Nowhere Man (1995–1996)

Kod nas nazvan: Čovek bez prošlosti, Čovek niotkuda
Žanr: Akcija | Drama | Misterija | Triler
Kreator serije: Lawrence Hertzog
Glumci: Bruce Greenwood, Megan Gallagher, Marvin LaRoy Sanders...

Priča:
Tomas Vejl je fotograf. Jedne večeri, svi tragovi o njegovom postojanju su nestali. On je nestao iz sećanja svih ljudi koje je poznavao...

Moj osvrt:
Iako je ovo blog koji se bavi filmovima i za sada filmovanim knjigama, iako sam rekao da neću predstavljati serije, ovo je molba koju nisam mogao odbiti. Jedan od poštovanih čitalaca je primeti koliko hvalim ovu seriju i želeo je da je predstavim. Kako je to za mene najbolja serija i jedna od najboljih stvari koje sam pogledao u životu, biće mi zadovoljstvo da vam je približim. Ovaj post neće imati onaj standardni koncept na koji ste navikli jer zanimljivosti neću smestiti u posebnu sekciju. Tačnije od tih zanimljivosti ću i krenuti, čisto da steknete utisak o kakvom se remek delu radi. 

Tvorac serije je Lorens Hercog, čovek koji je napravio prvu sezonu mnogo i nezasluženo poznatije serije Nikita. Naravno ta serija je i imala smisao i neki koncept dok je čovek radio na njoj. Posle se to pretvorilo u opako vređanje smisla i inteligencije. Zašto Nowhere Man nije zablistao koliko je trebao? Jednostavno - lova. Hercog je napravio remek delo od serije i kada je serija dobijala zamaha, produkcijska kuća je od njega tražila da smišlja priče za drugu sezonu. On je odbio da nastavcima upropasti svoje čedo i hvala mu na tome. Produžio je priču za 2,3 epizode i to je sve na šta je pristao. Za kaznu, televizija nije želela da emituje poslednju epizodu. Kako Hercog nije želeo prodati prava na seriju, niko nije zapravo mogao praviti nastavke. Zbog toga što je sve to bilo na ledu, posednja serija nije bila prikazivana i priča nije dovedena do kraja pri čemu su bukvalno stotine pitanja ostala otvorena. Misterija je razrešena Hercogovom smrću, kada su se napokon smilovali da prikažu finale i da izdaju DVD sa svim epizodama.

Pošto se načitah svega i svačega od gomile kritičara, pre svega nekoliko upozorenja. Ako ste neko ko voli da mu serviraju rešenje, ko voli da mu je sve jasno iz prve bez da razmišlja o tome, ovo svakako nije za vas. Ako ste neko ko brine o nekim za priču nebitnim detaljima, onda ovo nije za vas. Evo malog objašnjenja: Recimo glavni lik je zatvoren u ludnici u jednom delu prve epizode i vezan je za krevet. U sledećoj sceni ga vidimo kako se iskrada iz sobe. Ako ste neko kome je baš zapelo da vidi kako se on odvezao iz kreveta, iako to uopšte nije ni bitno ni tema priče, ovo nije serija za vas. Ako ste neko ko će na pola serije/filma reći/pomisliti, "ma daj, ovo nije realno" i napustiti gledanje, ovo nije serija za vas. Ako ste neko ko ne voli zavere, ovo nije serija za vas. Ako ste neko ko je odgledao seriju a ko ne spada u gore navedene grupe, i imate zamerku na nju, onda je iznesite jer ja manu nisam uspeo da joj nađem.

Braćo i sestre, ova serija je razlog zbog kog odlažem gledanje filma Unknown, koji je po onome što sam čitao donekle ukrao ideju ove serije. Serija počinje tako što nas upoznaje sa glavnim likom koji je fotograf. Tokom večere sa svojom suprugom on odlazi do toaleta. Kada izađe iz njega, sve se okreće. Niko ga ne prepoznaje, na mestu gde je sedeo sa svojom surpugom, sedi drugi bračni par. Da stvar bude luđa, on ne može pronaći svoju suprugu. Ubrzo saznaje da mu je kreditna kartica blokirana. Kasnije odlazi kući i na svoje zaprepašćenje zatiče.... Neću dalje. Svi pogledajte prvu epizodu ove serije i ako vas ne privuče, ne morate gledati dalje. Imamo ludačku i nigde više ponovljenu priču o zaveri. Iz serije u seriju ta zavera deluje sve neverovatnije. Ono sa čim sam imao problem je što je kako vreme prolazi, svaka serija donosila nešto novo i nikako nisam uspevao da povežem to u jednu celinu. Mnogim kritičarima je to bilo dovoljno da odustanu ali mi nije jasno odakle im pravo da kritikuju nešto što nisu pogledali do kraja. 

