Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 28. јул 2014.

Pompeii (2014)


Pompeja (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Pompeja
Žanr: Avantura | Akcija | Drama | Ljubavni | Istorijski
Režija: Paul W.S. Anderson
Glumci: Kit Harington, Emily Browning, Kiefer Sutherland...

Priča:
Gladijator i rob ide u trku sa vremenom kako bi spasao svoju ljubav koju je zarobio zli Rimski Senator. Kako Vezuv eruptira, on mora da se bori da spase svoju ljubljenu dok se Pompeja raspada pred njegovim očima.

Moj osvrt:
Imamo gomile filmova katastrofa. Ako praviš film sa izmišljenom katastrofom, to se obično bazira na zabavi, efektima, herojstvu i patetici. Nema tu neke veće filozofije. Retko ko se odvaži napraviti nešto drugačije, nešto sa porukom. Ako praviš film po katastrofi koja se desila, to je nešto sasvim drugačije. Prvo, imaš teret istorijskog događaja i činjenica koje moraš da ispoštuješ. Moraš paziti, pre svega iz poštovanja prema nastradalim, šta praviš. Ako se odlučiš tu na zabavu, to je isto kao kada pokušavaš da profitiraš na nečijoj nesreći. Spilberg nije ni dolara uzeo kada je pravio Šindlerovu listu npr. Niko mu ništa ne bi rekao ni da jeste, ali je napravio verodostojan, jeziv film koji te dirne. Doduše neću ovde posmatrati rat kao katastrofu. Recimo film katastrofe je Titanik. Kameron jeste napravio njanjavu pričicu koja prati celu tu katastrofu, ali je tu katastrofu predstavio velemajstorski. Meni je ta scena u kojoj brod tone užasavajuće jeziva. To je katastrofa jednog broda i ljudske kreacije. Popmeja je katastrofa celog grada. Ok, Titanik nam je istorijski bliži ali katastrofa celog grada je nešto još jezivije. Ovaj film je imao veliki zadatak. Bojim se da ovakav kakav je ne može biti drugačije komentarisan nego kroz poređenja sa drugim filmovima koje besramno krade. 

Otvaranje filma je ukradeno iz Konana. Dečaku ubijaju porodicu pred njim. Dečak nije iz Pompeje, nema veze sa Pompejom već je tu da se kreira neka neprijateljska priča između njega i rimskog senatora koji, gle čuda, isto nije iz Pompeje. Mislim koristiš već gazilion puta izlizanu scenu da bi napravio neki duel koji ti za Pompeju ne znači ništa. Kradeš Konana a dostavljaš deset puta slabiju scenu. Uuuuu baš sam se isekao od tog šoka. To je kao kada bi ti neko ponovio istu priču koju si čuo već dvadeset puta. Recimo uzmite neko netalentovano drvo od glumca poput Bluma i dajte mu da ponovi scenu "You think I'm funny" iz Goodfellas. Da li ćete se smejati toj očajnoj izvedbi? I sad taj dečak je jedini preostali iz plemena. Ne nismo gledali ni Konana ni Beastmastera. 

E onda momče postane gladijator. Zapravo rob i gladijator. Ne, niko nije čuo za Kjubrikovog Spartaka. Čoveče koliko preslikanih scena. Od upoznavanja sa likovima do nekih događaja. Tamnoputi gladijator ispade teška kopija Drabe iz Spartaka. Šta je tu problem? Tamo si imao Kirka Daglasa. On je glumio nekog ko vas ubedi da je rob, nekog ko pati, nekog ko oseća bes. Nemam ništa protiv Kita Haringtona ali njegova uloga ovde je jasna. On je tu da prouzrokuje balavljenje devojčica na ovaj film. Ne kažem, Titanik je imao Di Kapria koji je imao istu ulogu u tom filmu, ali je taj lik bio uverljiviji. Takođe, Titanik je zapravo imao prokleti Titanik. Ovaj izdefinisani emo maneken mi ne liči na roba, još manje na gladijatora a najmanje na lika za kojeg bi me bolelo uvo. Nemam ništa protiv da pozajmiš ideju ili scenu iz filma, ali ovako jadno kopirati nešto što je epohalno, nema smisla. 

