Oculus (2013)

Kod nas nazvan: Ogledalo smrti
Žanr: Horor
Režija: Mike Flanagan
Glumci: Karen Gillan, Brenton Thwaites, Katee Sackhoff...

Priča:
Žena pokušava da skine ljagu sa svoje porodice dokazujući da je za nesrećan slučaj kriv paranormalni fenomen.

Moj osvrt:
Jasno je da je horor već duže vreme u krizi. Tu činjenicu razni mudroseri koriste da najave "najjezivije filmove još od Isterivača Đavola", "filmove koji će redefinisati žanr" itd. Pazi, među ovako jadnim hororima, nešto malo drugačije i može biti veliko osveženje. Ali ono što nam se nudi nije ni prosečan proizvod. I onda nam dođe Cabin in the Woods koji je užasavajuće tupav. Pa dobijemo vazda atmosferičan Mama koji opet nema ništa toliko vredno pažnje niti drugačije. Sada najavljuju The Babadook što mi na osnovu trailera možda i deluje kao vredno pažnje. Međutim ne očekujem ni tu ništa posebno jer i Cabin mi je trailerom baš zagolicao maštu. Oculus je takođe najavljivan kao nešto epohalno a ispostavio se kao najveći promašaj od tih koji će "redefinisati žanr". Cabin mi je dao barem par novih, simpatičnih detalja. Oculus je na nivou "zgruvao sam film za jedan dan" horora. 

Kako misliš da redefinišeš žanr kad robuješ šablonima. Znate one scene gde se nešto dešava iza likova pa kada se oni okrenu i pogledaju u to, sve je ok ili je to nešto nestalo. Da li se iko zapitao zašto se to radi? Ono kao krvoločna zverina će me napasti s leđa, ja ću se okrenuti i ona će da se ukipi, stavi cvikere i štrika džemper za mene. E to je ta logika. Zašto bi prokleti duhovi i paranolmalne pizdarije prestajale samo zato što ste pogledali u njih. Ceo film je takav. Skoro sve što se dešava u sadašnjem vremenu ćemo videti ili odloženo ili ćemo videti samo rezultat toga. 

Likovi su ispali iz nekog tinejdž filmića. Lepotan i lepotica u borbi protiv zlokobnog ogledala. Pffff sve što sam ikada želeo da gledam. Od svih likova mi se jedino dopao lik majke koji se provlači u priči iz prošlosti. Jedino za njega mogu reći da je odglumljen kako treba i da je glumac tj. glumica dobro odabrana. Elem, brat i sestra se sastaju kako bi uništili ogledalo koje je nanelo toliko zla njihovoj porodici. E sada, seka je spremna na to i opremila je kuću kamerama, tajmerima, hranom, vodom, rasporedila je biljke po određenom šablonu, ponaša se po određenom šablonu. Taj ceo njen stav "duše uhvatiću te" mi je baš smejurija. Podseća me na paranormalnu aktivnosti pri čemu bi ljudi znali da će se nešto događati. Bata je posebna priča. Ako među vama ima petnaestogodišnjakinja, batalite ovaj tekst i gledajte Oculus. Lepotan je sve vreme u fazonu neverice. On pokušava da objasni seki kako je sa ogledalom sve u redu i kako je ona sve to umislila. Te scene su mi išle na nerve. Zamislite sad dvojicu koji se raspravljaju o tome da li je trava zelena ili ljubičasta. Ovaj bata je toliko smešan u odbrani onog što je logično da je lakše verovati seki. Dakle, lakše bi nas onaj drugi ubedio u ljubičastost trave.

