Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

четвртак, 29. мај 2014.

RoboCop (2014)


RoboCop (2014) on IMDb
Kod nas nazvan: Robokap
Žanr: Naučna Fantastika | Akcija | Kriminalistički | Triler
Režija: José Padilha
Glumci: Joel Kinnaman, Gary Oldman, Michael Keaton...

Priča:
2028. Detroit. Aleks Marfi, voljeni suprug, otac i dobar policajac, kritično je povređen na dužnosti. Multinacionalna kompanija OmniKorp vidi u tome svoju šansu da stvori policajca koji je pola robot, pola čovek.

Moj osvrt:
Originalni RoboCop mi je bio jedan od dražih filmova u detinjstvu. Imao je jedinstvenu dramu, ludu sci-fi ideju i ta kombinacija je donela dosta dobrog. Ovaj rimejk sam osudio čim sam čuo za njega. Prvo, ovo je genijalna šansa da se dostavi nešto sa spektakularnim efektima sa plitkim likovima bez ikakve drame i logike. Jednostavno nisam video način da ovo uspe. Da bi uspelo morali bi smisliti žestoko drugačiju a kvalitetnu priču. Drugačija priča nije problem, problem je što bi ceo ovaj film gledali kroz original i shvatali da mu nije ni prići. Ako je i bilo nade, ulivao ju je režiser iza kog stoje dva cenjena Elite Squad-a. 

Ono što mi se dopada, film ipak pokazuje da želi da bude drugačiji. Za dosta stvari nam daje neku potporu i pozadinsku priču. Prvo imamo priču oko toga trebaju li roboti da čuvaju ljude. Mislim da je ovo odlično odrađeno. Ok, verujemo mašinama kada treba da izvrše neki posao umesto nas ali teško da ćemo im verovati kada imaju moć da nas povrede pa i da nam oduzmu život. Ta borba je ovde odlična. Nemamo slepe likove koji će reći "roboti su 100% ok" već imamo ljude koji misle, koji slušaju kritike, koji imaju u vidu potencijalne kupce. Mašina ne može da ima milost, ne može da procenjuje najbolje, ne može da ima osećanja. Iza svega treba da bude čovek. I na prilično jednostavan način mi dolazimo do ideje o Robokapu. Op, op, od unapred osuđenog filma to nismo očekivali. Mislim zašto je trebala ovakva priprema? Šta će nam trunka logike i mozga? Pogledajte samo Igre Gladi i videćete da je moguće prodati smeće bez grama logike. Naspram toga, rečenica "Toliko sam plav da sam zeleniji od ljubičastog" ima savršeno smisla. 

Drugo veliko iznenađenje su dva priznata glumca i to ne u ulogama koje mogu da odrade za jedno popodne poput Nisona i Fajnsa u rimejku Clash of the Titans. Ovo su komotno dve glavne uloge u filmu a tumače ih Majkl Kiton i Geri Oldmen. Dobri stari Geri je majstor i uvek će dostaviti ono što se traži od njega. I ovde je on na sasvim zadovoljavajućem nivou. Ali za mene čova broj jedan u filmu je Majkl Kiton. Ajao. Gledao sam gazilion biznismena i lovatora ali retko koji je ovako dobar. Imamo one slepe koji ne kontaju ništa osim love i to su šablonski negativci. Takvih mi je već pun đoka. Imamo one bahate koji u ozbiljnim filmovima služe da nerviraju ali Skorseze je pokazao da odlično mogu da legnu u komediji. Ne pamtim kada sam gledao takvog lika a da rezonuje kako treba, da iznosi odlične planove. Majkl Kiton se prvo ponaša kao glavni, odgovorni u uspešnoj firmi. Razgovori, pokreti sve je ovo genijalno. Nije onaj slepac koji traži nemoguće da bi došao do love, traži ono što je najbolje za njegovu firmu. Znate šta je genijalno - bez obzira da li je njegova odluka moralna ili ne, da li je pravična ili ne, savršeno je logična. Znači da nemamo nekog ko je zao samo zato da bi bio zao i bio protivnik pozitivcima u jednom periodu, imamo nekog koga zapravo procenjujemo na osnovu odluka. Opa, još jedna dobra stvar u unapred osuđenom filmu. 

Dopadaju mi se i same stvari vezane za kompaniju kojom ovaj čova upravlja. Vidimo čoveka koji nema ruke i koji pomoću veštačkih ponovo svira gitaru. Ne razumite pogrešno, nije ovo sad neka epohalna scena. Zapravo većina će reći da ovo nema mesta u filmu o Robokapu. Meni je ovo sjajno. Prvo, sama scena nezavisno od filma je odlična i emotivna. Drugo, pozadina koja se daje Omnikorpu kao kompaniji i Kitonovom liku kao vođi je sjajna. To je još jedna stvar koja ide u prilog nešablonskom negativcu. Njegovi porivi su svakako i humani. Ok, on zarađuje strašan novac na tome. Ali imajmo u vidu da je isto tako mogao zarađivati na prodaji oružja. 

