Gisaengchung / Parasite (2019)

Alternativni naziv: Parasite
Kod nas nazvan: Parazit
Žanr: Komedija | Drama | Triler
Režija: Bong Joon Ho
Glumci: Kang-ho Song, Sun-kyun Lee, Yeo-jeong Jo...

Priča:
Nezapsoleni Ki-taek i njegova porodica se upliću u život bogate porodice Park.

Moj osvrt:
Posle Come and See, evo još jednog filma kog sam morao odgledati dva puta uzastopno. Razlog je ovog puta drugačiji. Come and See je bio užasno težak za gledanje i razvlačio sam se sa tim filmom danima. Repriza je morala da padne odmah. Kod Parasite, u momentu u kom se film završio znao sam da sam pogledao opak film ali nisam imao blage veze šta sam to upravo pogledao. I onda je pala repriza posle koje sam bio svestan da je ovaj film i mnogo više od onog što sam do sada otkrio. Iskreno se nadam da ću ovom tekstu jednog dana dodati nove redove sa još novootkrivenih utisaka. 

Na prvi pogled, po naslovu bi se reklo da će ovo biti film o ljudima koji žive na račun drugih. Može i tako da se gleda ali ima ovde i više od toga. Parasite je film o sukobu dve različte klase ljudi ali se film trudi da taj sukob prikaže kroz kritiku obe strane. I samo otvaranje perfektno na simboličan način prikazuje jednu stranu - porodicu nižeg staleža. Praktično žive u podrumu (teško da može niže), prljave čarape vise sa plafona, pijani lik im šora pod prozorom, kradu internet od suseda, sklapaju kutije za pice kako bi nešto zaradili... Kasnije u jednoj od scena kada im taj stan poplavi i kada podzemne vode izviru sa svih strana, vidimo devojku koja je član te porodice kako mirno sedi u toaletu i puši. Nije li to sjajna slika naviknutosti na loše. 

Treba odmah da vam bude jasno da ovo nije jednostavna podela na bogate i siromašne. Ne očekujte da ćete videti šablone na koje ste navikli - prepoštenu siromašnu porodicu i ljigave bogataše. Način na koji film donosi i jedne i druge i kako ih vremenom ogoljava je perfektan. Zanimljivo je što se kroz postupke jednih zapravo kritikuju i drugi a ne samo oni sami. Koliko god u centru priče bila ta siromašna porodica, ništa slabija pažnja nije posvećena ni ovoj bogatoj. Jedni ne mogu sa drugima, to je jasno. Ali, koliko god to čudno zvučalo, ne mogu ni jedni bez drugih. Bitno je napomenuti da film ne kritikuje staleže i klasne razlike već ljude koji su predstavnici i jednih i drugih. 

Jedan od zanimljivih detalja je taj kako se jedni i drugi odnose prema uspehu, koliki i kakav god on bio. Krenimo od bogate porodice. Vidimo da sebi mogu da priušte najbolje, vidimo da je otac uspešni biznismen, ali ne vidimo da oni sami među sobom potenciraju na tome što su postigli. Sve to shvataju zdravo za gotovo. Kada su ovi drugi u pitanju imamo jednu kratku scenu koja govori mnogo. Supruga siromašne porodice je u mladosti osvojila neku medalju na takmičenju u bacanju kladiva. Ta medalja im se nalazi na zidu u stanu. Kada im stan plavi, otac porodice kao jednu od retkih stvari koje će spasti uzima upravo tu medalju. Kakav je onda odnos jednih prema uspehu drugih? Imaju li bogati ikakav odnos prema uspehu siromašnih - nemaju naravno. Zanimljivo je da siromašni i te kako pridaju značaj uspehu bogatih. Mogu biti ljubomorni na taj uspeh, mogu ga obezvrediti ali mogu ga podići i u nebesa. Sve zavisi kakvu oni sami korist imaju od toga. 

Siromašni uspevaju da prevare ove bogate, uspevaju da se zaposle kod njih i obitavaju im u kući (paraiziti). Ako imate problem sa tim da neko ko je neškolovan i siromašan tako lako vara bogatog, nemojte gledati film, nije on za vas. Vi generalizujete sve. Način na koji siromašna porodica vara ovu bogatu je genijalan, prelep, pametan, osvešćujuć. Ne varaju ih tako što im serviraju gomilu laži. Varaju ih tako što im hrane ego. Koliko je ovo perfektno. Bogate porodice žele i da zadrže sliku nekog visokog nivoa, pa će sebi da priušte ne samo najbolje stvari, već i najbolje ljude, one koje niko drugi ne može da pridobije. Novac nije problem. Bitno je da imaš ono što niko nema, da si ispred svih. Bukvalno svaka od varki ogoljava taj, uslovno rečeno, viši stalež. 

Zanimljiva stvar je što se nekoliko puta potencira da je neko nešto video na google-u pa je iskoristio u svojoj obmani. Došli smo do nivoa kada slepo verujemo u sve što se pojavi online. Umesto da budemo svesni da nam je pomoć u rešavanju problema dostupna online, mi mislimo da je svo znanje tamo i da su sve istine tu. Stvar je u tome što nam se svidi to što vidimo tamo i to smatramo za istinu, za modu, za trend, za znanje. Jednostavne, male činjenice, saveti ili zanimljivosti mogu dovesti do toga da je takva informacija u pravim rukama moćno oružje.

