Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

недеља, 09. март 2014.

12 Years a Slave (2013)


12 Years a Slave (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: 12 Godina Ropstva
Žanr: Biografski | Drama | Istorijski
Režija: Steve McQueen
Glumci: Chiwetel Ejiofor, Michael K. Williams, Michael Fassbender...

Priča:
Solomon Nortup, slobodni tamnoputi čovek iz Nju Jorka, kidnapovan je i prodat u ropstvo.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, evo nam najnovijeg oskarovca. Da li je ova nagrada napokon dodeljena nečemu spektakularnom - nije. Da li je dodeljena nečemu makar solidnom poput Kraljevog Govora - nije. Da li je dodeljeno nečemu što je jedva prosek poput presmešnog Arga - opet nije. Ovo je nešto znatno bolje od Arga ali malo slabije od Kraljevog govora. Teme ropstva i rasizma su beskonačan izvor patetičnih gluposti poput npr. Remember The Titans gde karikiranje priče dovede do nečega što treba da šokira prosečnu sredovečnu domaćicu naviklu na sapunice. Za sve one koji su pogledali barem jedan dobar film na tu temu, takva gluparija će biti vređanje inteligencije. Neću rezonovanje "jao pa i ovi crnci su ljudi, hajde da im pružimo šansu i ne kanjavamo ih više". Neću generičku mržnju gde će sve budale biti rasisti a pametni ljudi shvatati celu situaciju i biti u jadnoj manjini. Ne trebaju mi preokreti i iskupljenje. Ono što je dobro, 12 Years a Slave nam nije doneo skoro ništa od toga. 

Prvi problem koji sam imao sa ovim filmom i pre njegovog gledanja je izbor Ejiofora za glavnu ulogu. Uz svo dužno poštovanje on je presmešan glumac. Glumi tako da je uvek na ivici plača, suviše je teatralan i ne može da iznese ovako jaku ulogu. Nije ovo nešto loše ali mi je generalno Solomonov lik nedovoljno jak pa je to razlog zašto mi Ejioforova njanjavost nije toliko smetala. Ne mogu da se otmem utisku da bi sve ovo nešto bolje izgledalo da smo na njegovom mestu imali nekog ozbiljnijeg - možda Foresta Vitakera, da ne povlačim Denzela koji bi bio prvi izbor svakog. 

Vidimo na početku da je Solomon slobodan čovek. Film obiluje scenama gde neretko vidimo tamnopute ljude kao jednake belcima. Ne kažem da to ne valja, ali teško da čovek koji je oženio crnkinju ne bi imao velikih problema u ono vreme. Ovde mi je to sve pomalo bajkovito ali i neozbiljno. Zašto je neozbiljno? Zato što vidimo strah jednog od Solomonovih gospodara da pomogne Solomonu na bilo kakav način plašeći se reakcije nekih tamo džibera. Zašto onda čovek koji je oženio crnkinju i dao joj prava gospodarice nema ni najmanji problem? Ne samo da je oženio crnkinju, on se sasvim korektno odnosi prema svojim robovima. Zakonski ih poseduje i može da radi šta hoće sa njima, ali eto on je dobar prema svima i nikakve frke nigde nema. A svi ostali pokazuju strah. Čak i prijatelj jednog od gospodara koji drži robove se plaši da pokaže saosećanje prema robovima iako taj gospoldar nije prisutan. Zar onda ne bi pokazivali strah i oni koji puštaju tamnopute ljude u svoj restoran? Tu se film baš pogubio. 

Iskreno, očekivao sam veći jad u ovom prodavanju u roblje. Ako ste gledali brutalni Ljilja Forever, znate o čemu pričam. Svesni smo celokupne tragedije jadne devojke. Ovde je to počelo nekom prevarom, malo šibanja i to je to. Premalo znamo išta o Solomonu a Ejioforova standardna njanjavost mi je pomalo ubijala nešto što bi potencijalno bilo potresno. Tu imamo jedno užasno kažnjavanje gde dominiraju zvučni efekti. Braćo i sestre, činilo mi se da čujem kako se meso raspada i kosti pucaju. E to je prva scena gde vam se stegne stomak. Tu sam pomislio da će film imati mnogo više muda nego što je pokazao. Ne tražim Gibsonov Passion, to je masterpis. Ali daj mi nešto upola toliko dobro i biću zadovoljan. 

