Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

среда, 08. октобар 2014.

Gone Girl (2014)


Gone Girl (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Iščezla
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: David Fincher
Glumci: Ben Affleck, Rosamund Pike, Neil Patrick Harris...

Priča:
Kada nestanak njegove supruge postane medijski cirkus, čovek postaje glavna tema kada bude optužen za ubistvo.

Moj osvrt:
Kad mi se baš ide u bioskop, obično na repertoaru nema ništa vredno pažnje. Ni na pamet mi nije padalo da gledam film sa izlizanim forama o Crnogorcima tako da je Mali Budo lagano zaobiđen. Nadam se da sam ga loše procenio ali ako je to ono što u trejleru videh, nema tu ništa za mene. Gone Girl sam imao želju da gledam ali sam mislio da u bioskope stiže znatno kasnije tako da me je informacija da se trenutno prikazuje izuzetno obradovala. Finčera volimo zbog savršenih Se7en, Fight Club, odličnih The Game, The Curious Case of Benjamin Button, pa zašto da ne i veoma dobrog Panic Room. Zameram mu na činjenici da se prodao i snimio neopevano đubre Social Network. Ne smeta mi kada usereš u potpunosti a želiš napraviti nešto svoje. Greši čovek. Ali ako ti kao veliko ime napraviš proizvod za klince sa Facebooka, tu već imamo problem. Potom je valjda zbog kreativne blokade kopirao i karikirao Devojku sa Tetovažom Zmaja. Užasavajuće nebitna kopija takođe ne naročito epohalnog filma. I onda dolazimo do Gone Girl.

Nadao sam se da je Finčer konačno rešio da napravi nešto svoje. Gone Girl je imao dobru ideju. Pogledajte trailer, pročitajte malo o čemu se radi, jasno je da tu imaš vazda potencijala. O tome šta je moglo ću dok budem pričao o određenim segmentima filma. Konačan utisak ću vam dati odmah. Saučešće poštovaocima Finčerovog lika i dela - jedan vrhunski režiser nas je napustio. Benjamin Button je bilo njegovo fino oproštajno delo,Se7en i Fight Club masterpisi po kojim ćemo ga pamtiti ali su bolesti manifestovane Društvenom Mrežom i Devojkom sa Tetovažom Zmaja uzele danak. Gone Girl je glup film. Glup je na toliko nivoa da treba da uđe u udžbenike kao primer kako možeš da promašiš skoro sve u svom filmu. Pazite, šta je prvo na šta posumnjate kada vidite informacije iz filma. Sad će neko potrčati i reći Ben Aflek? Kontam da ljudi mnogo blate ovog čoveka bez nekog velikog razloga. On ovde svakako nije predmet sumnje. O njemu ću u toku teksta. Od Gone Girl naravno očekujemo ozbiljan film. Rozamund Pajk ovde ima veliku ulogu? Hm, ovo je prilično klizav teren. Možda da je njena uloga manja to bi moglo da prođe. Ona u velikoj ulozi je prihvatljiva samo u komediji. Nil Patrik Heris - možda je mogao biti dobar glumac ali je završio sa How I Met Your Mother. Dalje od tog nivoa ne može da dobaci što je maestralno pokazao ovde. Da li su dva ispodprosečna glumca u bitnim ulogama zaista dobar izbor kada praviš ozbiljan film?

Najveći broj komentara na ovaj film pominje Gone Girl kao "Hičkokovski" triler. Iskreno, voleo bih da to kaže neko ko je gledao Hičkoka. Taj majstor vam da vrhunsku priču, vrhunski doživljaj, opasnu psihologiju, društvenu kritiku, stvari od kojih ćete da se češkate razmišljajući. "Zagrebi ispod površine" neko će reći. Kod Hičkoka je i površina savršena. Zašto bih grebao ispod Teletabisa tražeći Looney Toones-e? Problem je upravo u tome što tek kada ovo zagrebeš, kada skineš tu šminku sa vrha, ovo smrdi na trulež iz sve snage. U jednom momentu sam pomsilio da Finčer mora da nas zeza, da ovo jednostavno ne može biti ovoliko glupo. Par trenutaka kasnije sam odlučio da ipak film prihvatim kao glupavu zabavu jer većim svojim delom on to upravo i jeste. Na kraju kad nije ispao ni to više nisam znao šta da mislim. Nisam pobesneo jer je na pola filma već jasno da ovo treba da gledaš kao glupavu zabavu. Na kraju bih pobesneo ali bilo mi je svejedno. Napraviš sprdnju a hoćeš da pošalješ neku poruku. Mislim možeš humorom poslati poruku. Pogledajte kako su to radili genijalci od Pajtonovaca. Ali sa umobolnom sprdnjom ne možeš da mi objasniš ništa - žao mi je.

