Žanr: Drama
Režija: David Lean
Glumci: Robert Newton, Alec Guinness, Kay Walsh...
Priča:
U klasičnoj priči Čarlsa Dikensa, siroče prolazi put od surove šegrture do legla lopova, tražeći pravi dom.
Moj osvrt:
Da budem iskren, oduševio sam se Linovom ekranizacijom Great Expectation tako da je Oliver Twist došao prirodno kao sledeća stvar koju treba pogledati. Čini mi se da sam kao klinac gledao neku verziju ovog filma ali kao dete ne shvataš mračne momente ove priče već ceniš ove bajkovite. Mislim, shvataš te mračne momente ali ne na način kao odrastao čovek koji ima decu.
Šta je to što me najviše pogađa? Nije to nešto što se vidi samo u ovom filmu. Svako sa zrncem empatije će osetiti težinu ovog o čemu pričam. Ne znam da li išta poražava kao pogled deteta koje ne razume zašto ga svet odbacuje. To je pogled beznadežnog detinjstva koji je verovatno najveći poraz čovečanstva. Tako da ovaj film nije samo ekranizacija Dikensovog romana. On je slika pregaženog ljudskog dostojanstva. I snimljen je tako da neretko izgleda kao košmar. Samo, iz njega se ne budiš već u njemu odrastaš.
Kao i u Great Expectation i ovde sam imao te kratke bleskove bajkovitosti. Ali kao i u prethodnom Linovom ostvarenju o kom smo pričali i u ovom je taj blesak ugašen jer očigledna je namera da se ne ublažava stvarnost viktorijanske Engleske. Nema filtera ispred blata, nema osmeha ispred znoja i hladnoće siromaštva. Film je prilično mračan (doslovno i preneseno), svetla skoro da nema a i kad se pojavi izgleda kao da treperi negde u daljini. To na najbolji način simbolizuje udaljenost od neke sigurnosti, od mraka koji preti da proguta Olivera.
Jako brzo film kritikuje nasilje koje sistem vrši nad ljudima. Oliver je dete koje je ostavljeno da se bori za sebe u svetu koji nema razumevanja za slabost. Okrutnost institucija koje bi trebalo da štite a zapravo zarobljavaju je očigledna. Sirotište nije utočište već izgleda kao još jedan korak u mrak. Upravnici nisu ljudi već hladne ruke sistema koje ne znaju za empatiju. Imajte u vidu da je to deo sistema koji direktno utiče na odrastanje i stvaranje ličnosti. Njihov zločin nije samo trenutni - on je doživotan.
Momenat u kom Oliver zamoli za još hrane nije replika nego vapaj. Maskirano je u suprotstavljanje tom sistemu a zapravo je krik svih onih koji nisu imali dovoljno hrabrosti da zatraže nešto što im inače i pripada. Samo što ovde postoji naivnost ili nada da će im to biti dato. Pogled Olivera u tom momentu je potresan. U ovom momentu on nije samo "Oliver" ili lik u ovoj priči - on je arhetip deteta u društvu koje ne zna da voli.
U toku gledanja filma morao sam da istražim ko tumači Fagina i kada sam video da je to Alek Ginis bio sam šokiran. Iako je maska ovog lika bliža karikaturi nego stvarnosti ispod nje se skriva čovek koji je više simbol nego osoba. On je oličenje izopačene brige, ljubavi koja se nudi po cenu kontrole, pokvarenosti koja se prerušava u dom koji ova deca toliko žele. Fagin je neko ko uči decu kako da prežive tako što će postati deo prljavštine iz koje zapravo žele da pobegnu.
Atmosfera u filmu je posebna priča. Ulice Londona su uske, mračne, vlažne. Kadriranje je takvo da često likove vidimo zarobljene u uglovima, između rešetki, pod svodovima. Izgleda kao da ih sama arhitektura progoni. Sve je stegnuto, sve pritiska, ništa ne daje prostora za disanje.
Sajks je druga vrsta zla. Njegovo nasilje nije prikriveno. On udara bez ustručavanja a scena ubistva je pretpostavljam bila jako šokantna za vreme kada je ovaj film prikazivan. Nije razlog tome što se vidi krv već zato što vidimo potpunu ravnodušnost. Nevinost u ovom filmu nije samo ranjena, ona je izvrnuta ruglu, zgažena kao nešto beskorisno.
Odlično je što film ne romantizuje siromaštvo ako tako mogu reći. Nema ovde onog veselja koje zna da ublaži udarce. Lin je odlučio da pokaže siromaštvo kao oblik nasilja. Glad nije metafora. Beskućništvo nije ekscentričnost već predvorje smrti.
Film ne nudi neku katarzu niti pravdu. Oliver možda dobija neku vrstu spasenja ali ono ne dolazi iz pobede već iz sreće što je uspeo da naiđe na jednog dobrog čoveka u masi odvratnih. Zašto nema neke prevelike sreće? Zato što i dalje postoji pitanje, šta je sa hiljadama drugih Olivera koji nisu imali ovu sreću? Šta je sa onima koji su nestali u tom blatu iz kog je Oliver pobegao? Zašto njih niko nije potražio?
Lin je napravio sjajnu adaptaciju koja nije nužno ogledalo Dikensovog dela već društva uopšte. Pokazao je da zlo ne mora da bude veliko i spektakularno - dovoljno je da bude sistemsko i deluje kao "normalno stanje" jer takvo se obično prepozna jako kasno.
Na kraju, nisam očekivao da će me Great Expectation oduševiti - uspeo je. Nisam to očekivao ni od Oliver Twist - opet su moja očekivanja nadmašena. Nije ovo nešto što voliš i što ćeš da repriziraš. Ne pokušava ovo da te zabavi i uteši već da te opomene. Zašto? Zato što je pogled deteta koje nema odgovor na pitanje zašto je svet ovakav prema onima koji najmanje mogu da se odbrane od toga nešto od čega se nikada ne oporoaviš. Pogled deteta koje te očajno gleda i traži još, ne samo hrane već još života, još pravde, još ljubavi mora da nas natera da se zapitamo gde smo to omanuli kao ljudska bića.
Zanimljivosti:
Film je zabranjen u Izraelu i Egiptu zato što je zbog prikaza Fagina optužen za anti-semitizam. Iz istog razloga je u Americi izašao tek 1951. Zbog problema sa alkoholizmom, Robert Njutn (Sajks) je imao dosta problema na snimanju. Dosta osiguravajućih kuća nije želeo da mu da ikakvo osiguranje ali Lin je i dalje bio uporan da ga uzme za ulogu Sajksa. Prvu scenu u kojoj se Oliverova majka pojavljuje po nevremenu osmislila je Kej Volš.
Naj scena:
Please, sir, I want some more.
Moja ocena: 8/10
Нема коментара:
Постави коментар