Ono što je dobro prikazano, to je strah. Kada sam pisao o Pijanisti, sećate se kako sam govorio o scenama gde ljudi preskaču leševe. Ovde imamo nešto slično samo što ovde ljudi preskaču i one žive, potencijalno umiruće. U jednoj previše razvučenoj sceni gde je solomon u teškom položaju sve se to najbolje može videti. Ljudi su svesni užasa u kom se neko nalazi ali ne pomažu. Pre svega to ne čine iz razloga što se i sami mogu naći u takvoj a verovatno još i goroj situaciji. Ljudi danas odbijaju pomoći drugima koji su u velikim problemima zato što se plaše za svoju sigurnost. To sve odlazi u krajnost gde se ljudi jednostavno naviknu na to, naviknu se da se užasi dešavaju oko njih a oni ne reaguju ni na šta. To se zove život u strahu. 

Snažne su aluzije i na zakon i na pravičnost. Pričao sam već o tome. Postoje pravila kojim se vodimo, bez obzira da li nam ih propovedaju religija ili zakoni. To su stavovi koji su propisani i koje pratimo inače dolazi kazna. Naravno to nema nikakve veze sa pravdom i pravičnošću. To je nečiji propis. Ako mi moja religija kaže da je smrtni greh pomoći nekom druge vere, odričem se takve religije. Ako je moj zakon takav da "od pre poznati policiji" su na slobodi i konstantno prave nedela, ako se ubice i silovatelji oslobađaju, ako postoje zaštićeni, onda taj zakon nije pravičan. Film tu dobro aludira i vidimo npr. kako neko ko je robovlasnik tumači Bibliju i vidimo nekog ko rezonuje pravedno kako je tumači. Po zakonu je da čovek drži robove i može sa njima da radi kako i šta hoće. To je bio validan zakon u ono vreme. Samo mi onda ne povezujte reč "pravda" sa zakonom i religijom. Gde je pravda za ubijene, silovane, pretučene, pokradene, gde je pravda za bolesne, gladne, ostavljene, zaboravljene, gde je pravda za one koji izgube život pre nego ga i upoznaju, gde je pravda za gladnu i napuštenu decu?

Najveći problem ovog filma je što nije imao dovoljno hrabrosti. Nisam manijak da uživam u brutalnim scenama ali čoveče, dostavi mi nešto što je realistično, što će mi pokazati sav jad. Solomon je pretučen na početku, posle imamo neke ožiljke i do jednog opakog bičevanja sve se dešava negde pozadi. Čujemo bič povremeno a ne vidimo koga udara. Prokleto sve se dešava van ili iza Solomona. U jednoj sceni on čak i pretuče čoveka koji mu naređuje i posle toga ostane živ!!! Ma daaaj. Ok da je popizdeo, sproveo tamo neku osvetu, ubio Boga u svim tim zlikovcima pa na kraju nadrljao - to bih razumeo. Ovako, rob koji je pretukao gospodara prođe skoro pa nekažnjeno. 

Zapravo najviše materijala je bilo u odnosu gospodara kojeg tumači Fasbender i robinje Petsi. Da je film imao dovoljno hrabrosti da nam da dobar broj detalja iz ove priče, verovatno bi bio barem za ocenu bolji. Zašto je gospodar opsednut ovom devojkom? Ok, Fasbender je sjajan glumac i dostavio je potpuno ludilo, ali koji je razlog tom ludilu? Zašto je toliko opsendut ovom devojkom a zašto je kažnjava na takav način? Ženi kaže da se ne meri sa Petsi jer će je se rešiti a opet prema ženi ne pokazuje ništa od tog besa već ga iskaljuje na jadnoj devojci. Zašto? Nemamo pojma. Divićemo se Fasbenderovoj glumi i nekolicini ludačkih scena i scenica i to je to. Zapravo, da je film bio o ovoj jadnoj maloj Patsi, garant bi bio duplo bolji. Realno, njena drama je neuporedivo veća od Solomonove. U jednom momentu se zapitate, šta je učinjeno nekom ko je mlad, zdrav i prav da on ne želi više da živi, da on više nema volju za izbavljenjem, za spasom, da on više ne veruje u izlaz pa i u osvetu. I to osećanje traje neprestano, nije trenutni jad. Život u takvom jadu bi bio mnogo potresnija tema od Solomona koji se šeta od gospodara do gospodara, povremeno se raspravlja i povremeno dobije batine. 

