Dip huet seung hung / The Killer (1989)

 

Žanr: Akcija | Krimi | Drama | Triler
Režija: John Woo
Glumci: Chow Yun-Fat, Danny Lee, Sally Yeh...

Priča:
Ubica prihvata poslednji posao u nadi da će pevačici koju je slučajno oslepeo pomoći da povrati vid.

Moj osvrt:
Pokušavam da se setim kada sam zadnji put gledao akcioni film u kom su mi svi likovi vredni pažnje i u kom je dramski momenat čak i bolji od akcionog. Taken mi pada na pamet ali tu nemamo nekoliko likova a sva drama se svodi na potencijalni gubitak deteta. Ne shvatite pogrešno, ima filmova koji su strašno simpatični i imaju odlične likove ali da li iko očekuje da npr. gleda dramu sa Džon Meklejnom? Ne, zato što su ti akcioni filmovi, iako sjajni, lišeni tog momenta realističnosti. Nisu pravljeni da nas dirnu već da nam donesu sjajne momente zabave i tenzije. Killer je jedna od najboljih ako ne i najbolja mešavina drame i akcije koju sam gledao. 

 

Prvo što fascinira su likovi. Svaki od likova bitnih za priču je odlično osmišljen. Jako pametno nam se serviraju neki dijalozi, postupci i gestovi kojim procenimo ove ljude. Verujte mi, skoro po svakom od sporednih uloga možete snimiti poseban film a ovde su svi u istoj priči. Glavni junak priče je u centru, on vezuje sve te priče u jednu ali svaka sudbina u ovom filmu znači i upečatljiva je. Fascinantno je da je to sve spakovano u manje od dva sata. Ovim sam vam rekao da film ne traći niti jedan jedini trenutak. 

 

Ako bih akcione scene morao opisati jednom rečju, to bi bila "adrenalin". Scene su prilično brutalne, krvave, imaju dobru dozu adrenalina i neretko su me trgnule u stolici. Pokretao sam se ne kao da gledam film već kao da igram neku igru. Svaka od scena sadrži dobru dozu usporenih snimaka. Ne, Džon Vu nije preterao sa njima. Oni su iskorišćeni u pravom momentu. Na sve to servirao je dosta dobrih, slikovitih momenata. Recimo kada krene pucnjava u crkvi, snimak se usporava i vidimo jato belih golubova koje se razleće na sve strane. Prelepo i simbolično u isto vreme. 

 

Film me je prilično podsetio na Melvilovog Samuraja (zreo za reprizu) no ako se dobro sećam, ubica koji tumači Alan Delon je bio nekako zatvoren i morao si da čitaš između redova. Ubica kojeg pratimo jeste ćutljiv eli emocije su jasne. Ni jednog momenta se ne zapitaš kako je došao dovde već već nam je fokus na onom što sledi. Rekoh već, svi likovi nas zadobijaju postupcima. Njegovi su potpuno neočekivani kada vidimo posao kojim se bavi. Ako kažem da je on surovi ubica koji u sebi krije velike doze empatije i časti, koliko god da zvuči paradoksalno, opisao sam ga najtačnije moguće. 

 

Najveća vrednost drame u filmu je što su uspeli da vežu skoro sve likove za glavnog heroja. Na prvu ruku, da vam neko ispriča šta se sve dešavalo, shvatili biste kako je ubici nemoguće da zadobije sve ove ljude ili oni njega. Sa druge strane, likovi su tako dobro osmišljeni da je u potpunosti jasno šta ih povezuje i kako dolazi do spajanja nespojivog. Nekako mi je na kraju svega žao što film nisu radili tako da imamo nastavke jer mislim da ovako kvalitetni likovi zaslužuju još priča. 

 

Kada pogledamo akcione heroje koje volimo, šta je kvalitet koji ih vezuje? Harizma. Čou Jun-Fat tumači glavnu ulogu i čovek je definicija harizme. Na to, zbog gomile dramskih momenata, on mora da pokaže širok spektar emocija i uverljiv je u svim situacijama. Uspeva da osvoji, zastraši, zadobije, ubedi, objasni, uplaši... Iskreno, jedva čekam da ga pogledam u još nekom filmu. Ok, gledao sam ga u Crouching Tiger, Hidden Dragon ali to je bilo tako davno da se ne računa. 

 

Moram da pomenem i muziku, ne toliko zbog kvaliteta samih pesama već zbog toga kakva melodija je upotrebljena. Očekujete neku adrenalinsku muziku ali ništa od toga. Konstantim laganim, izrazito emotivnim melodijama, film sve to vreme bez akcije pokušava da vam objasni šta je najveći kvalitet koji on nosi. Muzikom nas konstantno skreću ka emociji. Ne umanjuje to akciju. Ne ne ne ne ne. To joj daje značaj. Emocija je ono što izdvaja ovu akciju od skoro svih ostalih. Prvo imamo laganu ljubavnu priču. Drugo, u fokusu je nekoliko priča o prijateljstvu. Prijateljstva kruniše čast. Svaka od tih priča zaslužuje najvišu moguću ocenu. 

 

To je to braćo i sestre. Ako ste napravili grešku kao i ja pa dugo čekali da pogledate ovaj film, ispravite je. The Killer je vredan svakog uloženog minuta u njega. Mnogi od vas su predlagali ovaj film ali uz njega i Hard Boiled. Bila bi šteta dugo čekati i na njega, zar ne?

Zanimljivosti:
Džon Vu je posvetio ovaj film Martinu Skorsezeu. Svi pištolji u ovom filmu su pravi. Zbog strogog zakona u Hong Kongu svi su morali biti uvezeni i strogo praćeni tokom snimanja. Sve akcione scene su zajednička improvizacija Džona Vua, glumaca i statista. Hark Tsui je želeo da potpuno promeni film tako da glavna priča bude vezana za policajca umesto za ubicu. On je čak inicijalno odbio ideju jer po njemu niko ne želi da gleda film o ubici. Holivudski rimejk je planiran 1991 i u njemu su trebali glumiti Ričard Gir i Denzel Vašington.  

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 8/10