije ali i vere kao svega onog što pod verom podrazumevaš osim religije. Ako ova priča meni kao ateisti izgleda sjajno, ako je pametno ispričana tako da je zapravo u pozadini cele radnje filma, onda možete biti sigurni da je dobra. 

Film se kao vrti oko te pretnje koju je sveštenik dobio. Sama ta pretnja mi je neverovatno upečatljiva. Ok, tema je jeziva i dosta dokumentaraca se bavi njom. Činjenica je da su se zlodela mnogih sakrila pod skutima crkve. Nije samo ovde pitanje crkve, već bilo koje institucije koja štiti svoje bez obzira šta učinili. Ne možete srušiti takav sistem. Da možete, crkva bi do sada nestala zbog verskih ratova, inkvizicija, zaštićenog statusa svih onih koji su činili nedela. Nije to usmereno ka veri već ka instituciji koja se samoproglasila nadležnom za pitanje vere. Vera je u čoveku. Čovek je ima ili nema. Crkva je nešto što eventualno treba da bude zaduženo za širenje vere. Na žalost, svesni smo za šta se ona danas koristi. Ako mislite da grešim, zašto onda plaćamo osveštavanja i bilo kakve rituale? Zašto postoji cenovnik tih rituala? Zar vera nije privilegija svakog? Zar se po predanju ne ide Bogu na istinu bez obzira da li te čova u crnom opevao ili ne? Tako da ovaj film nikako nije duel protiv vere i crkve, ovaj film je odbrana iskrene i prave vere od svih koji je neargumentovano napadaju i svih koji se koriste njome, uključujući i crkvu. Opa, neko se osmelio da napravi i tako nešto. 

Sama pretnja ovom svešteniku je efektna iz više razloga. Prvi razlog je taj što smo mi uvek u fazonu da generalizujemo stvari. Ako jedan čovek iz grupe pokazuje određene loše karakteristike, u stanju smo celu grupu okarakterisati takvom. Samim tim, naš potencijalni napad na bilo kog iz te grupe bio bi napad i protiv cele grupe i protiv bilo koje od tih osoba. Drugi razlog zašto je ova pretnja efektna je taj što tragedija dobre osobe znatno više odjekuje od tragedije lošeg čoveka. Setite se koliko slučajeva znate gde je nastradao ili je kažnjen neko dobar a koliko slučajeva znate kada je loš čovek dobio ono što je zaslužio? Ono što je šokantno je to da je ovo jedini način da se obrati pažnja na problem. Moram ovo da objasnim bolje ali nije baš lako. Neće smrt ovog dobrog čoveka doneti ništa dobro ali će problem koji se baca pod tepih možda konačno doći pred oči sveta kako bi i trebalo. 

Neću da spremam neku veliku završnu reč i odmah ću preći na to u čemu je štos u filmu. Da li je ovo spoiler, jeste jer otkrivam celu simboliku filma? Da li otkrivam nešto u samoj radnji i rasvetljavanju slučaja pretnje i potencijalnog ubistva - ne. Sumnjam da će vam ovo što ću izneti pokvariti gledanje. Elem, crkva za mene nema skoro ni najblaže veze sa onim što vera predstavlja (čast pojedincima). Ovaj čovek koga gledamo predstavlja SVE ono što vera treba da bude. Ako pogledamo njegove dijaloge sa ostalim likovima, ni u jednom momentu ne čujemo one šablone da su čudni putevi gospodnji, da je oprost grehova što ćeš deset puta izgovoriti molitvu. Nema toga. On se čak i šali (ne sprda se) na račun toga. On daje takve savete da je jasno kao dan da nudi najbolje moguće rešenje. Daje odgovor koji se možda ne svidi nekom ali je najbolji mogući odgovor koji neko treba da dobije. Svaki njegov savet je na mestu, svaki prekor i pohvala stoje, svaka šala je na vreme. Postoji gomila aluzija na to da je ovaj čovek prava vera ali ja ću se zadržati samo na onom glavnom. Ostalo sami uvidite. 

Najvažniji za mene je odnos ovog čoveka sa svim likovima. Mesto je malo, svi likovi su različiti i sa svakim ovaj čovek vodi razgovore na simpatičan način. Ako mislite da se razgovori vrše zbog toga da bi se otkrilo ko je čovek koji bi trebao ubiti ovog sveštenika, promašili ste film. Ovo je napravljeno tako da vas taj slučaj pretnje smrću skoro neće ni zanimati dok sam kraj i ne dođe. Zašto su svi ovi likovi različiti i zašto sveštenik vodi razgovore sa svakim od njih? Zato što kroz to vidimo stav različitih ljudi prema veri, ali ne crkvi kojoj plaćaš za carstvo nebesko, ne religiji kao skupu pravila kojih treba da se pridržavaš, već veri u Boga kao u nekog ko će ti pružiti sklonište i pokazati put, nekog ko bi trebao da ti da snagu i nekog pred kim si ogoljen i svestan svojih grešaka. 

