Gone Girl (2014)

Kod nas nazvan: Iščezla
Žanr: Drama | Misterija | Triler
Režija: David Fincher
Glumci: Ben Affleck, Rosamund Pike, Neil Patrick Harris...

Priča:
Kada nestanak njegove supruge postane medijski cirkus, čovek postaje glavna tema kada bude optužen za ubistvo.

Moj osvrt:

Kad mi se baš ide u bioskop, obično na repertoaru nema ništa vredno pažnje. Ni na pamet mi nije padalo da gledam film sa izlizanim forama o Crnogorcima tako da je Mali Budo lagano zaobiđen. Nadam se da sam ga loše procenio ali ako je to ono što u trejleru videh, nema tu ništa za mene. Gone Girl sam imao želju da gledam ali sam mislio da u bioskope stiže znatno kasnije tako da me je informacija da se trenutno prikazuje izuzetno obradovala. Finčera volimo zbog savršenih Se7en, Fight Club, odličnih The Game, The Curious Case of Benjamin Button, pa zašto da ne i veoma dobrog Panic Room. Zameram mu na činjenici da se prodao i snimio neopevano đubre Social Network. Ne smeta mi kada usereš u potpunosti a želiš napraviti nešto svoje. Greši čovek. Ali ako ti kao veliko ime napraviš proizvod za klince sa Facebooka, tu već imamo problem. Potom je valjda zbog kreativne blokade kopirao i karikirao Devojku sa Tetovažom Zmaja. Užasavajuće nebitna kopija takođe ne naročito epohalnog filma. I onda dolazimo do Gone Girl.

Nadao sam se da je Finčer konačno rešio da napravi nešto svoje. Gone Girl je imao dobru ideju. Pogledajte trailer, pročitajte malo o čemu se radi, jasno je da tu imaš vazda potencijala. O tome šta je moglo ću dok budem pričao o određenim segmentima filma. Konačan utisak ću vam dati odmah. Saučešće poštovaocima Finčerovog lika i dela - jedan vrhunski režiser nas je napustio. Benjamin Button je bilo njegovo fino oproštajno delo,Se7en i Fight Club masterpisi po kojim ćemo ga pamtiti ali su bolesti manifestovane Društvenom Mrežom i Devojkom sa Tetovažom Zmaja uzele danak. Gone Girl je glup film. Glup je na toliko nivoa da treba da uđe u udžbenike kao primer kako možeš da promašiš skoro sve u svom filmu. Pazite, šta je prvo na šta posumnjate kada vidite informacije iz filma. Sad će neko potrčati i reći Ben Aflek? Kontam da ljudi mnogo blate ovog čoveka bez nekog velikog razloga. On ovde svakako nije predmet sumnje. O njemu ću u toku teksta. Od Gone Girl naravno očekujemo ozbiljan film. Rozamund Pajk ovde ima veliku ulogu? Hm, ovo je prilično klizav teren. Možda da je njena uloga manja to bi moglo da prođe. Ona u velikoj ulozi je prihvatljiva samo u komediji. Nil Patrik Heris - možda je mogao biti dobar glumac ali je završio sa How I Met Your Mother. Dalje od tog nivoa ne može da dobaci što je maestralno pokazao ovde. Da li su dva ispodprosečna glumca u bitnim ulogama zaista dobar izbor kada praviš ozbiljan film?

Najveći broj komentara na ovaj film pominje Gone Girl kao "Hičkokovski" triler. Iskreno, voleo bih da to kaže neko ko je gledao Hičkoka. Taj majstor vam da vrhunsku priču, vrhunski doživljaj, opasnu psihologiju, društvenu kritiku, stvari od kojih ćete da se češkate razmišljajući. "Zagrebi ispod površine" neko će reći. Kod Hičkoka je i površina savršena. Zašto bih grebao ispod Teletabisa tražeći Looney Toones-e? Problem je upravo u tome što tek kada ovo zagrebeš, kada skineš tu šminku sa vrha, ovo smrdi na trulež iz sve snage. U jednom momentu sam pomsilio da Finčer mora da nas zeza, da ovo jednostavno ne može biti ovoliko glupo. Par trenutaka kasnije sam odlučio da ipak film prihvatim kao glupavu zabavu jer većim svojim delom on to upravo i jeste. Na kraju kad nije ispao ni to više nisam znao šta da mislim. Nisam pobesneo jer je na pola filma već jasno da ovo treba da gledaš kao glupavu zabavu. Na kraju bih pobesneo ali bilo mi je svejedno. Napraviš sprdnju a hoćeš da pošalješ neku poruku. Mislim možeš humorom poslati poruku. Pogledajte kako su to radili genijalci od Pajtonovaca. Ali sa umobolnom sprdnjom ne možeš da mi objasniš ništa - žao mi je.

