The Others (2001)

Kod nas nazvan: Duhovi u Nama
Žanr: Drama | Misterija | Horor | Triler
Režija: Alejandro Amenábar
Glumci: Nicole Kidman, Christopher Eccleston, Fionnula Flanagan...

Priča:
Žena koja sa svoje dvoje dece živi u staroj, mračnoj kući, postaje ubeđena da je njihov dom posednut.

Moj osvrt:
Što se Amenabara tiče, pogledao sam samo jedan film do ovog a to je sjajni Open Your Eyes. The Others je pravio odmah nakon tog filma tako da je neke standarde koje je postavio tamo morao zadovoljiti i ovde. Što se mene tiče, napravio je još jedan maestralan film i te kako vredan pažnje. Iz ovog što sam pročitao o filmu delovalo mi je da će to biti jedno atmosferično delce, možda malo na fazon filma Mama, samo naravno pametnije od toga. Fazon je što ovo nema veze sa tim preseravanjima žene koja izrasta u majku i majke koja se bori za svoju decu. Ovo je pre svega vazda pametno napravljeni, atmosferični, psihološki horor. 

Da odmah pređem na stvari koje su genijalne. Majka tvrdi da su njena deca osetljiva na svetlost, da im ona smeta i može da ih ubije. Ne, braćo i sestre, nije ovo vampirski film. Kad živimo u neznanju, kad nismo sigurni šta treba da uradimo, koji izraz koristimo? Kažemo da smo u mraku, zar ne. Kada želimo da pronađemo rešenje, kažemo da tražimo izlaz iz mraka. Ako tražimo izlaz iz mraka to znači da tražimo svetlost. Kad mislimo da je sve izgubljeno a pojavi se tračak nade, kažemo da vidimo svetlost na kraju tunela. Skrivanje od svetlosti je zapravo skrivanje od saznanja. Ako želite zaštiti decu od strašnih stvari, srivaćete ih od njih. Stavićete im ruku preko očiju kada je neka strašna scena na TV-u, nećete pred njima pričati o jezivim, užasnim i tužnim stvarima. Nekada i neznanje može biti blaženstvo.

Ali šta ako taj koga želite zaštiti od jezivog saznanja izrasta u celoj toj situaciji, ako sve više i više uči, saznaje i upoznaje svet oko sebe? On će svakako pobeći od vaše kontrole. E tu dolazimo i do kazne. Grejs (Nikol Kidmen) vaspitava svoju decu Biblijom i to je njihova glavna smernica. Svako pitanje koje bi značilo više od toga nailazi na zid. Svako pitanje koje traži odgovor na nešto iz knjige nailazi na zid. Ako nešto ne može da vam da odgovor, ako nešto ne može da vam dokaže svoju tvrdnju, logično je da ćete sumnjati u nju. Tako je i sa ovim klincima. Deca su takva da ih sve zanima. Pre ili kasnije, doći će i do mnogih bolnih saznanja. Pitanje je samo koliko ih možemo držati skrivene od toga. Veliki Entoni Hopkins je u ok filmiću Fracture rekao jednu veliku istinu: "Knowledge is Pain". Grejsin način da spreči mogućnost tragičnog saznanja je i pomoću kazne. Ali opet, i ta kazna je vezana za Bibliju. To nikako nije slučajno. Ono saznanje do kog klinci mogu doći se zapravo kosi sa stavovima ove knjige. Ako ovu knjigu uzmu kao zakon, kao aksiom i nešto što jeste, to potencijalno saznanje postaje laž. Ne shvatite pogrešno, ovo nije film koji se kosi sa biblijskim pričama da bi ih kritikovao. Biblija je iskorišćena u jednu od svrha u koje se i koristi. A to što se kosi sa saznanjem, to je realna stvar. Mnoga od tih čuda se kose sa realnim životom. Fazon je u tome što kefanjem tražiš dokaz za ta čuda a verom ih prihvataš. 

U jednom momentu Grejs pominje da dete treba da nauči da živi samo. Naravno, i to dolazi kao jedan vid skrivanja od saznanja. Čovek koji je sam sebi dovoljan ne dolazi puno u interakciju sa drugima. Verovatno je tačno da time Grejs može zaštiti svoje dete ali rezultat svega toga je da će takvo dete odrasti u osobu koja će biti mimo svih drugih. Takve osobe ne urade ništa dobro ni za sebe ni za društvo. Užasno je što njih pre ili kasnije svi prestanu da primećuju i ispada kao da ti ljudi i ne postoje, kao da su duhovi. 

