Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde .

четвртак, 29. април 2021.

A Beautiful Mind (2001)


Kod nas nazvan: Blistavi Um
Žanr: Biografski | Drama
Režija: Ron Howard
Glumci: Russell Crowe, Ed Harris, Jennifer Connelly...

Priča:
Kada brilijantni ali asocijalni matematičar prihvati tajni zadatak vezan za kriptografiju, njegov život postaje noćna mora.

Moj osvrt:
U akciji "repriziramo filmove i popravljamo stare tekstove" došao je red i na Blistavi um. Kada god repriziram nešto što sam davno gledao, krajnji utisak se donekle izmeni. Recimo nedavno reprizirani American Beauty mi je ostavio bolji utisak nego ranije. Postoje filmovi koji repriziranjem dobijaju novu dimenziju svaki put i uvek otkrijem nešto novo. Recimo Linčov Mullholand Drive je takav. Bio sam siguran da se ovde krajnje mišljenje neće promeniti. Ipak, ovo gledanje je pomoglo da uvidim neke propuste. Ne kvari to krajnju procenu da je Beautiful Mind jako dobar film ali postoje stvari koje ga jasno udaljavaju od statusa masterpisa. 
 

Matematika. Znam, većina ljudi je ne voli. Jasan je takav stav pre svega jer ona zahteva veliki mentalni napor i zavidnu količinu inteligencije. Ja je volim ali nisam neki matematičar. Nekako joj prilazim kao velikom izazovu i imam veliku želju da savladam mnoge stvari. No ne mogu da se podičim krajnjim rezultatima iako uviđam njenu lepotu. Blistavi um nam lepo ali čini mi se nedovoljno približava ovo. Prvo o onome što je dobro. Neš je matematičar. Prelepo je što su njegovi instinkti i njegova rezonovanja neretko vođeni matematikom. Čovek u svemu vidi matematiku i upravo je ovo najlepši mogući način da pokažeš njegovu strast. Nebitna je situacija u kojoj se on nalazi, njegova opsesija i ljubav prema matematici su očigledne. 
 

Ljudi koji su majstori u nekom poslu ili disciplini imaju razumevanje koje drugi nemaju. Ok, možemo mi perfektno naučiti to u čemu su oni majstori ali ono što njih izdvaja je potpuno razumevanje materije. Mi ćemo naučiti zakon i primeniti ga po šablonu, on taj zakon razume i zna kako da ga primeni u mnogo više situacija, zna mu prednosti i mane, zna da ga izvede, prilagodi ili izmeni. E to je ono što je film propustio da nam da. Ok, Neš je genijalac, on sve razume i možemo da mu se divimo. Ali upravo ono što nam film ne nudi je trunka tog razumevanja. Kako? Ljudi koji imaju razumevanje će vam objasniti to na jednostavan način. Matematika je kompleksna ali Neš je mogao da nam predstavi nešto na tako običan način da bi mi bili fascinirani tom predstavom. Nije dovoljno to što on razmišlja šta bi se desilo kada svi krenu ka jednoj devojci i iz toga sam u svjoj glavi izvede zaključak. To je bio sjajan momenat da nam se nešto objasni. Ne mislim da je to nebitno. To je onaj momenat magije koji nam učiniš dostupnim. Neš je u toj matematici od početka do kraja za nas ostao čarobnjak. 
 

Bitan deo filma je i priznanje koje Neš juri. Film uspeva da nam objasni tu životnu lekciju. Uspeh nije momentalan, uspeh nije nešto što se samo desi. Postoji put koji moraš da prođeš, ne samo do tog momenta kada nešto uspeš već taj put podrazumeva dokazivanje i trajanje ideje. Da se ne lažemo, film trpi najveće zamerke za umetničku slobodu. Mislim da te promene ne utiču na suštinu filma. Ovo jeste ulepšana verzija priče ali ću detaljno da branim ili kudim te umetničke slobode u daljem tekstu. Ono što želim da kažem, iako je ta scena sa olovkama umetnička sloboda scenarista, ona zaista ima svoju svrhu. Svaki uspeh u životu moraš da zaradiš, moraš da dokažeš i moraš da istraješ. Ako dođeš do njega iznenada, onda ćeš morati da dokažeš kako si došao dotle i moraš pokazati da si vredan dostignuća. 
 

Ako Neš na život gleda kao na matematiku, sve bi trebalo da ide kako je zamislio. Ali vrlo brzo se dokazuje da nije baš sve tako. Jedan mali ali odličan primer je igra go-a koju je izgubio. Ali to prelazi i na veću sliku kada u jednačinu njegovog života ulaze dve nepoznate - ljubav i bolest. I svaka menja ceo njegov život na svoj način, svaka ga vuče ka nekom drugom rešenju. Sa jedne strane, odlično je što on ima matematički pristup svakom problemu. To je ono što sam rekao, matematika je život i život je matematika. Simpatična je i njegova nesnađenost u običnim životnim situacijama. Tragična je njegova nemoć da shvati problem bolesti i da se izbori sa njim. Ok, ovde je film odlutao malo ali o tom nešto kasnije. Pre nego iznesem najveću kritiku, želim da iznesem najveću odbranu ovog filma od onih najčešćih kritika koje je doživeo. 
 

