Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

четвртак, 06. март 2014.

Kim Bok-nam salinsageonui jeonmal (2010)


Bedevilled (2010) on IMDb
Alternativni naziv: Bedevilled
Žanr: Drama | Horor | Kriminalistički | Triler
Režija: Chul-soo Jang
Glumci: Yeong-hie Seo, Seong-won Ji, Min-ho Hwang...

Priča:
Žena koja je žrtva mentalnog, psihičkog i seksualnog zlostavljanja pokušava da pobegne sa izolovanog ostrva.

Moj osvrt:
Dobio sam nekoliko zahteva da prokomentarišem dodelu Oskara. Znate već moj stav o tome. Ako prosečni Gravity može da bude kandidat za oskara, onda je tu svaka priča suvišna. U svakom slučaju, u narednim danima možete očekivati tekst za 12 Years a Slave. Oskari za MekKonahija i Letoa su sasvim ok. Kad dođem do boljeg snimka Vuka sa Vol Strita biće tekst i za to pa ću komentarisati da li je možda Leo zaslužio oskara više od Metjua ali otom potom. Samo bih poručio Leovim fanovima da ne brinu, pre ili kasnije i on će dobiti oskara. Mislim, Džejmi Foks ima oskara. Zašto bi ta nagrada onda trebala da me fascinira. Možda me čudi zašto The Hunt nije dobio oskara za najbolji strani film ali nisam gledao The Great Beauty tako da ne mogu da kažem da su tu Mikelsen i drugari oštećeni. Elem, da se bacimo na Bedevilled. 

U centru priče su dve žene, dve prijateljice iz mladosti. Kada je prva žena u pitanju, ona živi u gradu, nezadovoljna je svim i svačim, živi sama, puna je sebe itd. Sve te stvari i nisu nešto bitne ako nju samu posmatramo. Tek kada pogledamo drugu ženu tu vidimo odličan kontrast. Jedna živi u velikom gradu, ima sve žive mogućnosti, samostalna je, živi lagodno. Druga živi na izolovanom ostrvu u užasnim uslovima i trpi neverovatna iživljavanja. Vidi se sa kakvim divljenjem se postavlja prema prijateljici iz grada. Jasno je izraženo divljenje ove jadne žene prema svemu što ona ne može imati. Tu se baš čovek može zamisliti. Kada vidimo da smo nekad nezadovoljni zbog najobičnijih gluposti a zapravo imamo gomilu stvari koje uzimamo zdravo za gotovo, gomilu stvari koje su drugima san. To je neka mala društvena kritika. Ono što nikako ne treba glubiti iz vida je da je ova žena iz grada zapravo ideal ovoj jadnici. Čak je tako i treba posmatrati kroz ceo film. Prema svom idealu se uvek postavljamo blagonaklono, uvek ga štitimo od svega lošeg, lako se odričemo od raznih stvari kako bi ostvarili taj svoj ideal. Ideal ove jadnice su svakako bezbrižnost, mir i čistoća. 

Vidimo na početku filma da je ova žena koja živi u gradu svedočila napadu na neku devojku i da nije želela da potvrdi u svedočenju da su nasilnici zapravo krivi. E to je jadna i gadna osobina. Lako nam je svima osuditi tako nešto ali u većini slučajeva se i sami postavljamo tako. To radimo zbog svoje sigurnosti i bezbednosti. Uvek postoji taj strah za sopstvene vrednosti i taj strah neretko pređe u kukavičluk i egoizam. Ljudi skoro uvek osuđuju ali su u principu nedovoljno uključeni u sve jer se to dešava tamo nekom koga ne poznaju. Zbog svega toga, lako se to prepusti zaboravu. Ne osuđujem nikog ko je takav ali se postavlja pitanje šta ako se to desi nekom njegovom. Ako je neko njegov u gadnom problemu i niko mu ne pruži ruku niti pomoć. Ovde to jeste snažna crta žene iz grada ali mislim da su malo preterali sa tim. Ovoliko puta ne hteti pomoći, previše je. Previše je čak i takvih situacija u koje ona dolazi. 

