The Abominable Dr. Phibes (1971)

Žanr: Horor | Triler

Režija: Robert Fuest

Glumci: Vincent Price, Joseph Cotten, Hugh Griffith...

Priča:

Doktor, naučnik, orguljaš i teolog, Dr. Anton Fajbs želi da se osveti. Meta njegove osvete su devet doktora koje on smatra odgovornim za smrt svoje žene.

Moj osvrt:

Ne volim kada mi ljudi kažu da ne vole horor. Zašto je horor nešto od čega treba bežati? Horor film nije po definiciji strašan. Horor je po meni tamna strana mašte koju verujem da poseduje svako od nas. Većina horora su takvi da se ljudi neće prepasti ni u jednoj sceni u njima. Problem je što su procentualno dobri horor filmovi u ogromoj manjini u odnosu na one loše. Takođe ako se gledaju stari horor filmovi, treba imati u vidu kada su oni izašli. Recimo nova verzija The Last House on the Left je sigurno gledljivija od stare ali stara kada se pojavila šokirala je ceo svet, a ova današnja ne može šokirati ni moju skoro devedesetogodišnju baku. Retki su horori koji su svevremeni. Oni uvek nose specifičan šmek i ostavljaju upečatljiv utisak. 

Braćo i sestre, predstavljam vam jednog od njih. Svaka scena ovog remek dela je genijalna. Što je najbolje, svaka je iskorišćena sjajno i nema suvišnih gluposti. Ves Krejvenov zaštitni znak je da prikazuje policiju nesposobnom. On to radi na takav način da kada gledalac vidi uniformisane retarde, odmah počinje da se nervira zbog suvišne i glupave scene. Ovde imamo sprdnju sa policijom i sve te scene su me slatko nasmejale. Priča je preoriginalna i ne želim ništa da vam iznosim jer ovo jednostavno morate pogledati. Svi smo svedoci velikog uspeha filmova Saw. Taj serijal se u početku zasnivao na priči ali je to brzo prešlo na smrtonosne zamke i to je to. Ako ste kao i ja bili u zabludi da je taj koncept sa zamkama originalan, više niste. Ovaj film, iako četrdeset godina star, ima te fazone koji su po meni mnogo maštovitiji nego u Saw ostvarenjima. Saw je više išao na brutalnost, ovde imamo jezive ideje. 

Na kraju ostavljam ono najbitnije. Kada kažem npr. The Silence of The Lambs, prva pomisao svima je fenomenalni doktor, majstor, profesor, genije, Bog otac Entoni Hopkins. Bez njega, samouvereno tvrdim da je taj film sasvim prosečan. Ko god drugi da je glumio Hanibala Lektora, bez obzira kolika glumačka veličina, The Silence of The Lambs bi bio jedan prosečan film. E sada, koliko možete nabrojati filmskih likova koji su obeležili kinematografiju. Sigurno ne mnogo, ali su zasigurno svi ti filmovi koje su oni obeležili fenomenalni. Vinsent Prajs u ovoj ulozi je definitivno jedan od njih. Na prste mogu da se nabroje svi genijalno osmišljeni zlikovci iz filmova. Doktor Fajbs koga glumi pomenuti Prajs stoji rame uz rame sa Hanibalom Lektorom i još nekolicinom genijalnih. U moru deformisanih nakaza, preraslih spodoba, jednodimenzionalnih negativaca nabudženih specijalnim efektima, jednoličnih duhova, zaista nije teško prepoznati genijalce. 

Prva scena, koja traje nešto ispod deset minuta i u kojoj pod odorom Fajbs svira orgulje u svojoj posebno osmišljenoj sali je nešto što se lagano može nazvati remek delom umetnosti. U tako jednostavnoj i prelepoj sceni, bez i jedne izgovorene reči, bez nekog zlikovačkog poduhvata, čak i bez mogućnosti da vidi njegovo lice, gledalac sasvim lagano uvidi genijalni karakter lika i posle te scene ostaje prikovan za film. Ne preostaje mi da kažem ništa drugo osim uživajte...

Zanimljivosti:

Kako bi napravili što bolju reklamu, ovaj film su najavljivali kao stoti film Vinsenta Prajsa. Kletva pacova je trebala biti izvršena na brodu ali su promenili na avion zbog toga što su smatrali da se sa broda moglo pobeći. Po originalnom scenariju, Fajbs je bio surov prema Vulnaviji pri čemu ju je na samom kraju filma izbo nožem i otišao ali to su promenili kako bi Fajbs imao bolji karakter. Takođe Vulnavija je trebala biti još jedan od mehaničkih uređaja samo bi izgledala više ljudski ali su i to promenili. (Još jedna odlična promena). Biblijske kletve muva i komaraca su zamenjene kletvama pacova i slepih miševa.

Naj scena:

Sve scene u filmu su sjajne. Neretko su jezive, obavezno upečatljive i da nema ove uvodne, teško bih izabrao naj scenu. Ova uvodna je jedna od najboljih scena na filmu koje sam video.

Moja ocena: 8/10