Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

понедељак, 11. август 2014.

Snowpiercer (2013)


Ledolomac (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: Ledolomac
Žanr: Naučna Fantastika | Akcija | Triler
Režija: Joon-ho Bong
Glumci: Chris Evans, Jamie Bell, Tilda Swinton...

Priča:
U budućnosti, eksperiment sa upravljanjem klimom uništava sav život na planeti. Samo nekoliko srećnika se uspelo ukrcati na voz koji putuje celom planetom. Klasni sistem je jasno izražen i revolucija se sprema.

Moj osvrt:
Kad odgledah ovaj film, u glavu mi se vratio The Box. Nemaju puno zajedničkog ali nekako su mi proizveli iste emocije. Oba su pokušala da morališu, da na kritički način ukažu na osobine društva, da pokažu kakvi smo mi ljudi zapravo, i oba su se prilično zapetljala u svemu tome. Imamo sjajne primere kako se ovo radi. Tu mislim naravno na prikazivanje veće slike na manjoj grupi. Masterpisi poput Cube, The Mist, Rope itd., na jednoj manjoj priči i na "manjem uzorku" pokazuju mnoge stvari koje karakterišu današnje društvo i čoveka uopšte. The Box je imao sjajnu ideju ali mislim da je previše i bespotrebno komplikovao ulazeći u neku priču o vanzemaljskom dok Snowpiercer ima taj neki teret akcije i preširokog spektra stvari koje želi pokazati. 

Volim blesavu ideju. Ideja o tome da preživeli ljudi beskonačno putuju vozom i da ta trasa vodi oko celog sveta je luda da luđa ne može biti. Međutim, problem je što je cela ta priča bliska našem vremenu. Da je ovo više naučno fantastično, možda se ne bi otvorilo toliko pitanja oko logičnosti cele situacije. Ima baš mnogo pitanja koja možemo postaviti, ima dosta nelogičnosti koje se daju primetiti. Trude se oni iz sve snage da pohvataju to, da objasne i razuvere. Ta objašnjenja su manje više ok, ali opet nije to sve naročito ubedljivo. 

Jasno je kao dan da je ono što vidimo u vozu manja slika celog današnjeg društva. Oni na dnu su nezadovoljni, žive loše, trpe sve i svašta itd. Simbolično, oni se nalaze u poslednjim vagonima. Kako reče veliki Džoni Štulić, "Na krivinama poslednji vagoni ludački se tresu i mnogi prazne creva zaboravljajući stid". U toj klasi ovde se pojavi momak koji ih predvodi. Ono što mi se ne dopada je to što se ceo film trudi da nam pokaže kako on prihvata svoju ulogu vođe. U smešnom Herkulesu je to urađeno bolje. Ovde, svi tog momka prate, svi ga slepo slušaju, sve ih on organizuje ali momčić nije siguran da li hoće da piški ili neće. Ono kao "vođa si nam" - "nisam" -"jesi" - "nisam" - "jesi" - "nisam, ćutite, slušajte i radite kako vam govorim". Hoćeš da mi daješ neku društvenu kritiku a baviš se nekim velikim vođom u donjoj klasi. Donja klasa se uvek gloži među sobom i vođe im nikada nisu iz istog ranga. Donja klasa veruje nekom iz gornje, nekom ko je najbolje laže. E to si mi trebao pokazati. 

Ceo koncept filma se sastoji u tome da ovi iz zadnjih vagona treba da dođu do ovih prvih vagona i svrgnu vođu sa vlasti. To znači da ceo film gledamo kako ova ekipa nesrećnika ide iz vagona u vagon i bori se sa novim neprijateljima i otkrićima. To i nije loše simbolički. Da bi se popeo na vrh, moraš mnogo da naučiš, moraš mnogo da progutaš, moraš da podneseš žrtvu. E tu je film dao malo više na akciju pa je ovo delovalo kao "udri Mile letnji dan do podne" koncept. Mislim ok, sve je to fino, ali akcija me nije oduševila niti sam stekao neki utisak o neprijatelju. To skrivanje neprijatelja, njegovih motiva i pobuda nikako nije dobro. Ne možeš samo da mi kažeš "borimo se protiv sistema koji nas ugnjetava". Problem je što ne znamo ništa o tom sistemu a ne znamo ništa ni o ljudima koji se bore protiv njega. Uprkos mnogim novinama i simpatičnim idejama, meni je ovo bilo nezanimljivo. Taj uspon kroz vagone ima onaj kvalitet simbolike koju nosi ali opet ima nekih stvari koje su nabacane. Vidovita devojka, hektolitri krvi i kasapljenje u akcijama, ono pitanje da li je Evansov lik vođa ili ne, sve je to neubedljivo više nego što mogu da podnesem. 