Rekao sam već nebrojeno puta, ne smeta mi kada menjaš činjenice ako zadržavaš suštinu. Koliko god se protivili kritičari ovog filma, ovde je suština sačuvana. Dobar primer lošeg izvrtanja činjenica je Social Network koji nam prodaje muda za bubrege umesto da se bavi paradoksom da nešto što se zove "Društvena mreža" zapravo donosi suprotne stvari. Pokušavao je kroz odnos dvoje glavnih likova ali ipak je to film ni o čemu na kraju krajeva. Blistavi um jeste dosta toga izmenio. Pomenuo sam već scenu sa olovkama. Ali sve te izmene nisu ni jednog momenta donele pogrešnu sliku. Ulepšale je jesu, ublažile neke stvari jesu. Navešću sve to gde je film pogrešio ali prvenstveno hoću da opravdam izmene koje je uneo. 
 

Prva kritika koja je izneta filmu - Neš nije imao ove vizije. Ok, paranoidna šizofrenija nije nešto uobičajeno i blisko ljudima. Morao si da je doneseš na neki način da nam prikažeš izmučenost Nešovog uma. Nešove vizije u stvarnosti su se odnosile na dolazak vanzemaljaca i Papu koji je umešan u celu priču oko te zavere. Zamislite sada da se film bavio ovim? Većina bi na to gledala kao da je ovaj lik lud ko daska i film bi nas totalno izgubio. Ne možeš nam dočarati tako dobro šta je u glavi ovog čoveka. Njemu je to uverljivo do bola. Zato opravdavam odluku da nam se ipak servira ovakva priča. Prihvatljivija je nama, prihvatljivija je u našim glavamo kao nešto u šta je Neš mogao verovati. Njegova opsesija nam je mnogo bliža. Da smo morali da gledamo scene u kojima se Neš tripuje od vanzemaljaca, izgubili bi dramski momenat i povezanost sa ovim čovekom. 
 

Ali Outsideru, on je prevario ženu i razveo se od nje... Da, to je tačno. Ali isto tako je tačno da, dok su bili razvedeni, ona ga je izdržavala i stanovao je sa njom i njenim mužem. Za mene je to čak i veća ljubav nego ova prikazana u filmu. Ali da li je ovo toliko drastično drugačije od stvarnosti? Oni su se u stvarnosti ponovo venčali. Tako da za mene ova promena nije ni oduzela ni dodala celoj priči. Možda je sveukupno romantičnija i lepša za gledanje ali ljubav ove žene je u obe priče neupitna i njena veličina je zapravo glavna stvar i u filmu i u stvarnom životu. Tako da kritičarima ni ova zamerka ne pije vodu. 
 

Evo šta je za mene najveća mana filma i razlog zašto sam mu posle drugog gledanja spustio ocenu. Odnos prema paranoidnoj šizofreniji nije onakav kakav bi trebao biti. To je bolest koja pretvara čoveku život u pakao. Film se dotiče toga i baš kada nas kreće bacati u očaj, umesto da nas dotuče, kreće Nešova mentalna borba i ne tako strašno nošenje sa situacijom. Film se čak povremeno i sprda sa tom bolešću. To mi se nikako nije dopalo. Ne shvatite pogrešno, nisam neko ko želi da gleda nečije mučenje na ekranu ali film jednostavno ne odaje dovoljno poštovanja Nešovoj tragediji i njegovoj užasavajućoj borbi. To je za mene jedina prava velika mana ovog filma. 
 

Dženifer Koneli. Prosto je neverovatno koliko je ova žena lepa u svakom njenom životnom dobu. Obratite pažnju, ovde ne postoji ni jedna jedina scena u kojoj je ona ista. Kada kažem ista, mislim na frizuru, odevanje, stav, raspoloženje, situaciju... I znate šta je zanimljivo? Zaljubio sam se u svaku verziju nje u ovom filmu. Prva pojava je upravo onaj neočekivani upliv lepote u Nešov život, nešto što mu menja formule ali čini život boljim. Naredna pojava u izlasku - prikazuje svu otmenost i samouverenost jedne velike dame. U svakoj sceni ona je neverovatna i za mene utisak broj jedan u filmu. Uz svo dužno poštovanje Raselu koji jeste odličan, za mene je ovde Dženifer iznad njega. 
 

