Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

уторак, 03. јун 2014.

Frozen (2013)


Frozen (2013) on IMDb
Kod nas nazvan: Zaleđeno Kraljevstvo
Žanr: Animirani | Avantura | Komedija | Porodični | Fantastika | Muzički
Režija: Chris Buck, Jennifer Lee
Glumci:  Kristen Bell, Idina Menzel, Jonathan Groff ...

Priča:
Neustrašivi optimista Ana udružuje se sa Kristofom i otkačenim sneškom Olafom na epskom putovanju u ledenim uslovima, kako bi stigla do svoje sestre Else koja je čije su moći zaledile celo kraljevstvo.

Moj osvrt:
Bokte čoveče, kad sam video najave za Frozen očekivao sam ko zna šta. To je pucalo od naslova: "Dizni se vraća u punom sjaju", "Magično" i šta već. Guess what, Dizni već dugo vremena nije napravio nešto epohalno. Omakne im se nešto dobro, pa čak i solidno ali njihovi crtaći su uglavnom mlaki do ok a filmovi smejurije. Zbog toga ove najve su mogle značiti "evo, posle godina hvatanja na smrdljivu patetiku, posle godin silovanja vaših mozgova praznim pričama prepunih efekata, konačno smo se setili da smo jebeni Dizni koji je napravio takve majstorije poput The Lion King, The Little Mermaid, Beauty and the Beast itd.". E pa nije im uspelo. Napravili su nešto drugačije ali ovo je toliko sklepano da je teško opisati. Osim jedne scene koja je čista perfekcija, kojoj bih dao jedanaesticu, ostalo je potpuno mlako. 

Priča je zasnovana na bajci o Ledenoj Kraljici. Želeli su izmeniti priču kako bi joj doneli nešto novo. Sve što su uradili je to da su pokupili par elemenata te bajke i nabacali gomilu nečega u nju. Imamo dve sestre, Anu i Elsu. Elsa je ta koja ima problem sa tim ledenim moćima. Cela priča se vrti oko toga da je ona izolovana kako ne bi nikoga povredila. To može da pije vodu kao unutrašnja drama ove devojke ali problem je što nije ona sama sebe izolovala. Zašto na neverovatnu sposobnost gledati kao na kletvu? Recimo imate u košarkaškoj ekipi igrača koji skače duplo više od ostalih, međutim trapav je na doskoku pa može nagaziti nekog. Vi ćete ga naravno sprečiti da skače i da iskoristi tu sposobnost u korist ekipe zar ne? Vidite li gde idem. Umesto da tog košarkaša naučiš da pazi na doskok tj. da ovu klinku naučiš da koristi svoje sposobnosti na pravi način, ti praviš izolaciju. To je to neshvatanje kojem su ljudi skloni, neprihvatanje nečega što im je strano, nečega što sami ne poseduju i ne znaju. 

To je otprilike sve što valja sa ovim prvim delom filma. Napravljeni su likovi donekle ljupko i šarmantno ali su uspešno osakaćeni. Ova ledena Elsa je osakaćena time što nisu ništa znali da napišu vezano za nju. Ovo što postoji je ili genijalno ili dobro ili se ponavlja gazilion puta. Ana je trebala biti cvet ovog filma. Imala je sjajan potencijal. Sušta suprotnost je svojoj sestri. Slobodna je, vesela, dopadljiva. Gde je tu onda problem? Problem je u tome što je ovo tinejdžerka koja piše W umesto V, živi od "fejsa", i ako izuzmemo svu njenu veselost, plitka je kao daska. Ok, ljubav i treba da bude jedna od centralnih stvari u ovakvim filmovima ali ovde je to banalizovano i smešno. Sve ovo zvuči prežvakano i šablonski "ah ko li je ta prava ljubav, lepi princ ili potpuni autsajder", "samo će poljubac iskrene ljubavi doneti pravi ukus pasulju sa slaninom". Trulo, smešno i nezanimljivo. Dizni se vraća čemu - prežvakanim temama. 