Što je najbolje po dinamiku i zanimljivost, svaka serija nam donosi nešto novo, neki novi aspekt cele priče. Ono što je tu uslovno rečeno mana, to novo stvara veću konfuziju, ali ipak je to na kraju ispalo veliko i moćno oružje ove serije. U svakoj od 25 serija sve više detalja se donosi u priču, sve više se širi ta zavera da jednog momenta pomislite da nema teorije da ovo reše a da ima smisla. Šta ako vam kažem da je sve rešeno u 2 sekunde? Šta ako vam kažem da to rešenje nije glupost tipa da je sve bio jedan veliki san? To rešenje braćo i sestre prvo će vas razbesneti, potom zabezeknuti, potom šokirati u čemu će predstavljati udarac u stomak, a posle toga će neminovno naterati na razmišljanje. Kada sam odgledao poslednju epizodu, odmah sam krenuo da bombardujem glavu pitanjima tipa "Ali zar nije u onoj epizodi... " i onda sive ćelije počnu da obavljaju svoj posao i rezultat bude "da da da, kako je to genijalno , to mi nikada ne bi palo na pamet". 

Braćo i sestre, ovo nikada nikome više ne bi palo na pamet osim geniju poput Hercoga. Bukvalno ćete odmotavati u glavi seriju po seriju, priču po priču, lika po lika, scenu po scenu i uviđati koliko je ovo ludo i genijalno u istom momentu. Nećete imati onu rekapitulaciju kroz neke flešbekove kao "videli ste ovo a sada vidite šta je to ustvari značilo". Ne, braćo i sestre, ovo će vas naterati na višednevno razmišljanje. Zbog ovoga sam rekao da ako ste neko ko voli sve servirano na tacni, ovo nije serija za vas. Koliko god ovo čudno zvučalo, ja nisam spavao celu noć posle odgledane poslednje epizode. Toliko me je držao utisak (koji ne prestaje ni dan danas) i toliko sam razmišljao o svemu da je noć proletela u trenutku. Da bih još neke detalje rasvetlio, moraću da repriziram ovu seriju, ali verujem da će i to, uprkos tome što će rešiti brojna pitanja, otvoriti još neka. Toliko je sve to temeljno i genijalno osmišljeno. Bez ikakve konkurencije ovo je najbolje osmišljena priča ikada. 

Šta je još ovde sjajno osim te zavere? Serija bukvalno ima jedan jedini lik kojeg ćete pratiti. To omogućava da se gledalac veže za taj lik i saživi sa njim. Bukvalno ćete osećati njegovu nemoć, njegovu beznadežnost. Ono što muči njega, mučiće i vas. Za osetiti atmosferu filma, jednostavno morate da se vežete za lika, a ovde je to najbolje iskorišćeno. Ta atmosfera je još jedno genijalno otkrovenje i koliko god filmovi bili dobri, koliko god serije bile kvalitetne, ovo nisam nigde uspeo da osetim. Iz epizode u epizodu se oseća izgubljenost, beznadežnost, zbunjenost (pa i sluđenost), paranoja... i to sve u punoj snazi. Od svake od serija bi se mogao napraviti film koji bi sigurno bio uspešan. Od svih epizoda, jedina koja se meni donekle nije dopala je neka u kojoj se koristi virtuelni svet, ali to je ipak stvar ukusa. 

U glavnoj ulozi se našao Brus Grinvud i bez ikakve dileme ovo je njegova uloga karijere. Sada kada razmišljam o čoveku koji glumi Tomasa Vejla, ne mogu da zamislim nikoga drugog na tom mestu. Postoji mnogo boljih glumaca od Grinvuda ali za ulogu Tomasa Vejla ne postoji niko bolji. Muzika igra veliku ulogu u kinematografiji. Ovde je nema mnogo ali uvodna scena je nešto što je genijalno. Muzika koja je uvod u seriju ide genijalno uz ovu priču i što više gledate seriju, ta melodija izaziva blagu jezu i pojačava paranoju koju serija donosi. 

Za kraj, podeliću čuvene reči sa uvoda u skoro svaku od epizoda, reči od kojih se naježim kada god ih ponovo čujem: "My name is Thomas Veil... or at least it was... I'm a photographer, I had it all: a wife, Alison, friends, career... And in one moment it was all taken away... all because of a single photograph. I have it, they want it, and they will do anyting to get the negative. I'm keeping this diary as proof that these events are real... I know they are... they have to be!"

Moja ocena: 11/10