Ovaj razvoj vođe i njegovo prihvatanje nisu čak ni solidni. Na početku ga vidimo kao vođu ali sve vreme ja ne vidim šta ga to odvaja od drugih. Cela ta grupacija niže klase mi je manje više ceo film konfuzna. Postoji dobro objašnjenje za to. Niža klasa je potrebna ovoj višoj da bi crnčila i radila za njih. To je ok. Ali film do kraja napravi neoprostive greške kada je ova logika u pitanju. Evo, objasnio sam ti čemu je potrebna ta niža klasa i to je to. Uuuu surovo, sjajno i logično. Hajde mi sad objasni logiku svega kada u ovom momentu pogledamo tu tvoju nižu klasu. Kad rekoh da ne vidim zašto bi ovo momče bilo vođa. Osnovni razlog ove tvrdnje je to što nam kriju mnoge stvari o njemu i grupaciji koju vodi. Negde pred kraj filma on sedne i ispriča nam šokantnu priču. I šta sad, ja treba da premotam film na početak i gledam ponovo da bi mi sve scene bile upečatljive i da bih se bolje povezao sa likovima. Ako si hteo da ti lik raste u toku filma i da se nadograđuje, morao si mi paralelno pričati tu priču. Na kraju mi ne znači ništa. Ima efekat nekog iznenađenja i to je to. Za takva iznenađenja ne hajem puno. -

Imamo jednu debilnu scenu u nekoj nazovi školici. Hteli su da kažu nešto bitno, doduše i rekli su ali ne mogu da se otmem utisku da je cela izvedba idiotska. Neka se zapitaju kako bi npr. Teri Giliam to izveo. Tu bi trebali naći rešenje. Elem, cela ideja je da ti kao odrastao formiraš dete. Naravno formira ga i dobra škola. Ako detetu usadiš određenu vrstu rasuđivanja, ono može da u potpunosti ima pogrešnu predstavu o tome šta je dobro a šta loše, šta treba, šta ne treba a šta mora da se uradi, ko su heroji, ko su zlikovci itd. Ako hoćete klasičan primer toga u sadašnjosti, pogledajte kako nam se obraćaju mediji. Proguglajte malo i lako ćete naći ovo o čemu ću da pričam. Jedne novine za tinejdžerke su pre izvesnog broja godina objavili članak pod naslovom "Šta sve treba da uradiš do osamnaeste" ili tako nešto. Među nabrojanom je bilo "spavaj sa nekim samo na jednu noć i nemoj mu saznati ime". Razmislite, da li je to nešto što biste dali vašem detetu da čita. E sada, skontajte mentalni sklop nekog ko posluša ovakve savete. Ne samo ove, već savete koje daju idioti po reality emisijama, savete koje daju budale koje hoće da naprave generičke ljude. Kakva će nam deca biti u društvu gde su uzori "starlete", kardašijanke i ostale rugobe? Ako je osoba u formiranju, ako je nesigurna, može početi da sluša nešto ovako. Tako praviš ljude kojima možeš da prodaješ određenu robu, tako praviš morone koji će gutati smeće koje im serviraš, tako formiraš mišljenje ljudima. Da je ovu scenu odradio pomenuti Giliam, kontam da bi je začinio nekim svojim ludilom. Ovako mogu samo da se čudim likovima bez trunke kreativnosti koji su uspeli ovako jaku ideju da pretoče u jadnu scenu.

Ono što mi nije ok, nisu nam servirali celu tu istorijsku priču koja je dovela do ovog stanja. T jeste ispričano ali čoveče, pokaži mi nešto. Bukvalno sve saznajemo u nekim usputnim pričama. Mislite da to nije tako velika mana? Zamislite Terminatora bez nekoliko scenica iz budućnosti. Čoveče, taj mrak je nešto opasno jezivo. Bukvalno ti serviraju budućnost bez budućnosti i ti u sadašnjosti gledaš naizgled mali događaj koji menja ljudsku istoriju. Zamislite da nema tih scena. Postoje stvari koje su jednostavno morale na ekran. Svakako bi doživljaj celog filma bio veći, svakako bi videli nešto vredno pažnje, svakako bi cela priča dobila na značaju. Ako smoren lik sedi i priča o nekoj tragediji i mi vidimo nešto malo u snegu van voza, to nije dovoljno. Cela ta priča zagolica maštu ali mogli smo barem nešto malo videti pretočeno u scenu od te naracije. A to je samo jedna priča. Mislim ono, rekli ste nam šta se desilo i to je to. Izvinite, ali meni je to nedovoljno. Ne mogu baš da poverujem u sve što mi servirate a da ne otvorim pitanja. A sa par scena iz prošlosti bi pokrpili dosta pitanja i rupa i dali bi nam verovatno i neki slatkiš za oko. 