Nikova (Ben Aflek) žena nestaje i kreće potraga za njom. Elem, ceo taj segment potrage treba da nam kreira neku priču o vezi ovo dvoje. Način na koji je to zamišljeno je odličan. Dok se priča u sadašnjosti polako odmotava mi povremeno gledamo ranije epizode iz života ovog dvojca i to pričane kroz dnevnik Nikove supruge Ejmi (Rozamund Pajk). Zašto je ovo zamišljeno dobro? Prvo, te slike iz prošlosti nam daju novu dimenziju lika kojeg vidimo i situacije u kojoj se nalazimo. Praktično dobijamo neki utisak na osnovu nečijeg pisanja što je sasvim zanimljivo. Čak i izvedba je dobra. Te scene se fino ubace čisto da malo promene raspoloženje i tok misli. Finčer i dalje ume da lepo izrežira, nije to sporno. Sporan je sadržaj. Druga stvar zbog koje mi se ovaj koncept svideo je što daje neku romantičnu dozu celoj priči. Ipak je ono što ljudi pišu u dnevnike intimno i iskreno. A zašto to nije odradilo dobar posao? Rekoh da nam daju na taj način novu dimenziju priče i bolje nas upoznaju sa likovima. E sada zamislite lika o kom saznate informaciju i odjednom promenite mišljenje od onog da je dobrica do onog drugog - da je možda ubio svoju ženu. To bi prilično imalo smisla i imalo veliki uticaj da su nas sa Nikom upoznali kako treba. Bukvalno prazan lik pokušavaju da šetaju od krivca do nevinašca pre nego što nam ga predstave kako valja. U bilo kom momentu meni bi bilo potpuno svejedno da mi kažu i da je kriv i da nije. Mislim osuđujem ako ju je ubio ali kakve to ima veze sa celom dramom ovde. Da bi kreirao dramu ličnosti, daj mi ličnost. Druga stvar, ceo ovaj koncept naracije kroz Ejmin dnevnik je upotrebljen za najobičniju šaradu. Bolje rečeno, izvrgnut je ruglu. Zbog toga u potpunosti gubi vrednost.

Kada je krenulo to koketiranje sa Nikovom krivicom i kada su mediji uplivali u celu priču, tada mi je bilo jasno da će ovaj film biti jadni prosek. Prvo, mediji jesu takvi da nam se gade ali u Gone Girl bi naši domaći mediji bili pojam kvaliteta. Pazite, na nacionalnoj televiziji, voditeljka, malo je reći skromnih intelektualnih mogućnosti, kreće sa optuživanjem čoveka da je ubio svoju ženu. Stvara se takva hajka na čoveka zato što se nasmejao na jednoj slici. E sada zamislite fotografe novina koji viču čoveku da se nasmeje dok ga fotografišu na konferenciji za štampu gde objavljuje da mu je žena nestala. Zamislite scenu u kojoj potpuna glupača fotografiše sebe i Nika i smatra da je to sjajna stvar što se fotografisala sa mužem nestale žene pa sliku širi društvenim mrežama. Zamislite sada medije koji naravno dođu do te slike i krenu u još jače optuživanje. Pazite, uzmimo domaće žutare koje se gade svakom normalnom, "nećete verovati zašto se zovemo Blic" i "drugi vas lažu, mi izmišljamo - Informer". Oni će lupati svakakve gluposti, koristiti nečiju muku da dođu do boljeg tiraža, ali budimo realni, neće optuživati nikog za ubistvo najbližeg i to bez ikakvog smisla. A zamislite da na nacionalnoj televiziji izađe neka karikatura i vestima krene da komentariše "vidite kako se on nasmejao, sigurno je ubio svoju ženu". Ovaj nivo idiotluka ne bih oprostio ni Kumu ni Šindlerovoj Listi, pa sve da takva scena traje nekoliko sekundi u tim remek delima.

