Montevideo, Bog te video: Priča prva (2010)

Alternativni Naziv: Montevideo, God Bless You!
Žanr: Avantura | Komedija | Drama | Istorijski | Ljubavni | Sportski
Režija: Dragan Bjelogrlić
Glumci: Miloš Biković, Petar Strugar, Nina Janković...

Priča:
Priča o ekipi koja odlučuje da prati svoj san koji ih vodi na put na prvo Svetsko Prvenstvo u fudbalu u Montevideu, Urugvaj 1930. San koji im omogućuje da postanu istinske zvezde i žive legende.

Moj osvrt:
Ono što je nama Srbima nacionalna disciplina, to je samopljuvačina. Ne znam čoveka odavde koji ne kritikuje svoju zemlju, karakter ljudi u njoj, poredak... I pošto se svi uporno trude da istaknu šta je ono najgore u vezi samih nas, ovaj film je pokazao šta je to najbolje što imamo. Ne treba ga shvatiti kao 100% istinitu priču, ali ga treba shvatiti kao lepšu stranu Srbije. Priča kao priča je zanimljiva. Ipak, ovo su začeci omiljenog nam sporta kada se on igrao zbog igre a ne zbog novca, kada je jedan igrač kakav je npr danas Gatuzo tada mogao da jedino šiša travu po terenu ako bi to znao raditi dobro. Što se tiče samog fudbala u filmu, on je onakav kakvav je i bio u to vreme koje priča opisuje - potpuno spor ali sa gomilom lepih poteza. Budimo realni, danas se u deset godina rodi jedan Zidan ili Ronaldinjo.

Još jedna sjajna stvar, po meni najbolja u filmu, navijački sukobi. Oni su onakvi kakvi bi i sada trebali biti. Zato bih voleo da neki kojim je danas NAVIJAČ zanimanje pogledaju ovo. Sumnjam da bi većina shvatila ali šta znaš... Sada malo o našim karakteristikama, koje se provlače kroz film. Kada reprezentaciji ide loše, tribine su prazne, to imamo i ovde. Sergej glumi lika koji je tu da zavede zakon, ali način na koji on to radi je sjajan. Naročito mislim na njegov udeo u tome da se naši momci nađu na Svetskom Prvenstvu. Naravno niko normalan ne može to prihvatiti kao istinu, ali je to tako dobro ispalo. Još jedna lepa stvar je ona koja se tiče romantike u samom filmu. Lepo je videti kako je to nekada izgledalo, potpuno naivno i simpatično. Rasprave su se vodile i verbalno i pesnicama, ali pre svega viteški i korektno.  Glumci su izuzetno simpatični, iako su mi neki od njih bili pre ovog filma totalno nezanimljivi u najboljem slučaju. Nema lika koji će vam smetati u filmu. Meni, najsimpatičniji bez konkurencije u ovom filmu je Nebojša Ilić (Bogoljub iz Lajanja na Zvezde). Dotični gospodin je i vlasnik naj scene. Muzička podloga u filmu je sjajna:

Humor je odličan. Jedino što ima malo, kako bih rekao, holivudizacije, ali sasvim je podnošljivo. Najbolje od najboljeg je navijački sukob Mime Karadžića i Branimira Brstine ... neprocenjivo. Zaista sam se fino ismejao i što je najbolje bioskop sam napustio zadovoljan, uprkos lošem predosećaju. S kim god da sam razgovarao svi se slažu da je film skroz zabavan i pozitivan. Dobro je, jer možda smo malo preterali sa filmovima koji su ili žanrovski ili kvalitativno tragedije. Ovaj lep i pozitivan film svako treba da pogleda.

Zanimljivost:
Na poluvremenu utakmice koju smo igrali sa Bugarskom nije bilo 0-1 već 2-1 ali svakako ovako ostavlja bolji utisak. Naravno, ni golman nije postigao gol. Svi posteri i boce Coca-Cole nisu mogli u to vreme biti u Jugoslaviji jer je to piće kod nas predstavljeno tek 1967.

Naj scene:

Selektorov način kako treba shvatati fudbal i fenomenalni govor na poluvremenu utakmice sa Bugarskom.

Moja ocena: 8/10