Nikova (Ben Aflek) žena nestaje i kreće potraga za njom. Elem, ceo taj segment potrage treba da nam kreira neku priču o vezi ovo dvoje. Način na koji je to zamišljeno je odličan. Dok se priča u sadašnjosti polako odmotava mi povremeno gledamo ranije epizode iz života ovog dvojca i to pričane kroz dnevnik Nikove supruge Ejmi (Rozamund Pajk). Zašto je ovo zamišljeno dobro? Prvo, te slike iz prošlosti nam daju novu dimenziju lika kojeg vidimo i situacije u kojoj se nalazimo. Praktično dobijamo neki utisak na osnovu nečijeg pisanja što je sasvim zanimljivo. Čak i izvedba je dobra. Te scene se fino ubace čisto da malo promene raspoloženje i tok misli. Finčer i dalje ume da lepo izrežira, nije to sporno. Sporan je sadržaj. Druga stvar zbog koje mi se ovaj koncept svideo je što daje neku romantičnu dozu celoj priči. Ipak je ono što ljudi pišu u dnevnike intimno i iskreno. A zašto to nije odradilo dobar posao? Rekoh da nam daju na taj način novu dimenziju priče i bolje nas upoznaju sa likovima. E sada zamislite lika o kom saznate informaciju i odjednom promenite mišljenje od onog da je dobrica do onog drugog - da je možda ubio svoju ženu. To bi prilično imalo smisla i imalo veliki uticaj da su nas sa Nikom upoznali kako treba. Bukvalno prazan lik pokušavaju da šetaju od krivca do nevinašca pre nego što nam ga predstave kako valja. U bilo kom momentu meni bi bilo potpuno svejedno da mi kažu i da je kriv i da nije. Mislim osuđujem ako ju je ubio ali kakve to ima veze sa celom dramom ovde. Da bi kreirao dramu ličnosti, daj mi ličnost. Druga stvar, ceo ovaj koncept naracije kroz Ejmin dnevnik je upotrebljen za najobičniju šaradu. Bolje rečeno, izvrgnut je ruglu. Zbog toga u potpunosti gubi vrednost.

Kada je krenulo to koketiranje sa Nikovom krivicom i kada su mediji uplivali u celu priču, tada mi je bilo jasno da će ovaj film biti jadni prosek. Prvo, mediji jesu takvi da nam se gade ali u Gone Girl bi naši domaći mediji bili pojam kvaliteta. Pazite, na nacionalnoj televiziji, voditeljka, malo je reći skromnih intelektualnih mogućnosti, kreće sa optuživanjem čoveka da je ubio svoju ženu. Stvara se takva hajka na čoveka zato što se nasmejao na jednoj slici. E sada zamislite fotografe novina koji viču čoveku da se nasmeje dok ga fotografišu na konferenciji za štampu gde objavljuje da mu je žena nestala. Zamislite scenu u kojoj potpuna glupača fotografiše sebe i Nika i smatra da je to sjajna stvar što se fotografisala sa mužem nestale žene pa sliku širi društvenim mrežama. Zamislite sada medije koji naravno dođu do te slike i krenu u još jače optuživanje. Pazite, uzmimo domaće žutare koje se gade svakom normalnom, "nećete verovati zašto se zovemo Blic" i "drugi vas lažu, mi izmišljamo - Informer". Oni će lupati svakakve gluposti, koristiti nečiju muku da dođu do boljeg tiraža, ali budimo realni, neće optuživati nikog za ubistvo najbližeg i to bez ikakvog smisla. A zamislite da na nacionalnoj televiziji izađe neka karikatura i vestima krene da komentariše "vidite kako se on nasmejao, sigurno je ubio svoju ženu". Ovaj nivo idiotluka ne bih oprostio ni Kumu ni Šindlerovoj Listi, pa sve da takva scena traje nekoliko sekundi u tim remek delima.

