+-+poster.jpg)
Kod nas nazvan: Diktator
Žanr: Komedija
Režija: Larry Charles
Glumci: Sacha Baron Cohen, Anna Faris, Ben Kingsley...
Priča:
Herojska priča o diktatoru koji rizikuje svoj život kako bi osigurao da demokratija nikada ne dođe u njegovu zemlju.
Moj osvrt:
Citiraću rečenicu prijatelja sa kojim sam išao u bioskop i reći da je ovo Koenov najfilmskiji film. Manje više koncept je isti kao i kod Borata i Bruna, ali ovog puta, čini mi se, njegov film je bliži široj populaciji nego dva pomenuta. Priča je slična. Opet tamo neki lik dolazi u Ameriku kako bi se sprdao sa njihovim sistemom, načinom života, običajima i inteligencijom. Ovog puta to je učinjeno nešto blaže, umerenije ali rezultatski ništa slabije.
Način na koji je diktator Amerikancima objasnio diktaturu podsmevajući se njima samim zaslužuje stojeće ovacije. Bespotrebna vređanja su svedena na minimum pa ovde imamo poznate kojima izgleda ne smeta da budu uvređeni. Recimo Megan Foks glumi samu sebe koja za lovu spava sa ovim diktatorom. Naravno, dokačene su mnoge poznate ličnosti ali ovde mi je to bilo mnogo simpatičnije nego u prethodna dva Koenova filma. Takođe, komedija ja bolja nego u Brunu i Boratu jer ju je Koen sveo na onu koja će slatko nasmejati svakog (osim možda Amere).
Scena u helikopteru u kojoj dolazi do klasičnog nesporazuma iz komedija je jednom rečju savršena. Ne pamtim kada me je neka scena iz komedija u zadnje dve godine ovako slatko nasmejala. Čak i odvratnosti koje su Borat i Bruno sadržali su značajno umanjene a i kada postoje, potpuno su podnošljive. Još jedna stvar za pohvalu je to što su se potrudili da ubace jakog glumca u jednu od glavnih uloga a to je naravno Ben Kingsli. Bez obzira da li su vam se raniji Koenovi filmovi svideli, ja verujem da ovaj hoće.
Sviđa mi se smer kojim je krenuo i iskreno se nadam da će nastaviti jer za mene je ovo mnogo zabavnije i ukusnije a isto inteligentno kao i prethodnici.
Zanimljivosti:
Medalje koje diktator Aladin poseduje su dobijene od Filipina, Antartika, Kuvajta, Libana, Francuske i Belgije. Jezik kojim Aladin i Nadal pričaju u helikopteru je zapravo Hebrejski a ne Arapski. U filmu, položaj republike Vadije je na položaju današnje Eritreje. Koen je želeo da snima neke scene unutar zgrade UN-a ali su mu zabranili pristup.
Naj scena:
Zanimljivosti:
Medalje koje diktator Aladin poseduje su dobijene od Filipina, Antartika, Kuvajta, Libana, Francuske i Belgije. Jezik kojim Aladin i Nadal pričaju u helikopteru je zapravo Hebrejski a ne Arapski. U filmu, položaj republike Vadije je na položaju današnje Eritreje. Koen je želeo da snima neke scene unutar zgrade UN-a ali su mu zabranili pristup.
Naj scena:
Vožnja helikopterom. Vrhunska scena uz koju bih još pomenuo i objašnjavanje diktature.
Moja ocena: 6/10
Odbijao sam da pogledam ovaj film dok nisam procitao ovu recenziju i prilicno sam iznenadjen filmom(pozitivno).Inace izbegavam komedije novijeg datuma,totalno su mi nezanimljive.
ОдговориИзбришиBas sam se fino ismejao :D
Objasnjavanje diktature je definitivno najbolja scena.
Krećem da pišem komentar i primetim da mi je prva rečenica ista kao u komentaru iznad :)
ОдговориИзбришиNisam gotivio ovog Sašu Baron Koena pa to ti je. Gledao Borata i par njegovih emisijica i nije mi se dopao. Vrhunac neukusa - prosipanje pepela iz urne na nekog voditelja na crvenom tepihu. O ovom ostvarenju sam mislio da su par skečeva nekako povezanih u celinu u kojima se ismevaju i vređaju muslimani i ostatak stanovništa (hoću da kažem svi osim Amerikanaca). Prvo iznenađenje - ovo je film, ima čak i radnju (ne baš neku,ali ima). Drugo, na prvi pogled mi se potvrdila sumnja o metama ismevanja, ali onda primetiš da nije baš tako. Sprda se on mnogo više sa Amerikancima i sa Ujedinjenim Nacijama i sa demokratijom kao vrhunskom idealu kome teži svako društvo, demokratijom kojom su puna usta svih domaćih i svetskih lidera i ostalih pametnih glava, najslobodarskijem društvu gde narod vlada... Još puno toga ima da se kaže al ipak ovo nije politički blog :)
Komedija - ima preterivanja i neukusnih stvari, ali ja sam se smejao i smejao, tako da je po meni ovo dobra komedija kojom Saša Baron Koen stiče moje simpatije. (iako znam da sam nadrljao kad režiserka sa potpisom Anonimna bude ovo pročitala :) )
Još jedno iznenađenje u filmu je Ana Faris koja po prvi put pokušava da glumi i govori prirodnim glasom bez onih uzdaha i zaprepašćenja u svakoj rečenici koji dobro dodju u Mrak filmu, ali u drugim jednostavno iritiraju.
Sve si objasnio :) Respect
Избриши