Zašto mi je film dao šansu da stavim Dženifer iznad Rasela? Hajde da se vratimo na The Theory of Everything. To je zapravo trebao biti film o Stivenu Hokingu ali je to bio zapravo film o njegovoj supruzi. Hoking je iskorišćen kao odličan izgovor da se pravi film o ženi iza tako velikog čoveka. Blistavi Um je tu mnogo bolji. Ovde nemamo priču o Nešu pa smo uz to dobili priču o njegovoj supruzi, niti je Neš iskorišćen da se ispriča priča o njoj kao što je to pomenuti film radio. Ovde imamo dva ravnopravna lika. Jednog genijalca koji se bori sa opakom bolešću. Njegovu suprugu koja se bori zajedno sa njim i pokazuje neopisivu ljubav. Ovde nemamo glavnu i sporednu ulogu već imamo dve glavne uloge. Za razliku od The Theory of Everything, ovde su obe odlične i vredne pažnje. Čak iako ništa ne znamo o Nešu i njegovoj supruzi, ovo je odlična priča u kojoj će nam oboje biti bitni. 
 

Blistavi um jeste ulepšao stvarnost, nema tu dileme. Ali nam je izneo jednu veliku životnu priču i svakako zainteresovao za život velikog matematičara. Jeste pravljeno da nas dirne u svakoj mogućoj situaciji i da bude pitkije nego surova stvarnost ali opet, to je uradio na prelep način ne vređajući ono što se zaista desilo. Jedina i to ne mala zamerka je taj odnos sa bolešću koji je film prikazao. Zašto mi je ova scena sada najbolja ako se ni ona nije desila? Hajde da Vas vratim na Once upon a time in Hollywood gde je genijalni Tarantino ispravio životnu nepravdu. Tada sam rekao da je film taj koji ima moć da barem donekle ispravi nepravdu. Nije li ova scena upravo to? Nije li ona pokazivanje poštovanja koje ovaj čovek možda nije dovoljno dobio. Braćo i sestre, film ima tu moć. Pametni znaju da je upotrebe. 

Zanimljivosti:
Tom Kruz je trebao da glumi Džona Neša a Robert Redford da režira film. Scena pri samom kraju filma kada Neš razmišlja da li da pije čaj je istinita. Rasel Krou, kada je upoznao Neša, ovaj je 15 minuta razmišljao o tome da li da pije kafu ili čaj. Krou je bio fasciniran pokretima koje je Neš činio rukama. Film je sniman istim redosledom kojim idu scene kako bi olakšali Krou privikavanje na promenu karaktera njegovog lika. Ljubavna scena između Kroua i Konelijeve je izbačena iz filma.

Naj scena:



Poštovanje...

Moja ocena: 8/10

10 коментара:

  1. Анониман11. март 2012. 14:50

    Odličan film. Slažem se sa ocenom - 9/10

    ОдговориИзбриши
  2. Анониман11. март 2012. 16:02

    Predlozi:Alive(1993),Romancing the stone(1984),Poseidon(2006),The canyon(2009),She's the man(2006).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Alive sam gledao, jeziv film, Poseidon sam gledao original i bio sam oduševljen. Uglavnom sve ide na watchlist pa čim pogledam očekujte recenzije. Zbog velikog broja zahteva ne mogu da obećam da će svi biti brzo objavljeni, ali pre ili kasnije doći će na red.

      Избриши
  3. Pozdrav.Kao prvo,srecna nova godina.
    Predlazem da pogledas The barber of Siberia,ako vec nisi.Jaaaako dobar film,voleo bih da procitam tvoju recenziju.
    Takodje predlazem Internal sunshine of the spotless mind,The awakenings...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala, sve najbolje. Hvala i na predlozima, sva tri filma idu u listu za gledanje.

      Избриши
  4. Zapravo ovaj film je uzeo oskara za najbolji film 2001,i Crowe nije izgubio od Brodija vec od Denzela Washingtona.Kad smo vec kod klasika 21. veka,da li bi mogli da ocekujemo da There Will Be Blood ili Apocalypto ugledaju svetlost dana na ovom blogu.Inace odlicna recenzija za A Beautiful Mind.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala najlepše prijatelju. Oba filma će sigurno dočekati tekst na blogu. Imam još nešto malo slabašnih filmova koje treba da prokomentarišem, posle ću se bazirati samo na provereni kvalitet ili nešto što je aktuelno. Apokalipto je masterpis. There will be blood treba da repriziram. Davno sam ga gledao i nekako iz delova pa ga nisam ni pogledao kako treba.

      Избриши
  5. Znaci, nisam jedini koji je zaljubljen u ovu gospodju? :D
    Inace, ne znam kojom logikom, ona je dobila Oskara za najbolju SPOREDNU ulogu, sto mi ni danas nije jasno.
    Medju zanimljivosti, nisi stavio da su Nes o njegova zena licno prisustvovali dodeli Oskara te godine, tj. sedeli su u publici. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tehnički je sporedna uloga :)
      A zanimljiovosti nisam ni osvežavao, samo nov tekst sam dodao i slike

      Избриши
  6. Sad videh komentar iz 2012-te godine.Bokte, al' kasnim. :D

    ОдговориИзбриши