Sa druge strane, Finčer je uspeo da nam proda priču o tome kakve stvari nam mediji prodaju. Ok, zanemarimo one retarde koje sam pomenuo u prethodnom pasusu. Pričamo o kako-tako ozbiljnim medijima. Prvo, od cele priče prave dramu i šou. To je valjda svima jasno. Takve stvari se najbolje prodaju. Plitkoumni jedva čekaju da vide tuđu intimu jer to im je duševna hrana. Nema tu ničeg novog. Ali ubedljivo najbolja stvar u svemu ovome je način na koji vam neko prodaje priču. Tu je scena u kojoj Nik gostuje na TV-u potpuno genijalna. Ajme mene mili blože kako ljudi vole patetiku. Što je najgore to tako dobro pali kod ljudi da se patetika preselila iz regularnih emisija i u politiku. Pa pogledajte izlaganja, postupke i govore današnjih političara, što ovih sa vlasti što onih van nje. Ja kada bih izjavio nešto poput njih, zgadio bih se sebi za ceo život. Ali hej, ljudi to vole, ljudi gutaju patetiku jer je u glavi pretvore u osećanje a osećanje u vrlinu i ćao. Odjednom u nečijoj glavi patetični gest postaje humanost, šuplja priča postaje opsesija i glavna tema. Nije li to način na koji nam mediji prodaju bilo šta? Znam da to znate i sami, ne moram ja da vam trubim o tome. Samo ne dozvolite da vam ovo neko proda kao ozbiljan film.

Ceo film je generalno teška sprdnja. Sve se svodi na krivicu ili odsustvo iste, na varijantu nečega, na pitanje da li je baš nešto takvo kakvim ga vidimo, na šarenu lažu za ljude kojima je bitno samo da sevaju preokreti. Nema ovde ni s od sadržaja. Imali su genijalnu šansu da nam serviraju priču o vezi dvoje ljudi sa svim usponima i padovima. Čoveče, umalo su me kupili sa onom pričom iz dnevnika, sa svim tim ljudskim opičenostima, perverzijama, bubicama pa čak i izveštačenošću. Nekako je ceo odnos ovog dvojca mogao da postane i vrhunska drama pa i fina komedija. Čak da su završili film kako su ga uglavnom i forsirali, kao glupavu zabavu, ovo bi bilo zanimljivo za gledanje i solidna šestica zbog dopadljive šarade i galerije opičenosti. Umesto komedije dobili smo sprdnju. Bez konkurencije najveći kvalitet filma je Ben Aflek. Ok, kontam da ga mnogi ljudi ne vole, da ga blate ili šta već. Ja nemam nikakve emocije prema njemu. Niti mislim da je loš niti mislim da je neki vrhunski glumac, mada pored Nil Patrika Harisa i Rozamund Pajk deluje kao prokleti Entoni Hopkins. Čovek je prilično dopadljiv ovde i za razliku od ostalih dasaka od glumaca nekako je uneo živost svom liku. Vrhunac glumačkih dostignuća nije završen sa Pajkovom i Herisom. Pojavljuje se i Emili Ratajkovski koja ima veze sa glumom kao zadnjica sa gromobranom. Ok, njena uloga je bila da pokaže grudi po ko zna koji put ali dati joj da izgovara bilo kakav tekst je čist avanturizam. Mada i to pokazivanje grudi je užasavajuće isforsirana scena.

