Quarantine (2008)

Kod nas nazvan: Karantin

Žanr: Horor | Naučna Fantastika | Triler

Režija: John Erick Dowdle

Glumci: Jennifer Carpenter, Steve Harris, Columbus Short...

Priča:

Reporter i kamerman su zatvoreni u zgradu koja je pod karantinom i u kojoj misteriozni virus ljude pretvara u krvožedne ubice

Moj osvrt:

Braćo i sestre, posle kraće pauze vraćam vam se opet. Ako ste u mogućnosti otići na rafting Tarom, nipošto ne propustite tu priliku. No, da se vratim prvenstvenoj nameni ovog bloga. Ameri ne bi bili Ameri kada ne bi obradili neholivudske mega-hitove. Oni to urade sa manjim (najčešće) ili većim uspehom (retko). U ovu drugu grupu, koliko mogu da se setim, po mom mišljenju spadaju Departed, The Ring i Wicker Park (ovaj treći uzmite sa rezervom jer original nisam gledao a ovaj mi je bio vrhunski tako da sumnjam da je original toliko dominantniji). 

Quarantine je negde između. Glavna stvar vezana za njega je da on nije obrada filma REC, on je teška kopija. Nije loš, ali ne mogu da se otmem utisku da je potpuno nepotreban. Neću ga komentarisati nezavisno već su ga komentarisati samo kroz poređenja sa superiornim originalom. Priča, tok radnje, ceo koncept je potpuna kopija REC-a i u tom segmentu, sve što važi za Rec važi i za ovaj film. Gluma je na sasvim ok nivou tako da tu mogu reći da ovaj rimejk ne zaostaje za originalom. Jedini problem je što likovi nisu tako dopadljivi kao u španskom filmu. Nekako, nije mi uspelo da se dovoljno vežem za njih. Tu naravno mislim na glavnog vatrogasca, Anđelu i kamermana. Svo troje glumaca su simpatični tako da nisam imao problem sa njima. Još jedna stvar vezana za likove, malo su ubacili više prenaglašenog paničenja nego što je to bilo u Rec-u, što nije nužno loše ali me je povremeno iritiralo.

Takođe, ona frka po hodnicima iz REC nije prenešena baš najbolje. U originalu, to su bile adrenalinske jurnjave, ovde su išli više na jump&scare. Povremeno se pojavi neko ko iskoči pred kameru pri čemu sledi likvidacija i to je to. To je još jedna boljka novijih horora jer te situacije postaju užasno predvidive. Mogu vas prepasti par puta ali kada već uđete u šemu, to pomalo postane naporno. Srećom, ovde nema previše tih fazona pa su podnošljivi. I ono što sam najviše čekao je kraj. Pojava one mršave spodobe na kraju REC-a mi je jedna od najjezivijih horor scena ikada. 

Nadao sam se da će Ameri imati više mašte pa da će to biti još jači efekat. Ta scena mi je totalno razočarenje i lagano obara ocenu dole. Spodoba izgleda strašno samo kada priđe ovim našim likovima, ali čim je vidite celu u sceni, sve odlazi do vraga. Nema one jezive kretnje, ne oseća se ona tenzija kao u REC-u što svakako ne ide u prilog ovom filmu. Na kraju, ne mogu reći da je ovo loš film ali glavno je to da je on nepotreban jer nije dostavio ništa što nismo videli u par godina mlađem originalu.

Zanimljivosti:

U filmu ne postoji muzička podloga. Film nije prikazivan kritičarima. Scene su snimane istim redosledom kako su i prikazane. Svi simptomi koji se pojavljuju kod zaraženih su zaista simptomi besnila. Dženifer Karpenter je zatražila da do samog snimanja ne vidi set na tavanu. 4 sata je bilo potrebno da se nanese maska Dagu Džounsu (glumio mršavu spodobu na kraju filma). 

Naj scena:

Kako sam mnogo očekivao od finalne scene i bio razočaran, onda za najbolju scenu biram klinca na tavanu.

Moja ocena: 5/10