12 (2007)

Žanr: Kriminalistički | Drama | Triler | Ratni
Režija: Nikita Mikhalkov
Glumci: Sergey Makovetskiy, Sergey Garmash, Apti Magamaev...

Priča:
Dvanaest porotnika mora da odluči o sudbini čečenskog adolescenta koji je optužen da je ubio očuha.

Moj osvrt:
Iako kažu da je 12 tek donekle zasnovan na 12 Angry Men, to je daleko od istine. Ovo je skoro preslikan 12 Angry Men u koji je Mihalkov dodao sve i svašta. Svi ti dodaci zapravo i dobro rade posao jer film i jeste na neki način drugačiji, želi možda da ispriča još nešto uz ono što smo videli u originalu. Tako da ako ste gledali original, neće vam ovo biti dosadno niti bespotrebno za gledanje. Moj zaključak je da je original superiorniji jer ima fokus na jednu stvar koju želi da ispriča. Mihalkovljeva verzija je takođe dobar film a ono što je dodao je dovoljno da ovo ostvarenje ima neki drugi potpis. No da li su svi ti dodaci dobri?

Neću se puno raspisivati ovde, pokušaću samo da pokrijem razlike između originala i ove verzije. I ovde imamo ono suđenje i presuđivanje na prvu loptu. Pisao sam o tome već više puta. Mala finesa je što je ovde iskorišćeno nešto iz istorije pa cela priča ima neku potporu. Npr ako se sudi crncu, ubacite rasistu u porotu i da li zaista mislite da li njega zanima da li je optuženi kriv ili ne. Ono što je dobro, Mihalkov ovde sve to karikira. Nije tema rasizam ali ću porediti ovu situaciju sa jednim filmom. Užasno patetični Remember the Titans je napravio gomilu rasista na užasno šablonski način. To su oni likovi koji vas ne nerviraju zbog stavova već vas nerviraju koliko su odvratno napravljeni. Ne vidite potporu ni za jedan njihov stav. Ovde nam Mihalkov daje majstorsku glumu lika koji mrzi bez razloga. Ne daje vam lika koji je pravljen da ga mrzite već vam daje lika koji je pravljen tako da vam se gadi jedan njegov stav. Ono što je bitno, jasno vam je zašto on ima takav stav. 

Povremeno sam imao utisak razvučenosti, pogotovu na početku filma. Problem je što sam gledao 12 Angry Men tako da sam u nekim momentima znao šta sledi. Ne mislim tu na ukupnu priču već se jasno vide momenti koji su stoprocentna kopija i tu Mihalkov ubaci tonu ne baš naročito zanimljivog dijaloga. I dok se ta beskrajna priča razvlači, konstantno sam čekao da pređu na poentu. Ako ste gledali 12 Angry Men, imajte strpljenja i pregurajte početak. To je najbolji savet koji mogu ovde da vam dam. 

Ono što je novo u odnosu na Lumetov masterpis je optuženi. Lumet nam nije davao optuženog i samim tim napravio genijalan fazon time što nam nije dao da sudimo na osnovu tog što smo videli. Dao nam je mogućnost da sa strane vidimo kako drugi ljudi to rade. Mi smo tako sudili porotnicima. Samim ubacivanjem žrtve i njegovog života nismo više nepristrasni. Više ne analiziramo ljude koji donose odluku pokušavajući njih da prokljuvimo već gledamo neku sudsku dramu u kojoj je na kraju bitno da li je neko nevin ili ne. Takođe, imamo mnogo scena iz prošlosti optuženog i nekako mi one deluju kao opravdanje za momka šta god je uradio. Znaš, imao je nesrećno detinjstvo, doživeo tragediju, nepravdu. Mani me toga. Mislim ok, Mihalkov je tako praktično doneo nov film ali ne vidim da je naročito uticalo na kvalitet ubaciti ovako nešto. 

Svaki od porotnika će imati vremena da izloži neku priču. Ovo mi se iskreno nije uvek sviđalo. Ok je svaka od tih priča, ne shvatite pogrešno. Prvo, svaka priča, iako se direktno ne tiče slučaja, ima poentu koja se odnosi na njega. Svaka priča na neki način brani stav osobe koja je priča i svaka priča je, ako mogu tako reći, ljudska. Ovde je Mihalkov uradio čak možda i bolji posao od Lumeta. Lumet je dao suštinu i samo potrebne crte karatera svakog od likova. Pričao je malo a dao je mnogo. Mihalkov nam na drugačiji ali i dalje opasno dobar način nudi realne likove, likove koji su i prljavi i čisti, likove koji su i pošteni i nemoralni, likove koji su i neznalice ali i puni iskustva. To su realne odlike čoveka. 

