Fracture (2007)

Kod nas nazvan: Fraktura

Žanr: Kriminalistički | Drama | Misterija | Triler

Režija: Gregory Hoblit

Glumci: Anthony Hopkins, Ryan Gosling, David Strathairn...

Priča:

Mladi advokat dobija slučaj koji bi mogao da bude presudan za njegovu uspešnu karijeru. Rešenje samog slučaja deluje očigledno. Jedini problem je što je branilac neverovatno inteligentan a u isto vreme i optuženi.

Moj osvrt:

Kada u današnje vreme praviš filmove koji se baziraju na slučaj ubistva i sudnicu, moraš da budeš originalan. Previše je takvih filmova i zaista se treba potruditi kako bi bilo napravljeno nešto uspešno. Ovaj film je solidno počeo, genijalno se nastavio a razočaravajuće mlako završio. Najveći broj filmova ovakvog karatkera se bazira na tome da se krivica i/ili ubica otkriju na kraju. Ovde relativno brzo vidimo i ubistvo i počinioca. To može da zbuni gledaoca jer ako se sve već vidi, svi motivi su tu, svi dokazi su očigledni, šta onda može da sledi. 

Usledilo je nešto opako. Usledila je igra čoveka sa organima pravde, reda i zakona. To izgleda genijalno jer čovek intelektualno dominira nad svima, svestan je toga pa čak i pokazuje svoju prepotenciju. Nemam ništa protiv toga. Ako ti se može, ako vidiš da si ispred svih, takvo ponašanje barem ima temelja. U ulozi genijalca našao se najveći među glumcima, Entoni Hopkins. Sada vam je verovatno jasno zašto je u ovom delu filma uživanje zagarantovano. Zamislite da su tu stavili neku dasku od glumca, tipa Ričard Gir. Ako taj lik u životu ubedljivo odglumi osobu visoke inteligencije, ja prestajem sa gledanjem filmova. Da je npr. Gir bio taj lik ovde, verovatno bi ova ocena bila niža, a film bi svakako otišao u zaborav. Hopkins dominira filmom onako kako samo on ume. Sa druge strane imamo Goslinga. Ne znam za vas braćo i sestre ali on je meni sasvim ok glumac i veoma simpatičan lik, tako da mi je bio dobar izbor za ovu ulogu. 

E onda je film došao u završnicu gde je sve postalo mlako. Da prethodni deo filma nije bio toliko dobar, rezultat bi bio sahranjivanje filma zbog ovakvog kraja. Mali problem je što neke stvari postaju pomalo predvidive. Tu mislim na trikove, prevare i slično. Najveći problem je sledeće: Ceo film, scenaristi grade lik Hopkinsa dodajući mu samo, ništa mu ne oduzimajući. To je toliko dobro bilo da jednostavno ne vidite način na koji neko može da dominira nad tim čovekom. Na samom kraju, lepo su se potrudili da pljunu na sve što su napravili. To izgleda kao da su npr. gradili najbolju zgradu na svetu i na kraju skontali da nisu napravili prostor za vrata na njoj. 

To dovoljno govori o ljudima bez one stvari o kojoj pričah u postu o filmu The Fly. Moraju da nam serviraju takav kraj da mamine maze na kraju budu srećne. Zbog toga će im film ostati upamćen samo kao jedno sasvim solidno ostvarenje. Mudadžije se pamte, ostali su tu da statiraju. Vi gospodo koji ste napravili ovo, uživajte u vašem statiranju.

Zanimljivosti:

Objekte sa staklenim klikerima koji se pojavljuju kreirao je holandski umetnik Mark Bišof. 

Naj scena:

"Knowledge is pain..." Jedna od najboljih rečenica izgovorenih na filmu.

Moja ocena: 7/10