Momenat u kom me je film izgubio i momenat kada je počeo da mi prodaje kretensku priču je onaj u kom me je počeo ubeđivati da možeš živeti toliko godina sa nekim a zapravo ne znati da je taj neko potpuno drugačiji od onog što vidiš. Znam da svako može kriti neke stvari od partnera, nije to sporno, ali ovo je suviše. Evo opet malo karikiranja, čisto za zabavu i čisto da vam objasnim koliko je cela ova priča loša da lošija ne može biti. Recimo vi ste mlada dama koju očara drvoseča kojeg srećete kada šetate šumom. Skontate se s njim i posle dve godine zabavljanja se udate za njega. Posle pet godina braka (dakle ukupno 7 godina vaše veze) u kojima ste upoznali mnogo dobrih i loših strana svog dragog drvoseče zapravo saznajete da je on čuveni holivudski glumac, nepokretan od pojasa na dole a uz to i žena. Sjajno zar ne. Kako sam izgazio preokret u ovoj priči pa to je haos. Samo da još Finčer ovo pročita i snimi film po ovoj mojoj ideji. Mislim zašto da ne, snimio je i Gone Girl. Nema mnogo razlike u logici.

E sada, predlog modifikacija kako bi ovaj film mogao da uspe. Postoji momenat u filmu kada iz Ejminog dnevnika vidimo da se raspoloženje menja, da veza ovog para više nije onako vatrena i sjajna kakva je bila. Ta neka promena mi je i najbolja scena u filmu iz prostog razloga što je obećavala mnogo. Tu su imali priliku za gol. Čuj priliku, čist penal. Čuj penal, lopta je na liniji a golman zaboravio da dođe da brani. Elem, umesto da nestanak ove žene vuče samo ka tome da li je ovaj čovek kriv za njen nestanak, mogao je i uz to ovaj lik da npr. shvati do čega je stigao njegov brak. Vuče na patetiku, zar ne? Oooo ne, jer zašto bi ovde bio srećan kraj. Možda bi lik shvatio u tom njenom odsustvu da mu ona zapravo i ne fali - ili bi opet shvatio da mu fali pa bismo imali neku ok ljubavnu priču koja bi lišena patetike mogla rezultirati trijumfalno. Mogu ovako do sutra a garantujem da bi sve te varijante bile smislenije i efikasnije od kretenija koje su nam servirane.

Zaista sam želeo da mi se Gone Girl svidi. Verovao sam u Finčera. Oprostio bih mu što se prodao da snimi film za "lajkovanje", oprostio bih mu što je kopirao tj. pokrao tuđi film, samo da je uzeo i napravio nešto svoje, nešto dostojno svog imena. Nisam čak ni tražio Fight Club ili Se7en, pa čak ni The Game ili Buttona. Bio bih zadovoljan i sa nečim poput Panic Room - malo zabave za opuštanje sa solidnim glumcima i nekoliko karakterističnih scena. Ništa više od toga. Ponavljam, lepo je ovo režirano ali je do zla boga prazno i nadasve glupavo. Ima potencijala i to dosta ali je potpuno pogrešno odabran pravac gde priča ide. Izbor Herisa, Ratajkovski je neoprostiv. Da gledam Barnija iz za mene totalno neduhovite  "Kako sam Upoznao Vašu Majku" sprdnje u ozbiljnom filmu - ne ide. Mislim ok je to ko voli ali to je za mene jedna od onih serija gde ubace smeh da bi ljudi prepoznali gde postoji humor. Preko Pajkove kako tako mogu da pređem (ovo nije zvučalo kako treba) ali nije ona neko ko može da odlgumi jake, dramatične scene. Za sprdnju je sasvim korektna i prija oku. Ben Aflek je odličan, Keri Kun, Tajler Peri korektni i to je to. Za nešto više moraćemo čekati nekog od majstora koji još uvek mogu da dostave.

Zanimljivosti:

Ben Aflek je odložio rad (režiranje) na svom novom filmu kako bi radio sa Finčerom. Kako bi bolje ušao u lik, Aflek je proučavao slučajeve muževa koji su bili optuženi za ubistvo svojih žena. Između snimanja scena, Aflek je konstantno pevao pesme iz osamdesetih. Džilian Flin, autorka knjige po kojoj je sniman film, napisala je potpuno drugačiji kraj u scenariu kako bi i čitaoci koji pogledaju film bili iznenađeni. Po scenariju, u jednoj sceni, Nik je trebao staviti kačket Jenkija ali pošto je Aflek veliki fan Red Sox-a, odbio je da nosi tu kapu. Prvi film u kom je Aflek potpuno nag.

Naj scena:

Promena...

Moja ocena: 5/10