Obavestenje

Obaveštenje: Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

недеља, 01. јун 2014.

Ink (2009)


Ink (2009) on IMDb
Žanr: Fantastika | Akcija | Naučna Fantastika
Režija: Jamin Winans
Glumci: Christopher Soren Kelly, Quinn Hunchar, Jessica Duffy...

Priča:
Misteriozno stvorenje, poznato kao Ink, krade dušu deteta kao deo uslova kako bi se pridružio Incubi, grupi bića koja su zadužena da kreiraju noćne more.

Moj osvrt:
Poslednji put sam se ovako iznenadio filmom kada sam gledao End of the Line. Tu mislim na niskobudžetni film sa nepoznatom glumačkom postavom koji je uspeo nešto da mi kaže i pokaže. Tamo smo imali simbolično prikazanu apokalipsu koja je zapravo rezultat ljudskog ludila i sužene percepcije. Ink je filmić sa ludom idejom, neviđenom izvedbom i odlično preslikanom simbolikom borbe u čoveku. Možda bi jedina zamerka bila na masku Inka i osrednju glumu par likova ali to je ipak nebitno za celokupan utisak. 

Film na samom početku, prelepom scenom pokazuje oko čega će se cela priča vrteti. U centru svega, koliko god to kroz film ne delovalo možda tako, je priča o odnosu roditelja i deteta, tačnije priča o vrednosti porodice. I sama prva scena pokazuje umornog oca kome nije do igre ali jednostavno nije mogao da ne udovolji svom detetu. Jednostavna, lepa i snažna scena. Kakav god dan imao, koliko god bio umoran, možda i poražen, čovek nikada ne sme da prenosi takvo osećanje na sopstveno dete. Zapravo, klinci i treba da budu izlazak iz takvog neraspoloženja. Oni su ono najbolje što smo stvorili. Želimo li ih udaljiti od sebe kada smo u problemu? O ne, to je najveća glupost koju možemo uraditi. Radujmo se njihovoj sreći, to će nam dati motiv da preguramo svaki problem. 

Posle toga kreće konfuzija. Pojavljuju se likovi koji upravljaju našim snovima, tj stvaraju one lepe a pojavljuju se likovi koji nam kreiraju košmare. Koliko god to možda sada zvučalo neozbiljno, ta ideja je brutalno dobra. Ako pogledamo snove, oni lepi su ostvarenje naših želja. Košmari predstavljaju naše poraze i ostvarenje naših strahova. Nipošto ne potcenjujte san. San može da nam definiše dan, može da nam drži osmeh na licu kada god ga se setimo a može da nam donese i takvo neraspoloženje da ćemo mrzeti svakog ceo dan. Ali nisu snovi samo tako jednostavni. Koliko dobrih ideja za priču, film, za bilo kakvo stvaralaštvo može doći iz sna? E sad da se vratim na početak pasusa. Mislite li onda da su ti likovi tek tako neke zamlate koje imaju mali posao? Još jedna stvar koja mi pada na pamet, da imate šansu da nekom pravite snove, šta biste odabrali? Da li biste pravili one lepe, srećne ili biste stvarali košmare. Poražavajuće je da ova druga opcija daje mnogo veći spektar mogućnosti. 

Međutim ti likovi su prisutni non stop, iako ih običan čovek ne vidi. Oni su onaj glas podsvesti. Gledali ste sigurno neki crtani film ili film gde se čovi na ramenu pojavljuju anđeo i đavo i trabunjaju šta da radi. E ovo je na neki način to, samo što je ovo u potpunosti otkačenije od tog pomenutog koncepta. Ceo fazon je u tome da čovek nije 100% dobar niti 100% zao. On sam donosi odluke koje ga definišu. Proces razmišljanja je takav da čovek razmišlja o posledicama svog izbora mereći šta dobija a šta gubi, mereći šta ta njegova odluka doprinosi drugima a šta njemu. Razmislite o nečemu bitnom, možda i velikom što biste uradili i razmislite o svim subjektima vezanim za tu odluku. Napravite sebi u glavi obe slike u zavisnosti od toga da li ste doneli ovu ili onu odluku. Složićete se da su te slike prilično suprotne. E sada, ono što zapravo vidimo, te likove koji nam kao donose lepe snove ili košmare, koji nam šapuću dobre ili loše stvari, sve je to prezentacija naše unutrašnje borbe između korektne i pogrešne odluke. To je sukob slika naših suprotnih odluka. Nemojte mi reći da to nije blesava ideja. 