Sama ova postavka je bila odlična podloga za kreiranje priče oko veze između ove dve žene. Najbolje drugarice iz mladosti, potpuno različite situacije, potpuno različiti karakteri, užasavajuće okolnosti itd. Očekivao sam mnogo više od ovoga. Hemija između ove dve žene ni ne postoji. Građanka je tu kao neki ideal ove jadnice. Ne samo da predstavlja ideal, ona može biti spasenje. Tu su morali mnogo bolje da se potrude. Finale filma bi onda imalo potpun efekat. Zamislite onda naboj između dve žene gde jedna prestavlja ideal ili spas ovoj drugoj. Mogućnosti su ogromne. Na žalost, iskorišćene su užasno loše. 

Kada je zlostavljanje u pitanju, nepažljiv gledalac bi rekao da je ovo preseravanje i preterivanje. Ooo ne braćo i sestre. Ovo je genijalna kritika društva. Verujem da svako od vas poznaje situaciju gde porodica juri muško dete. Sećam se razočaranja jednog od mojih rođaka kada je dobio treću devojčicu. Jednom prilikom sam razgovarao sa prijateljicom. U jendom momentu je prekinula razgovor da namesti jastuk bratu koji je ležao i gledao neku od onih sranjpunica, Esmeraldu ili neko slično govno. U tom momentu sam osetio veliki bes. Užasno me iritira taj pojam gazdinog sina. Takvu situaciju imamo ovde. Babe, tetke, majke i njihove idiote od ljubimaca. Ovde vidimo neverovatna mentalna i fizička iživljavanja nad jadnom ženom. Sve tetke i babe njenog supruga to podržavaju nazivajući je smećem i raznim pogrdnim imenima. E tu me je film kupio. 

Ova društvena kritika je užasno upečatljiva. Nije to planski pravljeno da vas nervira ali ovakvi idioti će vas nervirati zato što poznajete slične, zato što su naša svakodnevica. Ako uzmemo Blic kao naše najčitanije novine. Njihovi "novinari" obožavaju kada dođe do takvih društvenih užasa. Odmah krenu bombastični naslovi zakićeni tragičnim detaljima. Malo malo pa nam dođe takva vest i onda se snebivamo kada čujemo da su žene silovane i prebijane, da su mala deca seksualno zlostavljana, da je čovek pobio gomilu ljudi itd. Kad neko tako pukne pa uradi nešto užasno, obično bude da niko nije očekivao. Bio je dobar čova koga su poštovali. Ne liči li vam to na priču iz ovog filma koju vam opisujem. Retko koji film ima onu stvar da nam dostavi kritiku tako nečega. Srpski Film jednim delom to radi maestralno. Obično od tih tragedija dobijemo patetične bljuzgice od filmova. Retko koji film je dovoljno društveno kritičan i pametno napravljen. Lakše je opredeliti se za bajčicu od Blind Side "jao jadan momak nikada nije imao svoj krevet pa mu sad ovi dobri ljudi pomažu. Hajde da se sada isplačemo jedno pola sata" nego naći poentu u svemu tome i uraditi nešto što kritikuje prokleti sistem koji dovodi dotle da ljudi nemaju osnovne uslove za život. Ako već kao novinar dostavljaš neke brutalne detalje, prenesi kako je bilo, ne trudi se da kitiš tekst tako da me šokiraš. Zato u odsustvu ovakvih šokova i dolazimo do naslova tipa "Otišao je u klonju i nećete verovati - video je nešto neverovatno". Zbog tih gluposti i nepostojanja novinara, Blic je na mojim računarima zauvek blokiran. 

Generalni problem je što su sve ove stvari vidljive, svi svedočimo njima ali se ne čini mnogo da se one isprave. To nam je ušlo u kulturu. Katastrofalno je što se to prenosi na decu. Deca nisu svesna šta je sve ispred njih ako im mi to ne predočimo, ako im ne dozvolimo da istraže svoje granice. Ovde vidimo užas gde devojčici sva ta zlostavljanja i sva mučenja njene majke deluju uobičajeno. Klinka ne zna za bolje i ona voli takvog oca zato što njoj otac nije učinio ništa nažao. Tu se film malo pogubio. Prvo, igrali su se sa opasnom temom a to je zapravo način na koji taj otac nju voli. Kao da tu nisu imali dovoljno hrabrosti da kažu ono što su hteli pa su ostavili mogućnost. Drugo,ako devojčica ne zna za drugačiju situaciju, nekako naprasno u jendom momentu shvata kroz kakvu patnju njena majka prolazi. E taj moralni obrt i to shvatanje kod klinke mi je došlo ni iz čega. U svakom slučaju ovakvi užasi od dece prave neostvarene i tragične ličnosti. 

