The Lazarus Project (2008)

Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: John Glenn
Glumci: Paul Walker, Piper Perabo, Brooklynn Proulx ...

Priča:
Bivši kriminalac koji ponovo čini prestup biva osuđen na smrtnu kaznu. Nakon toga njegova priča se nastavlja u drugačijem životu gde pronalazi posao u psihijatrijskoj ustanovi.

Moj osvrt:
The Lazarus Project je jako tupav film ali u isto vreme ne mogu da se otmem utisku da je imao nekoliko dobrih momenata u delu filma koji je obećavao. Hodajući između horora i psihološkog trilera nisam baš očekivao da film neće završiti ni na jednoj strani. 

Uvod je prežvakana priča. Otac se vraća iz zatvora, želi da sačuva porodicu, ne želi ići krivim putem ali se nekako nameesti da on to jadan mora i naravno sve pođe po zlu. Taj deo filma gledate na auto-pilotu. No, momenat kada mu ubrizgavaju smrtonosnu injekciju je snažna scena, pre svega zbog nekoliko prethodnih scena sa porodicom. Ta porodična tragedija je jedina stvar koja vas kako tako veže za Bena (Pol Voker). Scena je emotivna, efektna i tog momenta ste svesni da film zapravo počinje. 

Rekao sam već da film nije završio ni u hororu ni u psihološkom trileru. Razlog za to je što su želeli da gledaocu posle silne mentalne torture daju neki rasplet, neku satisfakciju, ne shvatajući da time obezvređuju svaku mračnu i efektnu scenu koju smo prethodno gledali. 

Od momenta od kada se Benova priča nastavlja film vas konstantno drži u neizvesnosti i strahu. To su momenti kada je film prajsles. Prvo, niste sigurni da li je ono što gledamo istina, da li su to slike u glavi čoveka koji umire, da li je sve to san. Sa te strane smo spremni na gorak ukus. No, tu se opet traži simbolika koje ovde i te kako manjka. Kroz taj mrak se ne vidi ništa što bi nam približilo Bena i što je obeležilo njegov život. Ako hoćete dobar film na tu temu, čini mi se da je Sauna dobar izbor. 

Sa druge strane, ako ovo posmatramo kao realnost, postoji pre svega pitanje čemu sve to? Ko vodi igru i zašto? Ako razmislimo malo o ovome, nećemo dobiti zadovoljavajuć odgovor. Upravo taj potencijalni tupav epilog je sakriven u Benovoj a ujedno i gledaočevoj patnji za porodicom kao i strahom da će se njima nešto i desiti. Film se sjajno igra sa svim ovim do pred sam kraj kada je neminovni overkil baš ojadio ovu priču.

Imamo tu i neku igrariju gde žele da nam pokažu da li čovek može da se odrekne onog za šta živi i promeni se iz korena. Svesni smo da je to nemoguće tako da sve ovde dođe kao veliko gubljenje vremena. Srećom, nisu puno potencirali na tome. Sa druge strane, malo su se poigrali sa nama i Benom terajući nas da se zapitamo, šta ako je sve ono prethodno što smo živeli laž. Šta ako sve to ne postoji? E to je već nešto na šta je film mogao i te kako da poentira. Hajde ovde da se vratimo na Inception. Setite se kada se prelepa Marilion probudi i shvati da je sve ono što je mislila da živi zapravo bio veliki san. Ne možeš se oporaviti od toga. 

The Lazarus Project ne zaslužuje ocenu koju sam mu dao. Dajem mu je zbog potencijala i zbog nekoliko izuzetnih i atmosferičnih momenata u kojima me je film lomio između dve dobre opcije, u kojima su mi se otvarala pitanja ali i strepnje. Šteta zbog ovako mlakog finiša zato što smo rahmetli Pola Vokera mogli pamtiti po nečemu drugom a ne po filmićima sa brzim autima, opasnim dečacima i lepim devojčicama.

Zanimljivosti:
Pol Voker je bio prvi izbog za glavnu ulogu. Kroz film, čuje se muzika iz filma The Skulls u kom je takođe glumio Pol Voker.

Naj scena:

Injekcija

Moja ocena: 6/10