Vidimo da se Grejs striktno drži mnogih pravila. Zašto? Zato što joj uprkos kukanju, odgovaraju stvari kakve jesu. Sve funkcioniše kako treba sve dok su pravila kojih se drži nisu narušena. Ako neko dođe i razbije vam pravilo, razbije nešto što ste formirali, svakako može sve da vam naruši. Ali šta ako vam taj neko drugi pokaže nešto novo, nešto drugačije gde možete saznati mnogo koristnih stvari? To može da znači da ćete nešto morati i da žrtvujete, samo je pitanje da li ste spremni na tako nešto. Tu dominira ono o čemu sam pisao u postu o filmu Mist, a to je strah od nepoznatog. Grejs se nalazi u situaciji kojom nije presrećna ali uprkos tome, stvari ne idu na gore. Kako tako, ona sve drži pod kontrolom. Dozvoli li promenu pravila, dozvoli li drugačije mišljenje, možda će morati sebi da prizna da greši. Da li je neko spreman da prizna da je napravio veliku životnu grešku i da mora da se prilagodi tome, da mora da menja život, da mora da se odrekne nečega? Ili je lakše živeti u neznanju u zaboravu, u magli i ne micati se iz onog što je poznato. To je zapravo glavno pitanje ovog filma. 

Sad sam shvatio da sam možda otišao u pogrešnu stranu kada sam govorio o sprečavanju saznanja. Da ne shvatite pogrešno, više razmišljajte o tome kao o strahu od nepoznatog, od nečega što može da vam donese bolno saznanje. Sve dok ste u sistemu koji u potpunosti poznajete, vladaćete njim. Možete ga oblikovati kako želite. Ako uspevate ljude da držite u tom vašem sistemu, on se neće ni menjati. Biće onakav kakvim ga i želite. Ali šta ako neko želi da izmeni vaš sistem? Šta ako dođe do nepredviđenih okolnosti koje menjaju vaš sistem? Vi onda ne možete u potpunosti da vladate njime jer ne znate dovoljno. Ovde vidimo kako Grejs panično traži rešenja problema koji joj menjaju i sistem i pravila. Ona udarac na svoj sistem doživljava kao životnu opasnost. U svojoj histeriji ona je u potrazi za odgovorima jer njeno znanje joj ne dozvoljava da sagleda sve. Nadam se da vam je sada jasnije ono na šta mislim. 

Kod saznanja postoji mnogo i dobrih i loših stvari. Saznanjem proširujete sebe kao osobu, obogaćujete svoje vrednosti, pojačavate svoje sposobnosti itd. Međutim, saznanjem možete doći i do odgovora koji mogu da promene vaš život iz korena. Možda ćete morati odbaciti sve ono u šta ste verovali, možda ćete biti povređeni od strane drage osobe, možda ste neko ko će saznanje upotrebiti u najgore moguće svrhe itd. Nema crnog i belog, svi smo u nekim nijansama sive. Znanje nam omogućava da vladamo situacijom. Saznanjem povećavamo znanje ali i sve više pitanja otvaramo. Zamislite znanje kao krug. Sve što je u krugu je znanje, sve što je van kruga je neznanje. Ako uzmemo mali krug, videćemo da on nema veliku površinu ali isto tako ćemo videti da je u dodiru sa malom površinom neznanja. Pogledajte onda veliki krug. Svakako je njegova površina veća ali isto tako u većem je dodiru sa neznanjem. Što više zna, čovek je sve više svestan koliko ne zna. I zato jedna rečenica ovde odlično opisuje čovekovu nemogućnost da u potpunosti upozna svet: "There isn't always answer for everything". 

The Others je atmosferično i pametno remek delo. Ako nameravate da ga gledate da biste bili preplašeni, teško da će vam ovo izazvati mnogo momenata straha. Ako pak želite dobar šok, e to je već druga priča. Više ovo vuče na one stare, atmosferične horore samo što je ovo i vrhunska drama. Vi je možda nećete pogledati zato što spada i u ne baš tako omiljeni žanr, ali to je već vaš problem, vaš strah od nepoznatog, vaš strah od saznanja, vaš sistem i pravilo u sistemu koje kaže da ne gledate horor filmove. Ne želim da vas ubeđujem da promenite to pravilo. Samo mogu da vas posavetujem da to uradite jer će i te kako vredeti.

Zanimljivosti:
U jednoj sceni vidimo fotografije mrtvih ljudi. U 19 veku, ljudi su zaista fotografisali preminule. Oboljenje koje Grejs tvrdi da deca imaju zapravo postoji i naziva se xeroderma pigmentosum. Veoma je retko i oko hiljadu ljudi na svetu ga ima. Poslednja saradnja Toma Kruza (ovde producent) i Nikol Kidman pre njihovog razvoda. Kako se ovaj film vodi kao Španski, ovo je onda Španski film sa najvećom zaradom. Amenabarov prvi film na engleskom jeziku.

Naj scena:

Saznanje...

Moja ocena: 9/10