Kako je ovo kritika dekadentnog društva, jasno se vidi netrpeljivost prema svemu što je drugačije. Jasna je odbojnost koju pokazuju prema ženi koja dolazi iz grada. Mada moram da priznam, ni meni nije bila naročito simpatičnija od ovih monstruma. No, da se vratim temi. Ljudi mrze sve ono što su drugi postigli a oni nisu mogli. Ljudi mrze tuđi uspeh. Užasnuo sam se kada sam čuo da je devojčici zabranjeno da uči. Ako uči, saznaće više, želeće da ode i izrašće iz ovog trenutnog sranja. E tu smo. Svako od nas se nalazio nekada u lošoj poziciji. Nebitno šta je ta pozicija bila i da li smo sami činili loše stvari ili su se one dešavale nama. U svakom slučaju smo svesni lošeg stanja u kom smo bili. Ako smo se izvukli iz njega, gajimo netrpeljivost prema njemu. E sada, zamislite ženu koja je uspela da se izvuče iz ove propasti. Neće li ona gajiti mržnju prema takvoj situaciji. Ne da će gajiti mržnju, preziraće i pomisao na probleme u kojim je bila. E tu se vidi da li je čovek dobročinitelj ili ne. Ako je bio svestan svog užasa a pomogne drugima da izađu iz njega, onda je svakako reč o jakoj i velikoj ličnosti. Ako je neko ko pak ne želi da pokaže put kako pobeći odatle, onda on zapravo nikada nije u potpunosti ni pobegao. Onda mržnju pokazuje prema nečemu što je bio, što delom jeste i što ga je obeležilo. Da se sada vratimo na one tetke i babe koje pokazuju mržnju prema ženi svog ljubimca i koje opravdavaju iživljavanje na jadnoj ženi. Velika je verovatnoća da su bile i same na toj strani. Sada je došlo vreme da one drže bič. Problem je što njihov udarac neće biti osvetnički, neće pomoći nekom da izađe iz tog problema i neće peći one koji nanose nepravdu. One će želeti da neko pati više od njih. To je onda dovoljan pokazatelj njihove ličnosti. 

Sve ovo što opisah su nekih prve dve trećine filma. Sve to deluje možda usporeno ali je i te kako efektno i efikasno. Problem nastaje kasnije u scenama na koje će mlađa horor publika prilično balaviti. Možda se neka osveta i očekivala ali ovo ludilo je za mene previše. Prvo, došlo je ni iz čega. Kontao sam da će jedna tragedija ranije pokrenuti nešto u ovoj jadnoj ženi međutim film se lagano nastavlja i tek kasnije njoj nadolazi neko osvetničko ludilo. I tu vidimo strašne gomile preseravanja. Ok, nije to loše počelo ali ono što je usledilo je teška besmislica. Ako se već preterivanje servira bolje je da su ga usmerili prema najvećim zlotvorima. Ovde imamo onda antiklimaks a to svakako nismo želeli. U finalu dominira baš jadna egzekucija i tu me je ovaj film ohladio. Kao da su ceo film čekali da naprave gomilu preterivanja i besmislica i to ludilo oslobodili na kraju. 

Bez obzira na ova preterivanja, Bedevilled je dobar film. Sadrži opaku društvenu kritiku, dostavlja mučne scene koje predstavljaju baš niske udarce, dostavlja odličnu glumu i nešto o čemu može da se razmišlja. Da je film finiširao onako kako je izgledao većim delom, bi bi ovo masterpis.

Zanimljivosti:
Film je sniman na Geumodo Ostrvu.

Naj scena:

Početak ludila. Na žalost posle toga neke stvari kreću nizbrdo.

Moja ocena: 7/10

4 коментара:

  1. druze, film za tebe od genijalca Stenlija :D http://www.imdb.com/title/tt0050825

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U listi je :) Em je od genijalca Stenlija, em glumi Kirk Daglas. Sigurno će biti komentarisan.

      Избриши
  2. Ćao Ivane. Odličan ti je blog. Ja sam ovdje posljednji put navraćao bio možda prije par godina i vidim da si se u međuvremenu baš raspisao:). Posjeti moj blog http://shaolinovspajz.blogspot.com/
    Pozz.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala. Naučio sam mnogo stvari pa su se stil i količina pisanja popravili :)

      Избриши