Sa druge strane, Finčer je uspeo da nam proda priču o tome kakve stvari nam mediji prodaju. Ok, zanemarimo one retarde koje sam pomenuo u prethodnom pasusu. Pričamo o kako-tako ozbiljnim medijima. Prvo, od cele priče prave dramu i šou. To je valjda svima jasno. Takve stvari se najbolje prodaju. Plitkoumni jedva čekaju da vide tuđu intimu jer to im je duševna hrana. Nema tu ničeg novog. Ali ubedljivo najbolja stvar u svemu ovome je način na koji vam neko prodaje priču. Tu je scena u kojoj Nik gostuje na TV-u potpuno genijalna. Ajme mene mili blože kako ljudi vole patetiku. Što je najgore to tako dobro pali kod ljudi da se patetika preselila iz regularnih emisija i u politiku. Pa pogledajte izlaganja, postupke i govore današnjih političara, što ovih sa vlasti što onih van nje. Ja kada bih izjavio nešto poput njih, zgadio bih se sebi za ceo život. Ali hej, ljudi to vole, ljudi gutaju patetiku jer je u glavi pretvore u osećanje a osećanje u vrlinu i ćao. Odjednom u nečijoj glavi patetični gest postaje humanost, šuplja priča postaje opsesija i glavna tema. Nije li to način na koji nam mediji prodaju bilo šta? Znam da to znate i sami, ne moram ja da vam trubim o tome. Samo ne dozvolite da vam ovo neko proda kao ozbiljan film.

Ceo film je generalno teška sprdnja. Sve se svodi na krivicu ili odsustvo iste, na varijantu nečega, na pitanje da li je baš nešto takvo kakvim ga vidimo, na šarenu lažu za ljude kojima je bitno samo da sevaju preokreti. Nema ovde ni s od sadržaja. Imali su genijalnu šansu da nam serviraju priču o vezi dvoje ljudi sa svim usponima i padovima. Čoveče, umalo su me kupili sa onom pričom iz dnevnika, sa svim tim ljudskim opičenostima, perverzijama, bubicama pa čak i izveštačenošću. Nekako je ceo odnos ovog dvojca mogao da postane i vrhunska drama pa i fina komedija. Čak da su završili film kako su ga uglavnom i forsirali, kao glupavu zabavu, ovo bi bilo zanimljivo za gledanje i solidna šestica zbog dopadljive šarade i galerije opičenosti. Umesto komedije dobili smo sprdnju. Bez konkurencije najveći kvalitet filma je Ben Aflek. Ok, kontam da ga mnogi ljudi ne vole, da ga blate ili šta već. Ja nemam nikakve emocije prema njemu. Niti mislim da je loš niti mislim da je neki vrhunski glumac, mada pored Nil Patrika Harisa i Rozamund Pajk deluje kao prokleti Entoni Hopkins. Čovek je prilično dopadljiv ovde i za razliku od ostalih dasaka od glumaca nekako je uneo živost svom liku. Vrhunac glumačkih dostignuća nije završen sa Pajkovom i Herisom. Pojavljuje se i Emili Ratajkovski koja ima veze sa glumom kao zadnjica sa gromobranom. Ok, njena uloga je bila da pokaže grudi po ko zna koji put ali dati joj da izgovara bilo kakav tekst je čist avanturizam. Mada i to pokazivanje grudi je užasavajuće isforsirana scena.

Momenat u kom me je film izgubio i momenat kada je počeo da mi prodaje kretensku priču je onaj u kom me je počeo ubeđivati da možeš živeti toliko godina sa nekim a zapravo ne znati da je taj neko potpuno drugačiji od onog što vidiš. Znam da svako može kriti neke stvari od partnera, nije to sporno, ali ovo je suviše. Evo opet malo karikiranja, čisto za zabavu i čisto da vam objasnim koliko je cela ova priča loša da lošija ne može biti. Recimo vi ste mlada dama koju očara drvoseča kojeg srećete kada šetate šumom. Skontate se s njim i posle dve godine zabavljanja se udate za njega. Posle pet godina braka (dakle ukupno 7 godina vaše veze) u kojima ste upoznali mnogo dobrih i loših strana svog dragog drvoseče zapravo saznajete da je on čuveni holivudski glumac, nepokretan od pojasa na dole a uz to i žena. Sjajno zar ne. Kako sam izgazio preokret u ovoj priči pa to je haos. Samo da još Finčer ovo pročita i snimi film po ovoj mojoj ideji. Mislim zašto da ne, snimio je i Gone Girl. Nema mnogo razlike u logici.

