Kod nas nazvan: Pirati sa Kariba - Prokletstvo Crnog bisera
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika
Režija: Gore Verbinski
Glumci: Johnny Depp, Geoffrey Rush, Orlando Bloom ...
Priča:
Kovač Vil Tarner se uortačuje sa piratskim kapetanom Džekom Sperouom kako bi spasao svoju ljubav, guvernerovu ćerku, od Džekovih ukletih neprijatelja.
Moj osvrt:
Zašto je ovaj film stekao toliku popularnost? Ima sigurno mnogo zanimljivijih, zabavnijih i pametnijih avantura od ove. Šta je u ovoj toliko karakteristično da i dan danas zgrće pizdilione evra? Koliko filmova o piratima postoji? Eto ga. Neko se setio da uzme temu koja nije izmuzana do iznemoglosti i da zgrne opesan keš. Nema ovde neke epohalne priče, čak ni humor nije opasno dobar ali eto, ima šarenolikosti, ima zanimljivih scena i scenica, ima jako harizmatičnog Depa, uvek odličnog Raša, uvek preslatku Kiru Najtli i jednog od najgorih glumaca svih generacija, vazda omiljenog Legolasa svepreglumljujućeg.
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika
Režija: Gore Verbinski
Glumci: Johnny Depp, Geoffrey Rush, Orlando Bloom ...
Priča:
Kovač Vil Tarner se uortačuje sa piratskim kapetanom Džekom Sperouom kako bi spasao svoju ljubav, guvernerovu ćerku, od Džekovih ukletih neprijatelja.
Moj osvrt:
Zašto je ovaj film stekao toliku popularnost? Ima sigurno mnogo zanimljivijih, zabavnijih i pametnijih avantura od ove. Šta je u ovoj toliko karakteristično da i dan danas zgrće pizdilione evra? Koliko filmova o piratima postoji? Eto ga. Neko se setio da uzme temu koja nije izmuzana do iznemoglosti i da zgrne opesan keš. Nema ovde neke epohalne priče, čak ni humor nije opasno dobar ali eto, ima šarenolikosti, ima zanimljivih scena i scenica, ima jako harizmatičnog Depa, uvek odličnog Raša, uvek preslatku Kiru Najtli i jednog od najgorih glumaca svih generacija, vazda omiljenog Legolasa svepreglumljujućeg.
Na prvi pogled ovo može da deluje kao jako originalna priča. Ovo je šablon koji je jako pametno upakovan. Ima tu za svakog po nešto tako da se film opravdano može nazvati svačijim guilty pleasure-om. Ne verujete da je šablon? Hajde da krenemo od prelepih deva. One umesto sigurnosti i čistunaca uvek biraju svojeglave avanturiste. Pogledajte filmove koji odlično prolaze kod naših dama. Sve generacije imaju neke svoje nevaljale momke. Stare generacije pamte Reta Batlera, novije Lea u Titaniku, klinčadija onog bledunjavog iz Twilighta itd. Motiv je isti, samo ga prepakuju fino. I ovde naša čedna deva čezne za Legolasom setnookim.
Ček, hajdemo na drugu stranu. Koliko puta ste čitali i gledali nešto sa autsajderima koji postaju neko i nešto, u kojima se kriju kraljevi, čarobnjaci, ljudi velike moći. Toga više ima nego ovih iz prethodnog pasusa. Frodo i manje više cela družina iz Gospodara Prstenova, gomila Dikensovih junaka, pa He-Man i gomila likova iz crtanih filmova. Sve su to drage stvari ali princip je isti. Ne govorim o ovim stvarima kao o nužno lošim ali su eksploatisane na sve strane. Ono što želim da kažem da je ovo pravio neko pametan, neko ko zna šta ljudi vole. Zato ovaj film i jeste tako zabavan i lak za gledanje.
Ceo film poentira na kontrastima ako smem tako reći. Čujemo strašne priče o piratima a oni ispadnu dopadljiva, smešna družina. Gledamo našeg dragog kapetana koji izgleda kao sprdnja a ispostavi se kao jako sposoban čovek. Elizabed (Kira Najtli) izgleda krhko i nežno a zapravo je neustrašiva. Norington izgleda kao teški drkadžija a na kraju ispadne faca. Svi ti mini obrti čine film jako zabavnim. Svojski su se trudili da nam se svide čak i negativci. Dok gledaš film, zapravo nisi ni protiv koga.
Ne smatram ovo opasnim filmom. Ovo je samo dobra zabava ali ona krije jednu epsku scenu. Prva pojava Džeka Speroua kada silazi na mol sa broda koji tone a pre toga prolazi pored obešenih pirata. On gubi brod, vidi saborce koji su obešeni a opet deluje samouvereno i smireno, kao da je to najnormalnija stvar. I sada, oni se sprdaju sa ovom scenom a u isto vreme prave totalno opasnog, neustrašivog lika. Uprkos serviranoj sprdnji ova scena na mene ostavlja odličan utisak.