Ovog momka zovu Kelt. Borbe završava brzo i surovo. U areni u jednoj sceni predvodi gladijatore. Ranjen se bori protiv jednog od najljućih neprijatelja. Ne, niko nikada nije gledao Gladijatora i lika koga tu zovu Španac. Mislim koliki idiot treba da budeš da kopiraš Gladijatora na ovaj način. Ovo je kao da klinac u drugom osnovne uzme da plagira neku priču - promeni par imena, malo preuveliča neke stvari i to je to. Na sve to ovaj Kelt izgleda deset puta moćniji (čitaj sposobniji) od Ridlijevog Gladijatora i Kjubrikovog Spartaka. Veličina tih ljudi je bila u tome što su obični ljudi sa hrabrošću da naprave razliku. Ovaj emo lik je plastika, ukras za zaljubljene trinaestogodišnjakinje. E takva priča se kreira ovde. Ljubavna priča iz Titanika, koliko god bila smejurija imala je svoje momente. Ovo je bljuzga uz koju će teško i tinejdžerke uzdisati. Sa druge strane, tom nepobedivošću ovog lika gubiš mogućnost dobre drame. "I am Spartacus" scena je baš zbog toga jeziva. Svako od tih ljudi može biti Spartak, jer on je običan čovek. Svako od tih ljudi bi želeo biti Spartak, svako od njih poštuje Spartaka. Običan čovek je postao ideja. Šta može nastati od plastičnog emo lepotana? 

Zapravo ovaj film u osnovi najviše kopira Titanik. Nesrećna ljubav dvoje balavurdera u situaciji kada katastrofa nadvladava sve. Titanik je imao tu katastrofu napravljenu sjajno. Ovaj film nema ništa posebno. Koliko god ljudi pljuvali po Titaniku, to je i dalje odličan film. Pompeja izvrće ruglu katastrofu. Prizemnom pričom zasenjuje bilo šta što može da pokaže neku tragediju. Šta je ovde zapravo tragedija. Gomila efekata u kojim stradaju karikature od likova. Gde je tragedija Pompeje? Nema je, jer je ovo mogao biti bilo koji grad. Nismo ni dobili Pompeju - kako onda da dobijemo njeno uništenje. Evo, neko ko nije čitao ništa o Pompeji, seo je ovo da gleda i šta na kraju može reći da je video karakteristično za ovaj grad. Jedino što ovde valja je prokleti vulkan koji se nadvio nad gradom. Te scene su perfekcija. Naravno pričam o scenama pre erupcije. Kasnije scene su preterivanje od efekata. Jednostanvno sama ta jednostavna slika Vezuva pokazuje neku pretnju. Nešto što izgleda prelepo je zapravo zlo koje nadolazi. Na žalost, to je nedovoljno da ovaj film izvuče makar do nekog proseka. 

Kad pogledaš da su tu Keri En Mos, Kifer Saterlend i Džered Heris, pomisliš da je ovo trebalo biti ozbiljan film. Kad overiš njihovu glumu, vidiš da im je ovo bio jedan dan laganog posla bez ikakve pripreme i pridavanja značaja liku kojeg tumače. Čoveče, Saterlend mi deluje kao da nema pojma ni šta glumi, samo mehanički izgovara rečenice dok se krevelji. A on je svakako odličan glumac. Svi su na teškom autopilotu. Zašto ne bi bili. Realno, likovi su od prvog do poslednjeg ili jadne kopije ili jadne karikature. Zašto negativac mora da bude preambiciozni, egocentrični balvan. Da li je vama normalno da nam osvajače prikazuju kao takve dileje. Mislim kakav je onda svet ako takvi vladaju njime. Ti Rimljani ispadoše teška smejurija po ovome. Ovakvi ne bi mogli vladati jednim selom u Srbiji a kamo li teritorijom koju je držalo Rimsko Carstvo. Ali neka, svi mi volimo kad su negativci gramzivi, egocentrični, narcisoidni, poglupi. Baš mnogo ima memorabilnih i kvalitetnih filmova sa takvim negativcima. Kao na primer... Postoje filmovi katastrofe a postoje i katastrofe od filmova. Jasno je gde je mesto ovom filmu.

Zanimljivosti:
Arheolozi su u ruševinama Pompeje zaisla našli par u zagrljaju, doduše ne ovakvom kao u filmu. Oni su poznati kao "Ljubavnici Pompeje". Takođe, pronađeno je telo ogromnog muškarca za koga se procenjuje da je iz Severne Afrike. Kit Harington je oboleo od dismorfije tela dok se spremao za snimanje. To je poremećaj u kom je osoba opterećena izgledom svog tela. Scena u kojoj se jasno vide njegovi mišići je snimana među poslednjim. Čekalo se da on dobije najbolju definiciju (Eto vidite šta su zapravo vrednosti ove gluposti od filma).

Naj scena:

Prvi pogled na Vezuv i Pompeju.

Moja ocena: 4/10

Нема коментара:

Постави коментар