Iz dosadašnjeg teksta je jasno da da film ima potencijal u simbolici. Morao je dostaviti efikasan kraj da bi bio na nekom solidnom nivou. Ako već praviš društvenu kritiku, kritikuj do kraja. Kao npr. pomenuti Giliam u Brazilu. Ako smo videli ceo uspon do vrha, daj mi osobu koja je stigla na vrh. Po tom dolasku on biva upoznat sa celim sistemom i celom situacijom. Ok je to. U fazonu oni od gore sve režiraju, čak i ono što izgleda da je usmereno protiv njih. Kao npr. kad neko sam sebi sruši zgrade da bi imao izgovor da napadne nekog drugog. Sve je to ok ali ceo ovaj rasplet zapravo pravi još veću konfuziju. Rekao sam već da je problem što nam daju premalo likova, premalo činjenica tako da nismo upoznati sa celom situacijom. Kraj je ipak mogao da dostavi, kraj je mogao da pokaže ljudsku glad za vlašću i volju čoveka da upotrebi moć. Došao si na vrh, dobio si ono što hoćeš. I šta smo od toga dobili? Ništa. Od dva logična rešenja, crnog kojem sam se nadao, belog koji je mogao pokazati da čovek može da se izdigne iznad svega i napravi nešto veliko, oni su se odlučili da nam serviraju tralalala pričicu. Čekaj bre, ceo film se igraš simbolikom borbe čoveka za vlast, borbe protiv totalitarizma, i na kraju je bitno ko je pobedio na pesmi Evrovizije. Ha? Kao što vidite, braćo i sestre, nema ovde hrabrosti da se dostavi. Šarena laža je uvek lakši izbor. Patetika nadvlada ideju. Umesto da nas film natera da se češemo i porazmislimo, on omane iako je imao sve elemente da trijumfuje.

Zanimljivosti:
Film je zasnovan na francuskoj grafičkoj noveli "Le Transperceneige". Proteinski blokovi su napravljeni od morske trave, šećera i želatina.

Naj scena:

Slika voza koji se kreće po snežnom predelu je perfekcija. Vizuelno na žalost ovde dominira naspram sadržaja.

Moja ocena: 6/10

2 коментара:

  1. Nista me vise ne nervira nego kada odgledam film u kojem mi na kraju pokusaju prodati foru da je svaki otpor mocnicima i sistemu uzaludan.
    Zadnji film koji sam gledao sa tom glupavom porukom je Divergent i zbog toga ga ne preporucujem nikom i necu nikog da upozoravam na spojler.
    Stvar je u tome da vlasnici filmskih studia verovatno vise nikada nece dati pare za film koji ce poslati poruku onima sa dna da mogu pobediti one sa vrha jer su i sami vlasnici studija ti koji su vec odavno na vrhu a danas je i maloj deci jasno da je masu u danasnje vreme veoma lako zapaliti (occupy movement, arapsko prolece).
    Zabrinjavajuce je to sto se u starijim filmovima u velikoj vecini slucajeva desavalo da oni sa dna pobede one na vrhu i korporacije su se uvek prikazivale kao nesto sto je zlo i protiv cega se treba boriti, u danasnjim filmovima videti takvu poruku je prakticno nemoguce ili barem ja nisam odgledao takav film.
    U novijim filmovima najveci uspeh ljudi sa dna lestvice je da pobegnu u divljinu i sakriju se u misju rupu :(
    Jedina sansa za filmove koji nece vredjati inteligenciju je da se finansiraju nezavisno od velikih fimskih studija, na pamet mi pada Kickstarter ali nisam jos cuo da se ijedan filmski projekat finansirao tim putem i verujem da bi svaki takav pokusaj verovatno bio osujecen i u korporacijskim medijima omalovazavan.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. MOGUĆI SPOILERI U KOMENTARU. A što je još gore, ovaj film se nije opredelio ni za jedno rešenje. Umesto da vidimo da su pobedili ovi ili oni, mi vidimo neki kao preokret, neko iznenađenje, što iskreno ne mogu da provalim zašto je bitno. Smejurija. Nisu imali hrabrosti da prikažu kako dobar čovek može sve da preokrene ili kako vlast iskvari čoveka već je bitno nešto van voza. Šta kao, bitne su druge stvari u životu. To opako nema smisla. Ne možeš ignorisati sistem ako te gazi ili ne možeš biti van njega ako vladaš njime.

      Избриши