Šta je onda problem u svemu ovome? Problem je što je ubio sa tim. Nije ovo dosadno, nema šanse. Problem je što je bukvalno svaka priča pričana tako da svi ostali porotnici moraju da izvuku poentu odatle. Zamislite sada da se desetak nas okupi negde i raspravlja o tome da li je trenutna vlada odradila dobar posao npr. u zdravstvu. I sada svako od nas krene da priča basnu iz koje ostali treba da zaključe nešto. Ne treba nam to, nismo svi mudraci. Nekako su mi te pouke išle na nerve i ubijale ono savršeno realno u likovima. Kada smo kod likova, ovde imamo pandan odličnom liku Li Koba. Kob je u 12 Angry Men ukrao šou. Njegov pandan ovde ni malo ne zaostaje. Iako je to čovek protiv kojeg ste ceo film, to je savršeno kreiran lik i maestralno odglumljen. Sve pohvale odličnom Sergeju Garmašu čija gluma mi je prvi utisak filma. Zbog njega ovo svakako vredi pogledati. 

Sledeće stvari koje su mi ovde odlične su rasprave i ubeđivanja. Preskočiću onaj deo koji je isti u originalu. Začkoljice, logične pretpostavke, sve je to na mestu. Takođe, donošenje odluke kao revanšizam nekom - isto kao original. Nemam tu šta dalje pričati. Sviđa mi se onaj deo gde, da bi nekog ubedio u svoju priču, gađaš ga tamo gde je najosetljiviji. Znate već one fazone, ako neko želi da vam pokaže kako je nešto bitno, pozvaće se na vaše najdraže. Npr. šta da se to desi nekom tvom, šta da je nešto potrebno nekom tvom, šta ako je neko tvoj u opasnosti i te stvari. Teško je biti realan, moralan, častan, ako je ugrožen neko koga voliš. Tada smo zaštitnički nastrojeni, tada ujedamo samo da bi odbranili one koje volimo. Tada više drugi nisu bitni. E tu upravo ovaj film gađa na odličan način. 

Bez obzira što je rimejk, ovo je odličan film ali bi od mene imao opasno dobru ocenu da nije dve stvari. Prvo je tu potreba za moralisanjem. Cilj ovih ljudi je da donesu odluku. Zašto bi morali da morališu, da donose mir u svetu, da spašavaju živote ili šta već. Mislim ok je to ali koje su šanse za tako nešto. Čini mi se da je Mihalkov ubacio sebe u film upravo zato da bi lik kojeg tumači bio moralista i heroj. Bukvalno je pri samom kraju filma ostale likove učinio manje bitnim i celu njihovu raspravu donekle obesmislio stavivši sebe u prvi plan a njih prikazao pomalo tupavim. 

Mogao je poruku koju njegov lik šalje da pošalje tako što će mračne pretpostavke svog lika snimiti. To bi bio opasno realan mada svakako gorak kraj. Međutim tu dolazi potreba da posle moralisanja on kreće u neko superherojstvo gde je naravno i sam glavni lik. Nije to loše ali je vraški bezmudo. 12 Angry Men ovde ispadne kao evropski film a ovaj film deluje opasno isholivudizovano sa ovakvom završnicom. 

No, bez obzira na mane koje sam naveo, 12 je zaista dobar film i odlikuje ga vrhunska gluma. Ako niste gledali 12 Angry Men, ovom filmu možete dodati još koju ocenu slobodno, mada vas savetujem da prvo pogledate Lumetov masterpis. Ako ste gledali original, ovaj film može da vam bude drugi pogled na celu situaciju. Mihalkov je ovde dodao finih stvari, dao nešto drugačiji pogled na celu priču, napravio odličnu karakterizaciju ali i bespotrebno romantizirao ceo film.

Zanimljivost:
Sergej Garmaš je godinama sanjao da glumi u nekom Mihalkovljevom filmu. Doslovno je molio da mu da ulogu u nekim narednim filmovima. Jedno jutro, Mihalkov je nazvao Garmaša i pitao ga "Da li ideš u crkvu?". Garmaš je odgovorio "Da". Mihalkov je potom pitao: "Da li se često moliš?". Garmaš je rekao: "Da". Mihalkov je onda rekao: "Tvoje molitve su uslišene. Scenario je na putu." Lik koji tumači Juri Stojanov konstantno pokazuje sliku svoje majke. Na slici je sam Stojanov u ženskoj odeći i našminkan. Drugi Mihalkovljev film koji je nominovan za oskara za najbolji strani film. Film ima epigraf: "Ne traži istinu u svakodnevnom životu ali se trudi da osetiš istinu postojanja", i epilog "Zakon je ispred svega ali šta raditi ako milost bude ispred zakona". Obe rečenice pripadaju nekom ko se zove B. Tosia. Ispostavilo se da je to sam Mihalkov.

Naj scena:

Priča

Moja ocena: 7/10