Deliver Us from Evil (2014)

Kod nas nazvan: Izbavi Nas Od Zla
Žanr: Horor | Triler
Režija: Scott Derrickson
Glumci: Eric Bana, Édgar Ramírez, Olivia Munn...

Priča:
Njujorkški policajac, Ralf Sarči istražuje seriju zločina. Njemu se u borbi protiv posednutih pridružuje neobični sveštenik koji je obučen za egzorcizam.

Moj osvrt:
Teško se odlučim da gledam filmove o egzorcizmu. Pre svega što ni jedan nije naročito uspeo da priđe čuvenom The Exorcist. Ne kažem da nema tu ponešto simpatično, ali ništa tu nije dovoljno vredno pažnje. Recimo od The Rite sam očekivao solidan filmić ali godinu dana posle njegovog gledanja, sve čega se sećam je da je tu glumio Entoni Hopkins. Poslednji Egzorcizam je prazan sadržajem, Emili Rouz ima i ponešto dopadljivo, pre svega što su taj film povezali sa pričom o Anneliese Michel, devojci iz Nemačke. Ovo mi je iz trailera delovalo kao nešto što bi vredelo pogledati. Budimo realni, u hororima novijeg datuma baš i ne srećemo neka poznata imena poput Erika Bane. Nisam očekivao mnogo tako da bih i sa prosečnim filmom verovatno bio zadovoljan. 

Fokus priče je zapravo na nekoj unutrašnjoj borbi Ralfa Sarčija, (Erik Bana) policajca iz Nju Jorka. Vidimo tu neku seriju jezivih i/ili čudnih događaja i vidimo njega koji ih istražuje. On je roditelj tako da ga ubistva male dece još teže pogađaju. Krivo mi je što nije ta priča forsirana već ona koliko on zapravo fali porodici. Zašto u svakom prokletom filmu gde je pajkanova zadnjica na liniji vatre on mora da ima ženu koja će da se istresa na njemu jer on nikada nije tu? Zašto posle tih rasprava on zapravo nikad više i ne bude tu? To ne služi ničemu, samo oduzima vreme i nervira. Ovde su tu temu otvorili stidljivo i nadao sam se da neće ići tamo. Ne da su otišli, već su kampovali u toj patetici. 

Najveća tema je zapravo to da li on veruje tj. kako da pronađe put do vere. Nemam ništa protiv ali zašto je to ovde bitno? Vidimo da se on bori protiv zla iz sve snage. Zašto moramo da vidimo to njegovo versko prosvetljenje? Nije sveštenik, nije neko ko se odrekao vere i kome je vera velika tema ili boljka u životu pa da sada pravimo dramu oko njegovog povratka religiji. Ali eto, to je ubačeno samo da oduzima vreme u filmu. Ok, vidi se ta neka borba u njemu ali čini mi se da je ta borba više potraga za rešavanjem slučaja nego to neko religijsko osvešćenje. Iskreno, ovde mi se to i gadi. Čak nije ni patetično kako ume da bude, već je bezobrazno forsirano. Verovao ili ne, na Baninom liku ne vidimo nikakav značaj niti promenu. Mogao je fino biti veliki vernik od početka i mi se ne bi davili tom temom. 

Kada praviš horor, zasnivaš ga priči i oko nje treba da gradiš ostalo. Priča treba da bude takva da ti se digne kosa na leđima. Drugo, ta priča mora da bude takva da ti stvori neku tenziju, da strahuješ od onog što će doći. Treće, moraš da kreiraš atmosferu da podržava tu priču. I na kraju, ako želiš da ti likovi budu bitni, napravi ih takvim da mogu da se vežem za njih. Priča je ovde dosta mutna. Čini mi se da nemamo glavnu temu već je sve što vidimo prilično nedefinisano. Ok, nije to loše ako traje tek neko vreme. Možeš upravo na tom neznanju da kreiraš takvu atmosferu da možemo očekivati sve i svašta zlo. Ovde ne da nema kreiranja horor scena baziranih na priči, ovo je skup beskrajnog i bezidejnog broja štrecalica. Ne kažem da ne treba trgnuti gledaoca nekada, ali ako to radiš neprestano, i najveći laik će predosetiti svaki naredni prepad. Samim film ti film postaje dosadan, samim tim priča koja želiš da ti nosi horor postaje nebitna, samim tim dozvoliš gledaocu da ti odluta dok sveštenik po ko zna koji put savetuje Sarčija kako da oporavi napaćenu dušu. 