E sada, predlog modifikacija kako bi ovaj film mogao da uspe. Postoji momenat u filmu kada iz Ejminog dnevnika vidimo da se raspoloženje menja, da veza ovog para više nije onako vatrena i sjajna kakva je bila. Ta neka promena mi je i najbolja scena u filmu iz prostog razloga što je obećavala mnogo. Tu su imali priliku za gol. Čuj priliku, čist penal. Čuj penal, lopta je na liniji a golman zaboravio da dođe da brani. Elem, umesto da nestanak ove žene vuče samo ka tome da li je ovaj čovek kriv za njen nestanak, mogao je i uz to ovaj lik da npr. shvati do čega je stigao njegov brak. Vuče na patetiku, zar ne? Oooo ne, jer zašto bi ovde bio srećan kraj. Možda bi lik shvatio u tom njenom odsustvu da mu ona zapravo i ne fali - ili bi opet shvatio da mu fali pa bismo imali neku ok ljubavnu priču koja bi lišena patetike mogla rezultirati trijumfalno. Mogu ovako do sutra a garantujem da bi sve te varijante bile smislenije i efikasnije od kretenija koje su nam servirane.

Zaista sam želeo da mi se Gone Girl svidi. Verovao sam u Finčera. Oprostio bih mu što se prodao da snimi film za "lajkovanje", oprostio bih mu što je kopirao tj. pokrao tuđi film, samo da je uzeo i napravio nešto svoje, nešto dostojno svog imena. Nisam čak ni tražio Fight Club ili Se7en, pa čak ni The Game ili Buttona. Bio bih zadovoljan i sa nečim poput Panic Room - malo zabave za opuštanje sa solidnim glumcima i nekoliko karakterističnih scena. Ništa više od toga. Ponavljam, lepo je ovo režirano ali je do zla boga prazno i nadasve glupavo. Ima potencijala i to dosta ali je potpuno pogrešno odabran pravac gde priča ide. Izbor Herisa, Ratajkovski je neoprostiv. Da gledam Barnija iz za mene totalno neduhovite  "Kako sam Upoznao Vašu Majku" sprdnje u ozbiljnom filmu - ne ide. Mislim ok je to ko voli ali to je za mene jedna od onih serija gde ubace smeh da bi ljudi prepoznali gde postoji humor. Preko Pajkove kako tako mogu da pređem (ovo nije zvučalo kako treba) ali nije ona neko ko može da odlgumi jake, dramatične scene. Za sprdnju je sasvim korektna i prija oku. Ben Aflek je odličan, Keri Kun, Tajler Peri korektni i to je to. Za nešto više moraćemo čekati nekog od majstora koji još uvek mogu da dostave.

Zanimljivosti:
Ben Aflek je odložio rad (režiranje) na svom novom filmu kako bi radio sa Finčerom. Kako bi bolje ušao u lik, Aflek je proučavao slučajeve muževa koji su bili optuženi za ubistvo svojih žena. Između snimanja scena, Aflek je konstantno pevao pesme iz osamdesetih. Džilian Flin, autorka knjige po kojoj je sniman film, napisala je potpuno drugačiji kraj u scenariu kako bi i čitaoci koji pogledaju film bili iznenađeni. Po scenariju, u jednoj sceni, Nik je trebao staviti kačket Jenkija ali pošto je Aflek veliki fan Red Sox-a, odbio je da nosi tu kapu. Prvi film u kom je Aflek potpuno nag.

Naj scena:

Promena...

Moja ocena: 5/10

10 коментара:

  1. Svaka cast za tekst, opasno si se "islifovao" za recenziranje, takoreci, pogadjas u samu srz stvari tako da ne moze da ga ne odgleda. Ovde se izgleda samo Aflek spremio za film. Potcenjen ali moje misljenje je da moze da odglumi bilo sta.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala najlepše. Kao što rekoh za Afleka, nemam neko definitivno kreirano mišljenje o njegovom kvalitetu ali nemam neke zamerke na dosadašnji rad kada su u pitanju stvari koje sam gledao. Trenutno ga se ne sećam iz neke ozbiljne uloge tako da ne mogu suditi realno o kvalitetu. Svakako ne kontam zašto je toliki predmet sprdnje. Ovaj Heris glumi degenerika gde ti treba malo harizme i nula glumačkog talenta pa ga smatraju za majstora.