Primetili ste da ništa posebno ne rekoh o samom Robokapu. E pa želeo sam prvo o skroz dobrim stvarima. Ako me sećanje dobro služi, u originalu, porodica nije znala da je Aleks Marfi preživeo. Ovde se direktno ta odluka daje u ruke njegove supruge. Ne mogu da diskutujem o ispravnosti te odluke, nemoguće je. Svakako da želiš da neko koga voliš ostane živ ali ovde je legalno postaviti pitanje koliko je on zapravo živ. Koliko je fer prema nekom ostaviti ga tako u životu. Nekako su mi u tom originalu neznanje porodice i Marfijeva tuga dali savršenu dramu. Ovde su izgubili šansu za tako nešto. Kontam da su hteli napraviti nešto novo. Nije ovo loše ali daleko je i od dobrog. Srećom, patetika je izbegnuta ali taj njegov odnos sa porodicom je doprineo sklepanosti cele priče. Ima smisla, samo kažem, nije mi toliko upečatljiv. Počeo je klimavo, onom odlukom. Teško je zamisliva ovakva situacija i mislim da je ipak bolje da su to prekopirali iz originala. 

Što se tiče dizajna samog Robokapa, dopada mi se što nisu preterali. Inicijalni izgled je žestoko podsećao na originalnog Robokapa i bio je sasvim pristojno dizajniran. Posle su ga malo "doterali" pa smo dobili ovaj crni sa postera. Mislim sve je to šminka ali moram da kažem da je pristojno odrađena. Takođe, motor umesto automobila je sasvim korektna odluka. Sviđalo mi se što je Robokap u originalu malo spor, ipak je to mašina koja ima neverovatnu težinu. Ovde su to naravno ubrzali jer klinci ne vole ništa što je sporo. To mi se nije dopalo. Izgubio se ceo taj osećaj masivnosti Robokapa. Ok da su ga malo ubrzali ali ovo je već nindža robot. Alo, o mašini pričamo. O prilično teškom metalu. 

Glavna tema filma je duel čoveka i mašine iz više aspekata. Prvo imamo tu neku borbu da li Marfija ostaviti više čovekom ili mašinom (u mentalnom smislu). Tu su zaista sklepali sve i svašta. Kažem, ima to smisla u priči ali se gubi na nečemu drugom. I sa tim i sa onom pričom sa Marfijevom porodicom su zeznuli ono što je svrha Robokapa. Borba protiv nepravde je ubrzana barem 20 puta. Samo vidimo kako Robi seva na sve strane i rešeta. Nigde one draži koju je nosio stari Robokap, nigde nekih dužih obračuna, nezgodnih duela, nigde simpatičnih dijaloga, nigde nekih haj tek pizdarija koje karakterišu ovog polu-čovu. Ovo je užasno linearno i izgleda kao da je ta akcija ubačena samo u momentima dilemisanja. Dosta vremena se troši i na tu priču šta je moralno uraditi. Ok, Marfi je efikasniji što je više mašina ali ipak je čovek u toj celoj šklopociji. Ponavljam, sve je to ok i sve ima smisla ali sam Robokap kao Robokap je prilično u drugom planu. Sve priče su ispred njega. I da li ljude treba da štiti mašina i igre ove korporacije sa stvaranjem Robokapa i moralisanje i dilemisanje i pitanje porodice, sve je to bitnije od Robija. 

Kada podvučem crtu, moram da kažem da ovo zapravo nije ni blizu loše kao što sam očekivao. Daleko je ovo od nekog zavidnog kvaliteta ali ima nekoliko stvari koje su vredne pomena. Vidi se da su ljudi pokušali da naprave nešto drugačije i svakako su u tome uspeli ali šteta što nije rezultiralo malo boljim filmom. Primetno je odsustvo drame pogotovu kad se ima u vidu u kakvoj je situaciji Aleks Marfi. Pozitivno je što se u filmu pojavljuju Oldmen i Kiton pri čemu Kiton lako dominira u svakoj sceni u kojoj se pojavi. Mnogo priče je kreirano oko Robokapa a sama priča o Robokapu je tu dosta izgubila. Sve u svemu zabavan filmić za jedno gledanje. S obzirom da je u pitanju rimejk, svakako je moglo gore. Mnogo, mnogo gore.

Zanimljivosti:
Prvi holivudski film Hozea Padilje. Film je trebao imati rejting R i režiser se prilično borio za to. Međutim kada je budžet dupliran na 120 miliona dolara, morali su napraviti nešto prikladnije mlađima.

Naj scena:

Šta je zapravo ostalo od Aleksa Marfija. Nezamisliv šok i sjajna scena. Šteta što je to manje više sve od drame koju vidimo kod Marfija.

Moja ocena: 6/10

Нема коментара:

Постави коментар