Naravno, moram da pomenem Depovu harizmu. Zapravo on nosi najveći deo filma na svojim plećima. Dok deluje kao šeprtlja, oduševlja vas ali propratne priče o njemu daju neku ozbiljnu notu njegovom liku i morate osetiti poštovanje prema onome što on jeste. U jednom momentu izgleda kao teška budala, u drugom ide goloruk na horde zlikovaca. U jednom momentu je neozbiljan do krajnjih granica, u drugom čujete da je pobegao iz bezizlazne situacije. Od ostalih, Kiru je uvek lepo videti kao i majstor Raša. Legolas... mnjah.
I tu se negde krije i prva ozbiljna mana ovog filma. Toliko je priča i pričica koje zvuče sjajno ali ni jednog momenta nemamo neki flešbek, nemamo ni jednu scenu koja će ih oslikati. To je zaista šteta. Mogli smo videti neke scene iz Džekove prošlosti, mogli smo videti neke pizdarije vezane za Barbosu i njegove uklete mornare. Te scene bi sigurno bile dopadljivije od nekih koje su našle mesto u filmu.
Druga velika mana je to što film konstantno koketira sa hororom a ne daje ništa. Non stop se čuje o ukletim mornarima, sablasnim događajima i brodovima a od toga ništa nismo dobili. Umlačili su svaki pokušaj da se dostavi makar malo jeze. Kada Crni Biser prvi put napada vidimo opasnu silu. Odmah potom vidimo tupave mornare. Ok, smešno je to ali opet, ispuštena je prilika da se dostavi makar malo jezive atmosfere. I te kako je bilo mesta i za nju.
Elem, nije ovo naročito sjajan film ali nema ni prostora za guranje u neko blato. Dovoljno je zabavan da može čak i da se reprizira. Neke scene sa Depom su memorabilne i na tom liku su i temeljili nastavke. Na priču o piratima su kupili masu, posle su držali priču živom sa Džoni Depom koji je dobrano napunio džepove za ulogu koju može da odradi na autopilotu. Moram da pomenem i odličnu numeru He is a Pirate (Badelt/Zimmer). No, zašto bi hejtovali nešto što je zabavno a ne vređa glupostima. Film nije imao za cilj da produhovi ili šokira već da pruži dva sata relaksacije. Što se mene tiče, uspeo je u tome.
Zanimljivosti:
Originalno, Dep je želeo da Džek Sperou nema nos i da se plaši nekih običnih stvari, poput paprika ali je Dizni odbio tu ideju. Po scenaristima, Vil Tarner je trebao biti najbolji mačevalac, Barbosa odmah posle njega a Sperou najlošiji. Da se ne bi non stop mrštio, Dep je nosio sočiva koja su mu služila kao naočari za sunce. Džefri Raš je imao teoriju da ljudi gledaju film kako i čitaju knjigu, sa leva na desno. Zato se trudio da najčešće bude levo u sceni. Pogotovu je to praktikovao u scenama sa Kirom Najtli jer je bio svestan da niko neće ni gledati u njega. Kira Najtli je bila ubeđena da će dobiti oktaz posle nekoliko dana snimanja. Zbog toga je na snimanje ponela jako malo odeće. Tarnerovo oponašanje Speroua je Blumova improvizacija koju je režiser ostavio u filmu. Dep je kao inspiraciju za ovu ulogu imao legendarnog imao Kita Ričardsa.
Naj scena:
Zanimljivosti:
Originalno, Dep je želeo da Džek Sperou nema nos i da se plaši nekih običnih stvari, poput paprika ali je Dizni odbio tu ideju. Po scenaristima, Vil Tarner je trebao biti najbolji mačevalac, Barbosa odmah posle njega a Sperou najlošiji. Da se ne bi non stop mrštio, Dep je nosio sočiva koja su mu služila kao naočari za sunce. Džefri Raš je imao teoriju da ljudi gledaju film kako i čitaju knjigu, sa leva na desno. Zato se trudio da najčešće bude levo u sceni. Pogotovu je to praktikovao u scenama sa Kirom Najtli jer je bio svestan da niko neće ni gledati u njega. Kira Najtli je bila ubeđena da će dobiti oktaz posle nekoliko dana snimanja. Zbog toga je na snimanje ponela jako malo odeće. Tarnerovo oponašanje Speroua je Blumova improvizacija koju je režiser ostavio u filmu. Dep je kao inspiraciju za ovu ulogu imao legendarnog imao Kita Ričardsa.
Naj scena:
Prva pojava Džeka Speroua.
Moja ocena: 7/10
Нема коментара:
Постави коментар