Kada gledamo siromašnu porodicu, vidimo jedinstvo. U skoro svakoj situaciji su vedri i jedinstveni. Zajedništvo je takvo da podiže svakog od njih. I tome bi trebali da se divimo, zar ne? Hm, kako da se divimo kada varaju i otimaju kako bi došli do novca. Okej, imamo onda tu bogatu porodicu. Oni su slika jedne srećne porodice koja funkcioniše kako treba. Zar ne? Pa i ne baš. Ćerka je večito nezadovoljna, klinac ima neki problem, otac kao da samo obavlja ulogu čoveka koji donosi hleb na sto, drva u šporet, igračke deci i drogu ženi. Prelepa majka je ta kroz koju vidimo sve pukotine. Kao što vidite, rezultat je takav da ne znate ko je ovde dobar a ko nije. Genijalno. Zašto genijalno? Zato što nam ovaj film pokazuje da bogatsvo i siromaštvo nisu odrednica već iluzija. Čovek je taj koji određuje. 

Dok sam gledao The Lives of Others, zapitao sam se šta to zapravo definiše dobrog čoveka. Čovek je na strani loših, čini loše stvari, ali opet, učinio je veliko i dobro delo, ili se barem trudio da ga učini. Mi smo bili svesni toga, onaj prema kome je dobrota učinjena je bio svestan toga i želeo je da se zna. Kada gledam Parasite, zapitam se ponovo isto to. Imamo neretko pohvale u filmu ali problem je u tome što se hvale lažne stvari, stvari koje su trik. Majka hvali ćerkinu veštinu prevare kao da je prevara vrlina. Bogataš hvali siromašnog ali konstantno ističe njegov smrad. Imamo moćne scene u kojima siromašni odaju počast i poštovanje bogatom ocu ali jedini razlog je taj što imaju korist od njega. Neminovo je da ćete se ovde zapitati, gde je tu dobar čovek. Svako krije neku pukotinu. 

Ono što film genijalno izokreće je, ko zapravo poseduje koga. Kada siromašni uspeju da sprovedu svoju prevaru, izgleda kao da oni vode celu priču. Opet, oni zavise od novca ovih bogataša. Oni uživaju u plodu svoje prevare ali opet rade ono što bogataši zahtevaju od njih. I onda se zaptitaš ko je taj koji parazitira. Ako imaš novac, imaš moć da poseduješ druge da rade poslove koje ne znaš ili ne želiš. Ako radiš za te bogate, tvoja egzistencija zavisi od njih i moraš da radiš. Kao što rekoh, jedni bez drugih ne mogu. Ono što je zanimljivo, i jedni i drugi se ponašaju kao da im ovi drugi pripadaju. Bogati smatraju da su kupili siromašne, siromašni smatraju da im pripada to što bogati imaju ali da im pripada i njihova intima. U jednoj jako napetoj sceni nam film to simbolično  pokazuje. 

Kada su u pitanju planovi i snovi, čujemo ih samo od strane siromašne porodice. Prema tim planovima nikada nismo ravnodušni. Sa mnogim se poistovećujemo. Kada slušamo finalni monolog vidimo prelep plan koji na simboličan način nekog oslobađa ili osvetljava mu obraz. Vidimo sličan plan i na početku filma. I to su zaista jednostavni a prelepi planovi kao i oni koje ima svako od nas tokom života. To su naši snovi, želje i potrebe koje želimo ostvariti. Poistovetiš se sa njima veoma lako. Ali film nam konstantno udara šamar i donosi otrežnjenje. Ko god da ima tako jednostavnu i lepu želju, ako si čovek sa barem trunkom empatije, želećeš da mu se ta želja ostvari. Ovakvo otrežnjenje boli i nas same jer pokazuju težinu ostvarivanja i onog što smo sami zacrtali. Šta je sa planovima bogataša? Šta je sa njihovim snovima? Čujemo li šta od toga? Osim povremenih proseravanja pomenute majke, bukvalno ništa ne čujemo. Da li su onda ovi nabeđeni bogataši lišeni snova? Da li im je jedino slika o njima samima bitna? 

Videh da se neretko kritikuje brutalni rasplet filma. Prihvatam nečije mišljenje da je on možda neočekivan i brutalan niotkuda ali za mene upravo u tom tvistu leži još jedna sjajna stvar. Pogledajte koji su to razlozi za krv i naježićete se i bez krvi na sceni. Oduzimanje skoro ničega što imaš dovodi do očajanja. Zašto to sprati krvlju? Zato što nemaš više šta da uradiš, da daš. Zašto je to tako? Šta smo upravo pričali o planovima? Sledeći razlog za krv deluje besmisleno. Verujte mi braćo i sestre, on to nije. Koliko god želeo promenu, koliko god želeo da poboljšaš položaj, da budeš na višoj poziciji, problem je što si obeležen. Obeležen si od strane onih čije mesto želiš a ne možeš da dođeš do toga. Obeležen si od strane nekog ko zapravo nema pravo da te obeleži. Ne postoji način kojim to možeš da poravnaš. Znamo ko to sve poravna na kraju. 

Parasite je mnogo, mnogo više od ovoga što sam napisao. Film je prelep, tužan, težak, sulud, napet, vedar, mračan. Ovakvu mešavinu svega i svačega a ovako sjajno ukomponovanu nisam video odavno. Ovo je simbolično, dramatično i pametno. Zajebite me lažne pameti koju npr. prodaju retardacijom od Gone Girl. Tu nema simbolike, drame, tu nema ničega vrednog pomena. Samo vam je neko natuknuo da je to jako pametno napravljen film. Ovo će vas oboriti sa nogu i terati da mislite neprestano o onome što ste pogledali. Ako mene pitate, radujem se i budućim reprizama.

Zanimljivosti:
Dobitnik Zlatne Palme u kanu i prvi korejski film kome je to pošlo za rukom. Bong Joon Ho je izjavio da ne voli da piše scenarije i da ga to učini toliko nervoznim da postane nepodnošljiv sopstvenoj porodici.

Naj scena:

Suludi asplet

Moja ocena: 9/10