Henry V (1944)

 

Žanr: Biografski | Drama | Istorijski | Ratni
Režija: Laurence Olivier
Glumci: Laurence Olivier, Robert Newton, Leslie Banks...

Priča:
Usred Stogodišnjeg rata, mladi engleski kralj Henri V kreće u pohod na Francusku 1415. godine.

Moj osvrt:
Ono što je zanimljivo za ovaj film, on je bio od velikog nacionalnog značaja. Sniman je za vreme Drugog Svetskog rata i on je predstavljao umetničku potvrdu britanske istorijske snage. Lorens Olivije se uhvatio ovog zadatka da kao režiser i glumac iznese film na svojim leđima. Da li je uspeo? Zavisi kako gledamo. Recimo, poveden Coriolanusom kojem se divim do imbecilnosti, očekivao sam možda sličan rezultat. Nisam dobio ni blizu sličan utisak. Coriolanus me drži i dan danas. Henry V je bio korektna zabava koja me je samo u malom delu dotakla. 

 

Za one koji ne znaju, priča prati Henrija V koji posle sukoba sa Francuzima vodi vojsku preko Lamanša i taj put vodi ka jednoj od najpoznatijih bitaka u engleskoj istoriji - bitci kod Aženkura. Ono što je jako zanimljivo, film otvara pogled na rekonstrukciju Globe Teatra i time Olivije pravi most između pozorišne scene i filma. U jednom momentu smo u pozorištu i scena se lagano širi u onu filmsku. To je odlična ideja, odlična posveta i pozorištu i Šekspiru. Jedini problem za mene je što je ta uvodna scena mogla biti barem za trećinu kraća jer mi nije ispričala mnogo. 

 

No, u pozorišnom "delu" filma gluma je planski pomalo prenaglašena, monolozi su dugi, dijalozi pažljivo postavljeni, gestikulacija pojačana. Olivije je u ulozi Henrija V i demostrira aristokratsku hladnoću ali i, ako tako mogu reći, inspirativnu strast. Njegov Henri je moralno čist, gotovo mitski vođa. To je naravno planska odluka jer je očigledno izbačeno prikazivanje kontroverzi i senki koje možemo videti u Šekspirovom tekstu. Henri nije problematičan vladar već idealizovan ratni heroj. I opet, zavisi kako vi gledate na to. Meni je ovo previše ispeglano. Razumem kontekst i period u kom je film pravljen ali ne mora da mi se dopada. 

 

Sporedne likove bih podelio u dve grupe. Jedni su jako simpatični i daju filmu posebnu boju i ritam. Tu su oni koji nas vode kroz priču ili dodaju humor. No ono sa čim imam problem su likovi koji tumače Francuze. Oni su prikazani potpuno karikaturno. Mislim da ovo nije dobra opcija. Neko sada može da kaže kako onda cenim Čaplinovog Velikog Diktatora. On je jako simboličan i Čaplin tu poentira na više nivoa. Ne podsmeva se već upire prstom. Ovaj film ima nameru da glorifikuje veliku englesku hrabrost. Kakvu hrabrost onda pokazuješ kada su ti protivnici karikature? Da, izvrćeš ih ruglu i ismevaš ali tebe to ne čini velikim. 

 

Bitka kod Aženkura je prilično stilizovana. Nema tu realizma. Ona je koreografisana, ritmična i vizuelno skladna. Umesto krvavog i blatnjavog realizma gledamo sliku koja više podseća na srednjevekovne tapiserije. Iako je ta bitka vrhunac filma, do mene je ova priča doprla tek pre nje, kada Henri navodno prerušen priča sa vojskom noć pred bitku i kada im drži govor pre same bitke. To su za mene bili jedini momenti koji su doneli pravu emociju. 

 

Rekoh, razumem već kontekst, razumem period u kom je sniman. Henri V je trebalo da podseti naciju na istorijske pobede i veru u sopstvenu snagu. Sa te strane film ima i istorijski značaj. No fali tamna strana, fale moralne dileme, fale sukobi, fale krvave posledice za obične ljude. To čini ovaj film jako jednostranim. 

 

O glumačkim kvalitetima Lorensa Olivijea je izlišno pričati, no ovde i kao režiser on uspeva da pokaže veštinu jer sjajno prelazi iz studijskih scena u otvorene prostore i pokazuje da ima oko za vizuelni efekat. Bio je očigledno svestan da publika želi spektakl i jaku reč i to im je i pružio. 

 

 

Na kraju, ono za šta moramo odati počast ovom filmu je što je uspešno spojio pozorišnu tradiciju i filmsku magiju. Ne govori samo o vremenu koje je prikazano u filmu već i o vremenu u kom je nastao. Danas on ne deluje tako realistično. Coriolanus je prikazao kako to može i treba da se uradi sa Šekspirom. No, uprkos plemenitom cilju da se od umetnosti napravi motivator pa i oružje, po meni je to koštalo ovaj film kvaliteta i njegove dugovečnosti. 

Zanimljivosti:
Model Londona u uvodu filma je pravljen od maltera i njegovo stvaranje je trajalo 4 meseca. Zbog ratnog doba i štednje materijala, oklop u filmu je pravljen od ručno pletene sive vune. Vivijen Li je želela da glumi Ketrin ali su producenti smatrali da je to previše mala rola za glumicu njenog kalibra. Scena snimanja bitke je bila prekinuta jer se iznad njih vodila bitka britanske avijacije protiv nemačkih bombardera. Najveći deo filma je sniman u Irskoj koja je bila neutralna zemlja u Drugom Svetskom ratu. 

Naj scene:

Razgovori pre bitke

Moja ocena: 6/10