      Избриши
  2. Ne bih se slozila sa vecinom zapazanja. Mozda da krenem od najvaznijeg - da li je moguce "iznenadjenje" od strane partnera kog znamo godinama? Smatram da jeste. Po meni je cak najveca vrednost filma upravo u upiranju prsta u cinjenicu da ljudi mogu da zive zajedno, a da se ne upoznaju. Mislim da je autor recenzije banalizovao ljudsku psihologiju, zanemarujuci da je covek krhko bice vodjeno prvenstveno nesvesnim impulsima i da drugu osobu mozemo upoznati i videti realno u onoj meri u kojoj smo sebe oslobodili iluzija, ocekivanja, strahova... Drugim recima, prosecan covek (sto glavni likovi jesu) osudjen je na to da partnera vidi nerealno. Da li je potreban drugi dokaz pored crne hronike u kojoj mnogi tekstovi pocinju sa "niko iz najblize okoline nije ni naslucivao..." A tek ako proucite slucajeve serijskih ubica! Da li znate koliko se puta desilo da supruge serijskih ubica nisu ni pretpostavljale sa kim u stvari zive? A kamoli dalja okolina! Verujte mi, Fincherova prica je superrealna u odnosu na one koje rezira zivot. Osim toga, u toku prvih nekoliko godina poznanstva najverovatnije necete saznati kako neko reaguje pod velikim opterecenjem, ako se razocara, dozivi veliki gubitak, ako nastupi kriza identiteta. Ne mozete da znate jer je zivot test i zato sto se sve konstantno menja.
    Drugo, medijska manipulacija je po mom misljenju prikazana perfektno. Nacin na koji Fincher koristi hiperbolu i karikira je genijalan! Moze li biti otvorenije i direktnije kritike drustva od ove? Pa poenta filma je upravo tu - prikazani smo i individualno i kolektivno kao povrsna bica, koja emocionalnu prazninu hrane najnizim emocijama i u toj gladi da je popune ne zaziru ni od cega. To vazi za sve likove u ovom filmu. Ne bih vise isla u sirinu jer je film veoma inspirativan za analizu, pokrece mnostvo asocijacija vezanih za musko-zenske odnose, a mogao bi se ceo komentar posvetiti analizi samo jednog aspekta - koliko smo kolektivno danas emocionalno hendikepirani, a koliko nam je intelekt hipertrofiran.
    Od mene odlicna ocena za ovo ostvarenje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne sporim vaše mišljenje ali jedno je iznenađenje a drugo je to da 7 godina neko glumi svoj život. U crnoj hronici završe oni koji puknu, polude ili kriju jednu osobinu a sve. Činjenica da je žena 7 godina glumila svaku svoju osobinu je neopevana i neopisiva glupost koju zaista ne mogu da prihvatim. Kažem, poštujem vaše mišljenje ali nemojte govoriti da ja banalizujem ljudsku psihologiju kada je to ovaj film uradio. Ja mogu 7 godina da krijem od žene da sam gay ili da volim da se kockam ali ne mogu 7 godina da krijem da je zapravo ne volim, da se pretvaram da volim da radim sve i svašta, da sve što prikazujem u mom životu jeste laž. To nema veze sa psihologijom, to samo ima veze sa čistim rasuđivanjem. Ovo je pravljeno po smešnoj knjizi a ne po psihološkoj studiji. Psihologija se vidi u Zločin i Kazna a ovo je petparačka pričica za ubijanje vremena.