Ne kažem da film nije atmosferičan povremeno. Većina scena su snimane u mraku i tišini tako da je to dobar preduslov za neku atmosferu. Ceo film i jeste tako tmuran ali to uopšte nije iskorišćeno. Kako film odmiče, sve više se razvodnjava i druga polovina je zapravo jedno ogromno, užasno dosadno ispovedanje Baninog lika. Realno, sveštenik koji ga prati, do pred kraj filma nema nikakvu ulogu osim da razvuče svaku scenu i trubi o tome da Sarči treba da se okrene Bogu ili šta već. Ne bi bilo sporno da ti razgovori imaju neko značenje i dubinu. Ovi razgovori su nebitni i užasvajuće dosadni. Sve ono što je bitno u njima, moglo je stati u jednominutni dijalog. No, trebalo je nekako nagurati dva sata filma.

U horor filmovima očekujem da vidim neko zlo. Ovo zlo je toliko neodređeno i tako bezidejno da se ne sećam kada sam video ovako nešto. Imamo lika koji je kao posednut pa onda tu posednutost širi pomoću nekog natpisa pa onda on kao ima moć da uradi štatijaznam, pa onda pucaju prozori, pa onda taj zlotvor razgovara sa lavovima, pa onda glavni likovi tripuju da vide nešto, pa onda više ne tripuju već je to stvarno a ni sami ne znamo zašto ste to pojavljuje. Mislim, od svih tema egzorcizma, od svih pokušaja da napraviš nešto malo drugačije na ovu temu, ovaj je ubedljivo najimpotentniji. Od svega što kao radi, film jedino pokušava da izvuče nešto na čudno lice Šona Herisa. Sam po sebi ovaj čovek ima lice za neku ovakvu ulogu. Zašto ga šminkaš koji đavo i prikazuješ neke cirkuske trikove oko njega. Kontam da bi jednostavna posednutost bila mnogo bolji izbor nego ovakvo lutanje po toj temi. Ako je neko među vama gledao ovo i sviđa mu se taj segment, nisam sarkastičan, zaista bi mi bilo drago da čujem šta je cilj ovog zla, čemu regrutacija i zašto je Banin lik ovakav Bananamen da je meta tih zlih sila? 

I dolazimo do "veličanstvene" finalne predstave egzorcizma. Ovde to izgleda kao rutinski, šablonski postupak sa par neprijatnosti. Zlo se kao nešto krevelji, drekenja i pušta Doorse (ceo prokleti film Doorsi najavljuju zlo) i to je to. Bana je odličan do ovog segmenta filma. Nekako nosi celu tu dramu na svojim leđima. Tu ne mislim na borbu za pronalazak vere. To je bespotrebna glupost zbog koje su ubacili bespotreban lik sveštenika. Mislim na borbu ovog lika da istraje i reši slučaj na kom radi. Hej, vidi se neka predanost radu i opterećenost celim skupom tragedija koje vidi. Nemamo često takve slučajeve po filmovima. Onima koji istražuju ubistva tragedije ne padaju naročito teško. Svi su oguglali na njih. Recimo to je lepo urađeno u 8mm gde se na Kejdžovom liku oslikava ludilo svega kroz šta prolazi. I onda pred kraj ovog filma dođe egzorcizam i Bana izgleda kao da su ga naterali da glumi Ženu Mačku u Žikinoj šarenici. Malo ću da čitam bibliju, malo ću da se bacakam po sobi, malo ću da se rvem sa zlom itd. Braćo i sestre, sve ovo užasno smrdi koliko je trulo. 

Deliver us From Evil je film sa previše bespotrebnih stvari: patetični odnos sa porodicom, gomila bezveznih štrecalica, borba za pronalazak vere, dosadni mudroser od sveštenika, cirkuski trikovi koje izvode negativci, zlo radi zla itd. U gomili tih nebitnih stvari, dok dođete do onih pozitivnih, shvatite da su one sasvim slučajne. Ta neka unutrašnja drama Sarčija dok rešava slučaj je ok. Film je dobrano mračan i ima finu, na žalost neiskorišćenu atmosferu, Bana je dobar (do pred kraj kad se i sam smorio), Šon Haris je relativno ok kada nije karikatura. Sve u svemu slabašan film za zaboraviti.

Zanimljivosti:
Džoel MekHejl je devet meseci trenirao borbu noževima kako ne bi koristio dublera. Sve scene borbe je prošao bez povrede. Jedini put se povredio kada je nožem hteo sebi da odseče parče čokolade u pauzi snimanja. Film tvrdi da je zasnovan na istinitim događajima. Zaista postoji policajac Ralf Sarči koji je o svojim iskustvima pisao u knjizi. Film ne adaptira ni jednu jedinu stvar iz knjige niti iz Sarčijevih tvrdnji.

Naj scena:

Istraga u zoološkom vrtu. Ovde je još uvek sve na nagoveštaju.

Moja ocena: 4/10