Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

четвртак, 02. октобар 2014.

Valhalla Rising (2009)


Buđenje Valhale (2009) on IMDb
Kod nas nazvan: Buđenje Valhale
Žanr: Avantura | Drama | Fantastika
Režija: Nicolas Winding Refn
Glumci: Mads Mikkelsen, Maarten Stevenson, Alexander Morton...

Priča:
1000 godina nove ere. Jednooki, nemi ratnik nadljudske snage, zatvorenik je nordijskog poglavice. Kada uspe da se oslobodi, u društvu dečaka se ukrcava na brod koji se zaputio u Jerusalim.

Moj osvrt:
Ako od ovog filma tražite akcionu avanturu, preskočite ga obavezno. Ako tražite nešto zabavno poput Trinaestog Ratnika, Gospodara Zveri, starog Konana, preskočite obavezno. Ako tražite nešto potpuno glupavo za ubijanje vremena poput Pathfindera ili novog Konana, preskočite obavezno. Ako vam smeta prilično spor film bez mnogo dešavanja, sa malo dijaloga, sa dužim scenama nego što ste navikli, preskočite obavezno. Ako ste prošli sve ove filtere, onda budite sigurni, ovo je opasno dobar film. Buđenje Valhale je film koji se gleda zbog audiovizuelnog spektakla i koji se gleda zbog utiska. Ooo da, on donosi nešto što retko koji film ume. Zanemarite i imdb ocenu, ona je tu da mase klikću na nju. Lako je pljuvati po nečemu što ne razumeš. Znam, bio sam tamo. Otvorite um za ovako nešto i posle gledanja ćete se osetiti bogatijim. Film je takav da ga možete shvatiti na mnogo načina ali je i takav da ga ne morate shvatati. Osećaj je isti bez obzira da li shvatali šta gledate ili ne.

Valhalla Rising je podeljen na šest poglavlja i ja ću se tako i baviti njim. Ovo što ćete pročitati je neko moje viđenje. Pre čitanja ovog teksta, iskreno se nadam da ćete pogledati ili ste već pogledali film. Ne želim da namećem svoj stav jer ovaj film treba da doživite bez ičijih sugestija. Elem, u prologu imamo sledeći tekst: At the dawn of time there was man and nature. Then men bearing crosses drove the heathens to the fringes of the earth. U nekoj varijanti prevoda dobijemo: U početku vremena bili su čovek i priroda. Onda su ljudi koji nose krstove proterali nevernike do krajeva Zemlje. Pod krajevima Zemlje se ovde aludira na Skandinaviju. Valhala je stanište nordijskog Boga odina. U Valhalu stižu oni koji umru u borbi pod uslovom da su odabrani od samog Boga Odina. Moram da pravim ovaj uvod kako bih vam približio celu ovu priču i na neki način opravdao stavove koje imam. Prolog jasno aludira na uticaj Hriščanstva po Nordijsku religiju. Jasan je tu sukob gde jedna vera preti drugoj. Iako neke religije propovedaju razumevanje i praštanje, ni jedna jedina ne opravdava postojanje druge. Toliko o razumevanju i praštanju. 

Bes: Rekao sam da je ovo film koji ćete gledati zbog utiska. Pogledajte naslov poglavlja, to ćete i dobiti. U prvom poglavlju i dobijamo bes pretočen u audiovizuelni spektakl. Jednooki (maestralni Mikelsen) je rob i učestvuje u borbama na smrt. Vidi se njegova velika snaga. Uprkos toj snazi on posle borbe postavlja ruke u položaj za vezanje. Zašto bi neko toliko jak, neko o kome se pričaju priče bio rob? Kasnije dva čoveka od kojih je jedan vlasnik Jednookog razgovaraju i ovaj drugi kaže vlasniku "niko ga nije posedovao više od 5 godina". Braćo i sestre, liči li ovo vama na moć. Mnogi poseduju moć ali to ne traje večno. Na kraju ih moć zaslepi i savlada. Ako je ovo moć, zašto je poglavlju dato ime bes? Zato što se moćni neretko rukovode besom. Zato ne vidimo razlog mnogih stvari u prvom prologu. Razlog za bes postoji ali razlog zbog kog čovek dela u besu ostaje u magli. Nezadrživa želja za osvetom vodi čoveka predaleko i on često ne razmišlja o posledicama svog delanja. Zbog toga jedan od likova kaže da očekuje da će Jednooki doći po osvetu. Jednookog vodi bes. Ne zanimaju ga razlozi zbog kog je bio zatočen. Zato ih i ne vidimo. Tražili ste bes, Refn vam je bes i dao. A sada pogledajmo ovo sa druge strane. Bitna je informacija da je Odin sam, kako bi zadobio veće znanje, žrtvovao jedno svoje oko. Jednooki je jasna aluzija na Odina. On ostaje sam. Bog u koga niko više ne veruje, koga svi napuštaju i može samo da iskaže bes ka ljudima. Setimo se priča iz biblije i kazni koje je Bog sprovodio kada su ljudi odlutali od njega. Takođe, to što drugi koriste ovog čoveka kao sredstvo zarade i razlog za borbu je i više nego jasna aluzija. To je karakteristično manje-više za sve religije. 

Tihi Ratnik: Iako nema puno dešavanja, iako možda segment koji je najmanje doneo, meni je ovo bilo prilično simpatično. Gledali smo previše "tihih ratnika". Ne pričaju mnogo a velikih su sposobnosti. Servira nam se ta priča o njima i mi saznajemo pozadinu i verovatno razlog ćutanja. I onda se tu ispostavi da je čovek zapravo tragična ličnost. Obratite pažnju još jednom na naslov poglavlja - Tihi Ratnik. Samim tim što ne progovara i što ne saznajemo ništa o njemu zapravo imamo ono što on jeste - ratnik. Svakom daljom pričom o njemu on bi bio običan čovek. Ovako je on ideal. Fascinantno je što Mikelsen koji nije izgovorio ni reč u filmu dostavlja vrhunsku glumu. Nisam gledao seriju Hanibal ali se iskreno nadam da su mu dali da pokaže svoj talenat. Uloge sporednih negativaca i sličnih nebitnih likova u holivudskim filmovima su za ovog čoveka uvreda. Hajde da ovo ponovo pogledamo sa neke "božanske" strane. On ovde upoznaje krstaše, ljude koji se žele boriti za svoju religiju. U prethodnom poglavlju je pokazao bes, sada je možda vreme da ubedi ljude u drugo, da im pokaže razlog zašto bi ga pratili ponovo. Ne možeš veru da širiš agresijom. Čak i da je stvarna, ljudi će odlutati od nje. Ako ti kao predstavnik svoje religije širiš smrt, ne možeš očekivati da će svi slepo da veruju u isto. Tišinom Jednooki postiže to da su bitna samo njegova dela. 

Božji Ljudi: U ovom poglavlju Jednooki zajedno sa krstašima kreće u pohod tj. plovidbu za Jerusalim. Elem, ovo poglavlje deluje mučno sa konstantnom maglom i ljudima koji gube nadu da će pronaći odredište. Savršena simbolika. Kada čovek kreće na veliki put da napravi nešto novo, kada kreće u borbu, kada kreće na posao koji nije radio, njegov put i jeste u magli i on na putu mora da istraje. Ovde vidimo da ljudi konstantno počinju da besne, da dovode u pitanje ceo put, da za lošu sreću optužuju drugog. Zar u tome i nije stvar vere? Veruješ u prkos svemu i čuvaš veru bez obzira na to šta se dešava. To što ne vidiš svoj cilj, ne mora da znači da on ne postoji. To što ti se tvoj Bog kome se moliš ne obraća i ne uslišuje molitve, ne mora da znači da on to neće učiniti. Na tebi je da sačuvaš veru. Na putu, Refn se odlično igra sa jačinom vere kod ovih ljudi. Međutim Jednooki ne pokazuje da gubi veru u ono što sledi. Ako mnogi paniče a jedan je miran i samouveren, zar nećete pokušati da pratite tog čoveka? Ovo se savršeno nadovezuje na prethodnu priču. Jednooki se postavlja tako da niko ne sme da mu se suprotstavi. Da li je to dovoljno za Boga? Naravno da ne. Strah od Boga je validna stvar, pogotovu ako znaš da nisi postupao po njegovim principima. Ali da bi pratio određenog Boga, moraš da gajiš poštovanje prema njemu i moraš da ga posmatraš kao vođu i zaštitnika. E tu dolazimo do sledećeg poglavlja. 

Sveta zemlja: Ovde opet idemo na vizuelno. Vidimo nešto novo, nešto toplije od ledene nordijske zime. Ovde dominira izgubljenost. Jasno je da čovek ima problem da se prilagodi, jasno je da čovek ima strah od nepoznatog. I opet se ovde potencira na snazi vere. Upravo ovde, na svetoj zemlji ljudi imaju priliku da pokažu snagu onoga u šta veruju. Ali zašto je samo jedna Zemlja sveta? Zar nisu svi ljudi u očima Boga jednaki? Zar nije po verovanju i svaki deo ove planete stvorio isti Bog. Zašto je onda samo jedna zemlja sveta i zašto se samo u jednoj zemlji vodi borba za svoju veru? I upravo tamo gde treba vernici da pokažu snagu, Jednooki raste. 

Pakao: Koliko mi ovde mnoge scene nisu baš najjasnije, toliko mi je ovo genijalno. Nema ovde puno mrsomuđenja niti pričanja. Dobićete zvuk i izgled pakla. Zašto pakao mora da asocira na fizički bol? Nije li pakao nemogućnost da izgradiš bilo šta? Nije li pakao izdaja najbližih? Nije li pakao napuštanje svega u što si verovao? Nije li pakao kada je sve u šta si verovao laž? Nije li pakao zapravo gubljenje svega što te čini onim što jesi? Nije li pakao izgubljenost? Ovaj segment ne priča ništa a govori sve. Kažem, ovo je film utiska. Odsediš, odgledaš i osetiš. Pakao zvuči jezivo, izgleda mučno i odaje osećaj nemoći, izgubljenosti i beznađa. Da li je ovo Odinov način da testira novu veru ljudi, da vidi koliko oni zaista veruju u Hrišćanstvo? Da li je to kazna, da li on želi da ih odvede do druge strane medalje? Da li je možda ovo njegov izazov bogu u kojeg verujemo: Bio sam u tvom paklu, preživeo sam, izgradio sam, vodio sam ljude kroz njega - ne bih mogao da vam dam odgovor. Kako god zvučalo, upravo u tome je majstorluk ovog filma. 

Žrtva: Koliko god ovo podseća na tragediju, ceo segment žrtve ima neku svetliju notu. U odnosu na pakao, boje su se promenile u življe. Umesto preteće muzike i dubokih tonova dobili smo šuštanje trave i biljaka kroz koje likovi prolaze. A sama žrtva je čista perfekcija. U današnjim filmovima lako žrtvuju likove. Ali da li je jedna od tih žrtava dovoljno upečatljiva ili je samo stvorena tragedija koja treba da nas potrese. Ne stvara se žrtva zbog tragedije, žrtva se stvara zbog nečeg što se želi postići, što će dati dugotrajne rezultate. Ne žrtvuješ se za slavu, žrtvuješ se za budućnost. Tako si siguran da je tvoja žrtva zaista to što jeste, tako si siguran da ako si dao sebe, dao si sebe za pravu stvar. Šta nam ova žrtva ovde pokazuje? Da je čovek nešto vredno žrtve? Opa. Čovek se vazda žrtvovao za Boga i sve radi u njegovu slavu. Zamislite obratnu žrtvu. Zamislite da Bog da sebe za čoveka, da religija zanemari svoje principe i da postavi čistog i dobrog čoveka iznad? Možda ovim Odin pokazuje da je za razliku od svih ostalih religija spreman da se žrtvuje za čoveka, zaista je milosrdan i tolerantan. Ok, prilično je to diskutabilno i kosi se sa svakom religijom ali morate priznati da je prilično zanimljivo viđenje i da tera na razmišljanje. 

Sve ovo ispisah samo da vam pokažem koliko ovaj film može biti širok. Nije on skup dugačkih scena u kojima se malo dešava, on je skup scena koji vam daju utiske. Vi ih pretvorite u priču onako kako ih osećate. Zbog toga sam i rekao da bih više voleo da ste ovo prvo pogledali pa onda čitali ovaj tekst.  Ovo nije Refn koji me je udavio sa Drive i Only God Forgives smejurijama. Ovo nije Refn koji nam je servirao šarenilo u filmu sa polulikovima i polupričama. Ovo je Refn koji me je kupio Bronsonom i Pusherom. Ovo je Refn koji me je naterao da sednem i da razmišljam o onome što gledam. Ovo je Refn koji mi je dao jedinstveni utisak. Kao i Bronson, Valhalla Rising je jedinstven rukopis njega kao režisera.

Zanimljivosti:
Oko 120 rečenica je izgovoreno u celom filmu. Refnov favorit kada su njegovi filmovi u pitanju. Tokom celog segmenta "Božji Ljudi", more je napravljeno od plastičnih kesa za đubre. Mikelsen je mislio da će ova uloga biti lagana jer nema dijaloga ali nije bio svestan fizičkih napora koje mora da uloži. On je, kao Refnov prijatelj, bio prvi izbor za ovu ulogu. Mikelsenova maska je zasnovana na masci koju je Kirk Daglas nosio u filmu The Vikings(1958).

Naj scena:

Žrtva

Moja ocena: 9/10

5 коментара:

  1. Прилично добар текст.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala najlepše anonimni prijatelju. Sledeći put očekujem potpis kako bih u budućnosti znao s kim pričam :)

      Избриши
  2. nisam vise anoniman :D06. октобар 2014. 13:03

    http://www.imdb.com/title/tt0101507/
    Za listu.

    ОдговориИзбриши
  3. nisam vise anoniman :D06. октобар 2014. 13:06

    http://www.imdb.com/title/tt0109842/?ref_=fn_al_tt_1
    Jos jedan :D

    ОдговориИзбриши