      Избриши
  3. Po mom misljenju, suvise bukvalno shvatate film. Ovo nije dokumentarac niti tv dnevnik, a ni spanska serija - dozvoljene su stilske figure, preuvelicavanje, karikiranje, sve u svrhu kristalizacije poruke. Na zalost, u crnoj hronici ne zavrsavaju neki tamo daleki drugaciji ljudi nego ljudi poput mene i vas koje je zivot doveo do granice izdrzljivosti. Tu granicu svi imamo, ukljucujuci i vas, ali je individualna, nemamo svi istu strukturu licnosti. Drugo, zar mislite da bi neko ko je rezirao Fight Club prikazao nesto tako banalno gde glavna junakinja izgovara da se NAMERNO sa ciljem pretvarala svih godina?! Svako ko je razumeo Fight Club zna da se Fincher bavi personom i senkom, razmislite malo o tome. I ako bolje pogledate svoj zivot i zivote ljudi oko vas, shvaticete da zivot upravo i jeste gluma, da vi takvi kakvi ste jeste izvajani u skladu sa normama, da zivite po sablonima, kao i svi ostali i zrtvujete svoju slobodu da biste pripadali drustvu. Biti socijalizovan znaci platiti ogromnu cenu. Kako znate da junakinja nije "pukla", kako kazete? Pa to i jeste poenta. :) Ona izgovara da nije bila svoja - da je udovoljavala drustvenim standardima, igrala uloge koje su svi od nje ocekivali i da je zauzvrat izigrana i prevarena. Ona interpretira svoje ranije ponasanje posle novog uvida, nakon razocarenja kada je saznala da je muz vara. Zar Fincher treba fizicki da joj izmeni lik kako bi preneo tu dvojnost? Nije li to pucanje identiteta? Ko govori iz nje? Mislite da raspad licnosti ne moze tako da izgleda? Zar ne vidite njen portret - ona je slavna, ona je zavrsila Harvard, ona je kreativna, lepa, uspesna, natprosecna u svemu, namerno je svaki aspekt njenog bica i zivota prikazan kao idealan. Ko su dve licnosti u Fight Clubu? Prosto ne mogu da verujem da ste razumeli Fight Club, a da ne uvidjate vezu i kontinuitet. Zanimljivo, gledala sam ovaj film sa drugaricama i jedna od njih ga je dozivela toliko snazno da se danima osecala lose, a mene je jos kako podstakao na razmisljanje. To je najbolji pokazatelj da neko delo vredi, ako moze u coveku da proizvede trenje. Persona i senka! Sto se tice Zlocina i kazne i Iscezle - prvo delo ima nalepnicu neprikosnovenog klasika, a drugo delo je tek nastalo, pripada sadasnjem trenutku i shodno tome prenosi poruku/istinu o ljudskoj prirodi na drugaciji nacin. Razlika je u formi, a ne u sustini.
    Srdacan pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odličan komentar. Nije sporno to što govorite, ali Fight Club je nešto sasvim drugačije. Ako je stvar u karikiranju, onda je i smešni Social Network opasan film jer je prikazao psihu i sposobnosti jednog momka koji je napravio nešto epohalno (preterujem). Da bih dobio poruku, moraš da mi je pošalješ kvalitetnim sadržajem, a ne sprdnjom i nečim što liči na rialiti program. Pre bih išao na apsurd nego što bih prikazao nešto na ovako banalan način. Za mene je ovo preveliki "gimmick" da bi sadržao nešto više. Ako smešni lik ove žene treba da pošalje poruku, onda su svi ostali filmu objekti koji igraju kako taj klovn diriguje. Za mene, svet nije tako glup da bi tek tako pratio celu priču i upravljao se po toj ženi. Nemam šta da razumem ili ne, razumeo sam film na pravi način, vi ste ga razumeli na svoj. U tome i jeste lepota ove umetnosti, da je shvati ko kako želi i oseća. Neki se ekstremno zamisle uz Twilight i pod utiskom su danima. To je način na koji neko doživi film a ne aksiom koji će reći da on vredi. Hvala vam još jednom na odličnim komentarima i nadam se da ćete ih ostavljati više i u budućnosti. Svako dobro.

      Избриши
  4. Jel ima negde da se nadje prevod za ovaj film, ili jos uvek ne postoji?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. verujem da ima ili na podnapisi.net ili na titlovi.com

      Избриши
    2. nema za sada, mada video sam da je neko od prevodioca najavio da ce uraditi prevod, steta samo sto je samo CAM verzija dostupna na net-u.

      Избриши
    3. Ok, nemam pojma. Zaista nikada ne želim da kvarim oči na CAM verzije pa ne pratim stanje sa prevodima za njih. Uvek ima nešto što je aktuelno a stiglo je sa dobrim snimkom.

      Избриши