Ako pogledamo ovaj "košmarni" tim koji mene malo podseća na Barkerove Cenobite, njihov koncept je jednostavan. Da bi čovek otišao na tamnu stranu treba da čini stvari koje će samo njemu donositi dobro bez obzira na to kako njegovi postupci bili loši po druge. Taj put je jednostavniji i svi ti tamni likovi su jednolični. Ako odemo na svetlu stranu, videćemo nešto drugačije. Videćemo da svi ti dobri potenciraju na saradnji. E u tome je velika razlika. Čovek kada čini dobro, to je obavezno usmereno ka još nekom. Nikada samo jedna osoba nema koristi od dobrog dela. Takođe, druga stvar koju ovi likovi promovišu je žrtvovanje. Ne mislim na ono patetično davanje života već mislim da to da lik dovode sebe u istu poziciju u kojoj je drugi čovek, tačnije dete. E to je zapravo nešto što se podrazumeva u dobroti. Dobrotu karakterišu veliki gestovi i postupci ali tu mora da postoji razumevanje za situaciju drugih, mora da postoji empatija i svest da i sam možeš biti u takvom položaju. 

A šta ćemo sa Inkom? Ink je neko ko želi dušu deteta predati onoj "košmarnoj" ekipi. U onoj dobroj ekipi smo imali sopstveno žrtvovanje za dobro. Ovde imamo žrtvovanje drugih za sopstveno dobro. Ink time želi biti jedan od tih mračnih. On ne vidi ništa sem svojih problema i ovo mu je put da ih se reši. E to je generalno problem čoveka. Ne razmišlja o eliminaciji uzroka već traži brzo i najlakše rešenje. Ink je samim tim slep za sve ostale. Ako čovek ne razmišlja o drugima i ne ostvaruje kontakt sa njima, kako onda može poznavati sebe? Kako možeš poznavati svoje vrline ako ih drugi ne vide? Kako da znaš šta su ti mane ako drugi ne mogu da ti ukažu na njih i pomognu ti da ih se rešiš. Ako dozvoliš drugima da te upoznaju, da pohvale tvoje vrline, da ti pomognu da uvidiš mane, da sarađuješ sa njima, velike su šanse da ćeš upoznati nečiju dobrotu.

Zašto baš dete? Zato što je dete budućnost čovečanstva. Klinci su naš najveći uspeh. Ako od njih stvorimo velike i dobre ljude, stvorili smo nešto dobro. Ostavili smo ovom svetu bogatstvo. A ovde vidimo spodobu koja će prodati dete samo zbog sopstvenog zadovoljstva. E to su ti slepi ljudi koji ne kontaju šta se dešava oko njih. Budućnost ih ne zanima već su slepi od svoje samoživosti. Ako si spreman prodati svoju budućnost, žrtvovati nešto najlepše što možeš ostvariti, nisi samo  sebe lišio toga. Ako si bio spreman to učiniti, nisi ni zasluživao takvo bogatstvo. Problem je što si i druge lišio nečeg prelepog. 

Kao što rekoh, da bi znao šta ti je činiti, da bi doneo pravu odluku, moraš da izvagaš mnoge stvari. Problem je što ljudi jure za trenutnim, kratkim zadovoljenjima ne shvatajući da su te stvari prolazne. Problem je i što ljude zaslepi sopstveni uspeh pa dobiju lažnu sliku o sopstvenoj veličini. Samim tim misle da su toliko veliki da ne moraju da ništa pružaju drugima već da su drugi ti koji su dužni pružati njemu. I na taj način čovek može da izgubi neke velike vrednosti, nešto što uzima zdravo za gotovo. Čovek mora da sve vreme bude svestan šta je najveće bogatstvo u nejgovom životu, šta je to najbolje što ima. Jasno je da je to njegova porodica. Ceo film je zapravo pronalaženje tog odgovora. Samo što je ovo prikazano ta prilično jedinstven i otkačen način u jednoj smesi žanrova, bez trunke patetike ali sa gomilom ludih ideja koje mogu izroditi još nekoliko filmova. Bravo

Zanimljivosti:
Džejkob je izbrojao do 4 devedeset puta.

Naj scena:

Ink upoznaje sebe

Moja ocena: 7/10

5 коментара:

  1. Igi Smederevac :)01. јун 2014. 12:07

    Ubacite The Crow ( Vrana ) vredi da se oceni a nema ga na spisku :) pozzz

    ОдговориИзбриши
  2. Igi Smederevac :)01. јун 2014. 12:28

    Svaka čast Najbolji ste samo tako nastavite :)

    ОдговориИзбриши
  3. Igi Smederevac :)01. јун 2014. 12:33

    Joj izvini to mi je ušlo u naviku :) Mnogo vas poštujem haha :)))

    ОдговориИзбриши