Film na žalost ima onih patetičnih predvidivih scena. Ono kao svo poverenje dajem nekom koga ne poznajem pa me on izradi. Pa se pojavi dobri čova koji će saslušati i rado pomoći a taj čova deluje kao govor protiv ropstva koji je pisao desetogodišnjak. Na taj način dobijemo dopadljivog lika koji kao treba da nam prenese poruku i pokaže da ima još dobrih ljudi a zapravo to deluje tako isforsirano i neprirodno da samo šteti kvalitetu filma. Doduše, poruka prethodnog MekKvinovog filma je bila "Ne budite opsednuti seksom i pornićima, zapostavićete najmilije" tako da možda ovaj čova i nije sposoban da pošalje neku jaču poruku. Zato smo dobili i potpuni antiklimaks u finalu. 

Ponavljam, fali ovde hrabrosti da bi bio vrhunski film. Nije kretensko smeće poput Help-a i njegovih barbika ali nije ni dostavio ono što je mogao. Kad podvučem crtu, sasvim je ok ovo filmić sa par jakih momenata i odličnih scena, sa malecnim mudašcima zbog kojih imamo prazan hod i manjak sadržaja i sa pogrešnim glumcem a čini mi se i pogrešnim likom oko kog se priča vrti. Dovoljno za oskara nedovoljno za odličan a kamo li veliki film.

Zanimljivosti:
Pošto je glumio alkoholičara, Fasbender je tražio da mu na bradu i brkove nanose alkohol kako bi drugi glumci i reagovali na njega prirodno. MekKvinova ćerka je tražila od oca da Saru Polson uzme za ulogu jer ju je njena gluma na audiciji preplašila. Ejiofor je, kako bi se pripremio za ulogu, proveo neko vreme na plantažama u Luizijani i naučio je da svira violinu. MekKvin je sam želeo napisati scenario za film o ropstvu ali je njegova supruga pronašla biografiju Solomona Nortupa i on je odlučo da je ekranizuje. Majkl K. Vilijams je doživeo nervni slom tokom snimanja i scena u kojoj se to vidi je uklonjena iz filma. Lupita Nyong'o je debitovala ovim filmom koji joj je doneo i oskara.

Naj scena:

Kazna za Petsi i epilog. Jezivo, brutalno, vizuelno upečatljivo.

Moja ocena: 6/10

1 коментар:

  1. Prva dva filma ( Hunger i Shame ) sjajnog rezisera McQueena su bili teski i mucni za gledanje ali su samim tim i postigli svu svoju snagu i efektnost. Bili su ekstremni u prikazivanju date tematike, tako da sam i od 12 Years a Salve ocekivao napokon tu ekstremnost u prikazivanju ropstva kao vjecito skakljive teme.
    Na kraju je usljedilo moje totalno razocaranje. Dobio sam spor, mlitav i sterilan film, prepun vec davno otkrivene tople vode u koju sam se zamalo udavio da je kojim slucajem duze potrajao. Nisam citao djelo po kojem je sniman ali scenarista me nije ubjedio da se radi o dugih i mucnih 12 godina, imao sam osjecaj da nije prosla ni godina. A da li su bile teske i strasne, gledao sam i mnogo strasnije, kao vjerovatno i svi vi, jer imamo stvarno par dobrih i strasnih filmova na temu rasnog ugnjetavanja. Dva glavna lika Solomon i robovlasnik Epps su plitki, dosadni i apsolutno neobradjeni do kraja, jedino lik nesrecne Patsey donekle nosi radnju filma i da su nju postavili u sam centar i oko nje oblikovali film, sve bi ispalo mnogo bolje. Jedino u prici sto mi se svidjelo i donekle bilo originalno je prikaz nedostatka saosecajnosti medju robovima i pojava zdravog razuma i strah od tog zdravog razuma kod bjelaca po pitanju ropstva. Sa tehnicke strane, narocito rad sa kamerom i fotografija su perfektni.
    No, izgleda da je ovo film upakovan za Akademiju, nagrade, sva godista, rase, kulture i ostalo, da svako dobije ponesto, a vjerovatno kad prodje par godina i svi ga vecinom zaboravimo, svi ce dobiti nista, a najveci gubitnik ce biti filmska umjetnost...!!!
    Moj predlog je ako vec hocete da na ovu temu snimite brutalan, velik i nezaboravan film, imate dodjavola Uncle Tom's Cabin!!!

    ОдговориИзбриши