Missing (2023)

 

Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: Nicholas D. Johnson, Will Merrick
Glumci: Tim Griffin, Ava Zaria Lee, Nia Long...

Priča:
Kada joj majka nestane, devojčica pokušava da je pronađe koristeći sve što je dostupno na mreži.

Moj osvrt:
Ceo celcati film gledamo u ekran računara - uh. Posao mi je da preko osam sati dnevno gledam u to i onda dolazi film koji se odvija na računaru. Nije loša ideja, moram da priznam ali da je film bio nešto bolji verovatno bih podneo svo to buljenje u monitor. No film je sklepan i biće zaboravljen posle jednog gledanja tako da mi generalno ovo nije prijalo. S obzirom da je sadržaj slab, dobio sam neki osećaj kao da su klinci pravili film i uspeli da ga prodaju kao nešto super cool napeto. 

 

Kako ovaj film uspeva da vas prevari da pomislite da gledate nešto dobro. Ima odličan tempo. Servira gomilu obrta i novotarija i to takvom brzinom da ne stižete da razmislite o onome što se desilo. Što implicira da film nije nikako dosadan. Druga dobra stvar - u pitanju je dete. Ako nemaš empatije ka detetu onda si teški idiot. Moraš da strahuješ i da se saosećaš sa detetom. Ovo je još jedna stvar kojom film maskira suštinske probleme koji postoje. 

 

Da krenemo od suštinskih problema. Drama se svodi na to da imamo klinku koju "keva smara" i ona nauči svoju lekciju i počne malo više da pazi na taj odnos, shvatajući kakvu žrtvu majka podnosi za nju. To je to. To je BUKVALNO sva drama koja postoji u filmu i sve elemente te drame imate u prva dva i poslednja dva minuta filma. 

 

Ono što film radi do iznemoglosti su obrti. Svaki lik i svaki događaj kriju nekoliko tajni koji dovode do gomile obrta. Kao što rekoh, kako film brzo prelazi sa događaja na događaj, potencijalno vam ne daje vremena da razmislite. Ako razmišljate duže od 5 sekundi o bilo o kom od tih obrta shvatićete da skoro svaki od njih krije kolosalnu rupu i traži sve više objašnjenja. No dobro, možda nije toliki problem ako mi nešto ne objasniš pa mogu da zaključim. Problem je ako napraviš nešto što nema niti smisla niti logike. Ovolikim obrtima dolazimo do takve serije događaja koja verujem da je nemoguća i u najluđim poimanjima. Da se matematički izrazim, dokaz da ova jednačina nema rešenje je trivijalan. 

 

Obično bih u ovakvim situacijama uhvatio nekoliko situacija i pokazao vam koliko je to besmisleno ali kako rekoh, dokaz je trivijalan, ja sam jako umoran - nema potrebe. Za Interstellar morao sam ipak da se malo potrudim, tu su vas ubedili da gledate masterpis. Dokaz da je film tupava zabava je bio nešto komplikovaniji. Ovde zaista nema potrebe. Od prvog momenta u kom vidite kako devojka "hakuje" pa do suludih raspleta nekih događaja i sudbine nekih likova, sve je providno kao planinski potok. 

 

Verovali ili ne, nemam više ništa da kažem posebno o filmu. Nema on dovoljno sadržaja da bih dodatno pisao o nečemu niti je baš neko đubre koje bi mi bilo zabava da pljuckam. Osim brzog ritma ništa posebno mi ovde nije prijalo. Ne mogu da pohvalim ideju da je ceo film na monitoru, previše gledam u monitor da bi me fasciniralo nešto ovakvo, pogotovu ispodprosečnog kvaliteta. No postoji jedna stvar zbog koje moram da odam priznanje filmu. U celoj mojoj istoriji gledanja filmova, serija, čitanja knjiga i stripova, nisam video ovoliko komplikovan plan jednog zločina. To vam valjda dovoljno govori koliko su se scenaristi ovde izlupetali.

Zanimljivosti:

Ovaj film je nastavak filma Searching (2018).

Naj scena:

Mama se ne javlja

Moja ocena: 4/10