Da krenemo od onih koji se kaju. Imamo lika u zatvoru koji traži da još jednom razgovara sa ovim čovekom. On ostaje u ulozi ubice ali zašto želi razgovor? Zato što je upravo svestan svojih grešaka i traži neku nadu i oproštaj. To je realni strah Boga, strah zbog nedela koja si činio. Nije strah da nećeš, nemaš ili ne možeš platiti nekom za verski ritual. Ovo je strah od onoga što si činio. Potom imamo odnos jednog sveštenika prema ovom čoveku. Kako drugi sveštenik gleda na ovog dobrog čoveka (isto sveštenika)? Nervira ga tako što je ovaj oslobođen svih pravila, ne shvata njegovu ravnodušnost prema materijalnom jer zaboga, postoje pravila. Zar u tome nije poenta? Vera je nešto u čoveku a ne nešto što se kupuje. Mislim, crkva mu je spaljena u jednom delu filma a on je još tu. Zašto je tu ako nema vere bez crvke? Zato što je čovek a rekoh milion puta, vera je u čoveku. Potom imamo ateistu koji na ovog čoveka gleda kao na glumca. Za njega je ovo sve šarada i šou. Imamo ćerku ovog čoveka koja se posle smrti majke udaljila od oca. Nije li to jasna aluzija da neko izgubi veru posle doživljene tragedije? Imamo bogataša koji misli da može da kupi sveštenika i time želi pokazati kako je vera potkupljiva ne shvatajući da kupuješ čoveka a ne veru. I taj čovek u mantiji bi pred Bogom trebao biti isti kao i svako drugi. Ne bih nabrajao više likova. Shvatili ste poentu. 

A sada gledajmo sa stanovišta ovog čoveka. On zna da će možda umreti, zna i ko mu preti. Zašto onda nije opsednut time? Šta on pokušava da kaže? Da je vera lišena materijalnog. Kaže i da mnogi shvataju veru kao strah od smrti. Zašto? Zato što nam se vera danas propoveda tako da ako nešto ne učiniš kako ti je rečeno - bićeš kažnjen. Zašto nam se ne propoveda da u veri treba da nađemo spas, sklonište i motiv već da se plašimo? Zašto moramo da ispunjavamo gomile pravila koja je napisao čovek? Vidite li sada razliku između ovog sveštenika i nekih koje srećemo i vidimo. A najveća moguća stvar u filmu je odgovor na pitanje: Zašto ovaj čovek nije otišao kada je došlo do toga da može biti ubijen? Zato, braće i sestro, što je vera dostupna svakome, što je ona uvek tu za svakoga. Na čoveku je da li će verovati ili neće. Zbog toga ovaj čovek ostaje. Ne prisiljava nikoga da ga posluša ali se trudi da onim koji žele da ga čuju pokaže pravi put. 

Braćo i sestre, ja kao ateista kažem da je ovo odlično napravljen film. Ovako praviš nešto pametno. Ja ovo prihvatam 100%. Ako pak vređaš svaki drugi izbor, e sa tim imam problem. To vam je kao poštovani dr. serator Skot Pek koji vam kaže nešto kao "Ljubav je hemijski proces - to je činjenica". Činjenica je nešto što ne možeš da opovrgneš. Skot Pek je bogatunski serator koji nas uči kako je život težak kada si u teškoj materijalnoj situaciji. Treba li da kažem da je ovo da je on serator činjenica? Treba li vera da vam kaže "veruj ili ćeš patiti" ili "veruj jer ćeš ovde pronaći lepotu". Tako da nije ovo promocija religije, ovo je kritika shvatanja religije od strane svih nas. Ona treba da nam predstavlja snagu, sklonište i motivaciju ne vređajući drugačiji stav ili da nas ne zanima. Svaki treći stav prema ovome je pogrešan. Ako mrziš religiju kao ateista, onda si žestoko glup jer mrziš nešto što po tvom mišljenju ne postoji. Ako mrziš religiju kao pripadnik neke druge, onda mrziš nešto što drugom čoveku treba da bude snaga. Ako plaćaš religiju onda veruješ u pogrešno. Ako mrziš one koji ne veruju, veruješ u pogrešno. Ako naplaćuješ religiju onda ovaj blog ne može podneti šta bih napisao o tebi. Gledajte to sa ove strane. Ako uzmemo npr. jedan običan drveni štap. Njega možeš sam sebi napraviti od grane sa drveta koje si sam zasadio. Može ti služiti kao pomoć, da se poštapaš dok hodaš. A može ti poslužiti i kao oružje, da kazniš koga ti odgovara. Vera je takva. Sami procenite koji stav je ispravniji. 

Za kraj moram priznati da mi finale nije imalo neku jaču poentu. Nekako mi ništa nije reklo a čini mi se da pokušava dostaviti neku veliku poruku. Sve ostalo je na mestu. Sve aluzije, sva simbolika, odnosi među likovima, simpatični dijalozi, prelepi predeli, sve to čini ovaj film odličnim. Možda povremeno dijalozi izgledaju besmisleno ali verujte mi da nisu. Skoro uvek je tu neka simpatična poruka ili humor. Recimo kada sveštenik razgovara sa starim piscem:
Pisac: Znaš li kako prepoznaš da si zaista ostario?
Sveštenik: Kako?
Pisac: Niko pred tobom ne izgovara reč "smrt".
Naravno, utisak broj jedan je Brendan Glison. Poživi nam još dugo simpatični čoveče jer je tvoja gluma hrana za prave filmofile.

Zanimljivosti:
Film je debitovao na Sundance Film Festivalu dok će evropsku premijeru imati u Berlinu.

Naj scena:

Povratak

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар