Obavestenje

Obaveštenje: Listu sa vašim predlozima možete videti ovde .

понедељак, 20. октобар 2014.

Madeo (2009)


Mother (2009) on IMDb
Alternativni naziv: Mother
Žanr: Drama | Triler | Misterija | Kriminalistički
Režija: Joon-ho Bong
Glumci: Hye-ja Kim, Bin Won, Ku Jin...

Priča:
Majka očajnički traga za ubicom koji je smestio njenom sinu užasavajuće ubistvo devojčice.

Moj osvrt:
Joon-ho Bong se nije naročito proslavio sa nedavnim holivudskim uradkom. Snowpiercer (Ledolomac) je imao potencijala ali je zbog šminke, šarenila, malo obrta i zabave zanemario ono što je film trebalo da ispriča. Ako se vratimo malo u nazad, videćemo da on i te kako ume da napravi sjajne stvari. Recimo, pisao je scenario za odlični Antarctic Journal. Ako se još malo vratimo u nazad, videćemo da je napravio vrhunski Memories of Murder koji je zreo za reprizu i bolji tekst. U tom filmu sam uživao i verujem i da je bolji nego što sam ga predstavio. Mother sam jedva čekao da pogledam i mogu vam reći da nisam pogrešio u odluci. Nije ovo na žalost dobro kao Memories of a Murder ali je svakako reč o odličnom filmu. Mogao je biti vrhunski ali su me u pojedinim delovima filma izgubili. 

U centru priče je odnos između, kako naslov kaže, Majke i njenog ne naročito bistrog sina. Sama ta njihova veza deluje čudno kao i činjenica da momak nije baš intelektualno nadaren. Ako zanemarimo neke bolesne stvari ovo je zapravo i dobra odluka jer film upravo želi da nam da posvećenost jedne majke. Ok, verujem da će nekima to i zasmetati. Edipovština koja se provlači kroz film i daje nekoliko momenata sa upitnicima iznad glave zaista deluje i više nego čudno. Na sreću nije nam to dato na tacni već se non stop ostavlja kao mogućnost. Možemo se zapitati šta ovako nešto znači u filmu u kom majka treba da oslobodi sina krivice. Promenimo fokus i ne posmatrajmo više sina koji traži veću pažnju - posmatrajmo majku. Ovakav, sinak baš i ne može sam da se izbori i snađe najbolje u društvu. Neke stvari u životu moraš da otkriješ sam. Ovaj momak nema tu sposobnost a majka je ta koja pokušava da mu pomogne da to nadomesti. Sva ta potencijalna "bolest" onda ovde dobija nov ugao. Da li je onda žrtva ove majke drugačija od onih na koje smo navikli? 

Ovakav, ovaj momak je i zgodan kao krivac. Lako je optužiti nekog ko ne zna da se brani. Kada bude optužen za ubistvo, majka zapravo kreće u neku detektivsku priču kako bi ga spasila. Ta priča je i dobra ali i mlaka. Zašto je dobra? Dobićemo priču o ubijenoj devojci. Iako se ona ne pojavljuje mnogo na ekranu, njena sudbina je dovoljno tragična. Čak iako nam nije mnogo rečeno o tom liku, čak iako ne znamo zašto je radila to što je radila, njena priča je i više nego upečatljiva. Problem je što ima dosta da se gura dok ta priča ne počne da se razvija. Drugi razlog zašto je ova detektivska priča dobra je što nam je ipak dala neki rasplet. Samim raspletom, u vrhunskoj sceni kulminira i veza između majke i sina. Mada sama detektivska priča nije zaslužna za ovaj rasplet, ipak je dovela do njega. 

Međutim, ova priča je zapravo i najveća mana filma. Svo to majčino vucaranje da pronađe krivca i dokaze je totalno ohladilo glavnu priču. Ukljuičivanje prijatelja ovog momka je tu posebna priča. Tek to je opasno izgubljeno vreme i velika stranputica. Ok, moraš skakati i na druge stvari ali pogledajte npr. Chasera kako to radi. Ni jednog momenta ne gubite fokus sa onog što vam film želi reći. Memories of a Murder takođe to radi na odličan način. Ovde se malo cela ta priča umrtvi dok gledamo majku kako se prikrada i iskrada, kako se mlatara sa advokatima koje baš i nije briga. Ok, jasno nam je svima, većinu ljudi i nije briga za tuđe probleme. Ne kažem da je to loše prikazano ali da li je to ono što želiš da mi kažeš u filmu? Mislim da nije. Imamo odnos majke i sina i njenu bolesnu posvećenost. Imamo i njenu spremnost da sve učini za njega. Čemu tu služi neka kritika društva? Mislim film je i pravljen tako da njihov odnos bude kruna cele priče. Mnogo je ovde lutanja sa strane i film samim tim traje duže nego što bi trebao. Nije to mali problem. Zamislite da je Chaser izgubio onu tenziju i povezanost sa pričom. Taman se zahukta pa vas ohlade nekim tamo igrarijama. Kad zgrabiš pažnju gledaoca, kad mu uneseš nemir u želudac, ne smeš to da pustiš zbog nekih tamo igrarija. 

Jasno je kao dan da je odlično prikazano šta je sve majka spremna da učini za dete. Nije tu ništa sporno. Stvar je u tome što taj aspekt zapravo nije najveći kvalitet ovog filma. Sad će neki koji su gledali film da se počeškaju i pitaju kako to. Ne sporim da je to velika vrednost filma ali mnogi filmovi su sjajno pokazali to žrtvovanje za svoje dete. Ne mora to da bude odnos majke i deteta, može da bude odnos oca i deteta (ko je rekao La Vita e Bella?). Postoji jedna simpatična činjenica u tim odnosima. Pre nego što nas od majki odvoje sečenjem pupčane vrpce, mi smo jedno. Upravo to jedinstvo majke i deteta je ovde prikazano na najbolji mogući način. Već sam napisao koliko se ona trudi da ga ostvari jer on nije za to sposoban. Njegov bol je i njen bol i to je jasno. Sve dok je on u zatvoru ona ne bira sredstva da ga oslobodi odande. Pogledajte njene postupke. Ako među njima izbacite one koji nisu usmereni ka njenom sinu videćete da ne postoje oni drugi. Tako da je njegova bol ujedno i njena bol, njegov zatvor je njeno odsustvo slobode. Ovaj momak je bukvalno razlog njenog postojanja. Bez njega, ona ne postoji. 

Upravo zbog ovoga što sam naveo probajte da zamislite psihičko stanje u kojem se ova žena nalazi. Ako je njen sin najbolji deo nje, ako u njega ulaže vreme i trud kakav god on bio, ako ga smatra za nešto božansko, kakav je onda njen gubitak ako momak bude optužen. Zamislite da sve u šta ona ulaže svoju ljubav i trud bude promašaj, bude ukaljano i osramoćeno. U šta je onda otišla njena vera i u šta je potrošila svoj život. Da braćo i sestre, ova majka ne postoji bez svog sina. Samim tim što se bori za život svog sina, bori se i za svoj život. Upravo to kulminira vrhunskom scenom raspleta. To je taj kvalitet na kom potenciram i nešto što je vrednije od svih ostalih stvari u filmu. 

Treba svakako pomenuti i glumu. Hye-ja Kim je sjajna u ulozi majke i zaslužuje sve hvalospeve. Zanimljiv je i Bin Won. Nije baš lako izvesti ovakvu transformaciju. Uloga u The Man from Nowhere i ova su dijametralno suprotne. On se odlično snašao u tome. The Mother je odličan film. Na žalost neke suvišne scene su dovele do toga da je on povremeno razvučen. Upravo te scene doprinose razvodnjavanju sjajne priče. Sama priča i tema filma su obrađene odlično. Postoji nekoliko majstorskih scena koje pogađaju u srž i podižu film na viši nivo. Što se tiče ocene, dvoumio sam se između 7 i 8 ali s obzirom da sam znatno boljem Memories of a Murder dao 8 nije realno da imaju istu ocenu. Sa druge strane, Mother mi je probudio želju da repriziram pomenuti masterpis tako da i to smatram dobrom preporukom za ovaj film.

Zanimljivosti:
Madeo (originalni naslov filma) je igra reči između Mother i Murder (majka i ubistvo). Kada je snimana scena u kojoj majka pleše sama u polju, režiser je plesao sa druge strane kamere kako bi glumica bila manje nervozna.

Naj scena:

Rasplet i posledice

Moja ocena: 7/10

Нема коментара:

Постави коментар