Moram da priznam da me je sama tema ogledala zaintrigirala. Takođe, moram da priznam da smo od svega toga dobili nešto smešno malo. Ok, ne tražim ti sad naučno objašnjenje zašto ogledalo radi to što radi, ali čoveče, daj mi barem nešto. U Ringu/The Ring nismo imali potpuno objašnjenje kasete ali smo imali odličnu priču iza nje. Ovde nam se u roku od dva, tri minuta protrči kroz istoriju ogledala tj. kroz nekoliko rečenica o svakom od vlasnika i kako je skončao. To nam devojčica obrazlaže kao na takmičenju u brzoj naraciji. Bam, bam, bam, eto vam ovo a sad idemo na nešto mnogo bitnije, sad ćemo bata i ja desetak minuta da se raspravljamo da li je nešto istina ili nije. Čoveče, imaš toliko potencijala u prokletinji od ogledala a ne daješ mi ništa. Morali smo da dobijemo barem neku priču iza ogledala. Vidimo samo neki uticaj koje ogledalo ima na ove likove kao i priču iz prošlosti gde ogledalo uništava porodicu ovih istih likova i to je to. Kako, zašto, zbog čega, odakle?

Da tako kažem, sam horor oko ogledala i nije tako loše smišljen. Šteta što nije podržan sa više dobrih scena. Imamo taj uticaj ogledala na ljude. Ne samo da nam nije dato kako i zašto, nije nam dato čime to ogledalo uspe da privoli čoveka i natera ga da čini to što čini. Samo malo uključi maštu čoveče. Daj mi koju scenicu da me jeza podiđe i verovatno će sve to leći na mesto. Ne mogu tek tako da prihvatim da je ogledalo zlo i ono radi sve što vidim. Mislim mogu, ali neću biti fasciniran. Zbog cele tame koju priča o ogledalu nosi mi se ne sviđa ona priprema za okršaj sa njim. Mislim čemu šabloni, čemu pripreme i procene ako ogledalo vodi igru i može da je menja kako god poželi. Umesto što smo se bavili suvim biljčicama mogli smo se malo više baviti uticajem ogledala na ljude. Mogli smo malo produbiti tu priču. 

Sve je to bilo podnošljivo do jednog momenta. (Mali spojler, brzo se saznaje). U jednoj sceni bata i seka saznaju da nisu svesni stvari koje rade pred ogledalom. Auuuuu. Ček ček ček. Zar samim tim ne postoji teoretska šansa da jedno napadne drugo? Ma joook, ne bi ogledalce napravilo nešto tako. Koliki idiot možeš da budeš da i posle te činjenice ostaneš uz prokleto ogledalo? Što je najgore njih dvoje to primaju sa osmehom. Ha ha, vidi, pa nismo ni svesni da smo ovo radili. Pfffff daj mi režiju ovog filma na 10 minuta, šta bih ih naterao da urade, pa to bi bio haos. Ako ima nekog ko neće tu pretpostaviti dalji tok zbivanja, taj se i nije baš nagledao filmova u životu. 

Nemam nameru da pišem naširoko o ovome jer ovaj film mi nije ponudio ništa vredno piskaranja. Moralo je biti više horor scena. Ima ih nešto malo u scenama iz prošlosti. Ima tu i nekih duhića proizvedenih efektima ali teško da to može uplašiti. Mada, ako su vas prepale šerpe koje lupaju u Paranormalnoj Aktivnosti ili ono opako "usraću se od straha" crevo koje se pomeralo u bazenu, kontam da će i nekoliko sasušenih biljaka da vam digne kosu na glavi ako niste ćelavi. Likovi su mogli biti ok ali smo shvatili da su to prokleti idioti tako da me baš briga za njih. Premalo je ovde sadržaja i previše je očekivan ovakav kraj. Nadam se da više neće pokušavati da "redefinišu" žanr. Pre toga nek naprave makar prosečnog predstavnika. Posle ćemo da pričamo o nečemu ozbiljnijem.

Zanimljivosti:
Snimanje je trajalo 24 dana.

Naj scena:

Istorijat ogledala. Jesam popljuvao ovu scenu ali mi je dala barem neku priču o ogledalu i najavila da ćemo možda gledati nešto opako. Morali su ovoj sceni posvetiti barem tri puta ovoliko vremena i začiniti je sa nekim snimcima umesto brbljanja ove devojčice.

Moja ocena: 4/10