I sad pazi, imaš strašan potencijal u sudbini devojke koja mora da kontroliše svoju neverovatnu moć, koja zbog toga ne može da ostvari kontakt sa rođenom sestrom, koja je zapravo brilijant sakriven od očiju drugih. Sa druge strane imaš veselu devojku koja deluje kao neko ko treba da spasi celu ovu situaciju. I na čemu baziraš priču? Na tome da ova zatvorena govori jednu te istu stvar milion puta "beži da te ne povredim". Lik ti bukvalno stoji u mestu. Ne razvijaš ga, ne objašnjavaš ga, ne daješ mu ništa osim kukanja. Drugi lik je kao taj koji treba da izvuče sve ovo a ako mi život bude nekada zavisio od "fejs swatkih tinejdžerki", smrt mi sigurno neće teško pasti. Ne mogu vam opisati koliko je ovo promašeno. Jasno je i koliko donosi onoj pomenutoj sklepanosti celog filma. 

A ko su zapravo negativci. Hajde, neću da oktkrivam obrt koji nećete skontati samo ako imate manje od 10 godina, ali imamo lika koji se bavi trgovinom sa kraljevstvom i on... evo, sam sam sebe izgubio. Ovaj negativac je relevantan kao i ja za basket ako sada izazovem u ovom tekstu Brajanta na jedan na jedan a on se za deset minuta ne pojavi ovde u Novom Sadu. Čemu služi takav lik? Zbog čega je bitan? Ok, treba ubaciti što više simpatičnih likova ali likova koji su umešani u celu priču, koji imaju veze sa njenim tokom. Recimo simpatični jelen je najbolji pokazatelj ovde. Vi koji ste gledali, mislili ste da ću pomenuti sneška. Takvi likovi su uvek dobrodošli. Setimo se Sida iz Ledenog Doba. Majtorski napravljen lik koji nas zasmeje u svakoj sceni. Međutim, imamo ovde jedan kolosalan problem. Ovaj sneško može da se ubaci u bilo koji drugi film na ovaj način. Napravljen je eto tako, stvorio se tu eto tako i pomaže svima eto tako. Sa samom pričom ima veze koliko i ovaj blog sa kukičanjem. Eto još jednog pokazatelja sklepanosti. Na silu je uguran lik koji donosi odličan humor zato što sa onim jadnim likovima koje imaju, jedva i mogu da nasmeju. Šta da rade jadni kad su swatki. 

Ovakvi filmovi donose uvek dosta muzike. Osim u sceni o kojoj ću u narednom pasusu, ovo je totalno mlako. Prvo, pesme govore nešto što likovi kažu u jednoj rečenici. Samimim tim dođe do usporavanja. Kad krene pesma u potpunosti opadne tempo filma. Događanja za vreme pesme nisu naročito maštovita. Same pesme su lepo otpevanje ali su generalno Kristina Agilera od 15 godina stajl. Pesma nikada ne treba da uspori film, nikada ne treba da kaže malo. Setimo se u Maloj Sireni. Part of your world je nosila genijalnu emociju. Under the Sea ili u našem prevodu Andada Si je užasno zabavna, lako se pamti i govori o zabavi pod morem. Sve te pesme su pamtljive, nose emociju, nose priču. Ovo ovde je plitko i nezanimljivo. 

E sada dolazimo do totalne perfekcije. Tu imamo jedinu pamtljivu pesmu i imamo neverovatno odrađenu scenu. Imali smo osobu koja se plašila svoje moći, koja je krila sve to, kojoj je postojanje obesmišljeno time što je sputana da pokaže ono što može. Posle toga je došlo fantastično oslobođenje. Prikazana je sva lepota moći koju ova devojka poseduje, prikazano je savršenstvo te osobe kroz ono što stvara. Ne možete zadržati preveliku silu, ne možete sakriti nepobedivu lepotu, ne možete sprečiti moć koja je nešto što ne možete pojmiti, ne možete uprosečiti genijalno, ne možete obezvrediti bezvremeno. Ne vidimo rađanje labuda iz ružnog pačeta, vidimo nešto mnogo epohalnije. Vidimo kako moć zauzima svoje pravo mesto. Sve je prokleto zaleđeno ali to nije zlo, to nije pogrešno, zaleđeno je jer tako i treba da bude. Toliko to moćno izgleda. Transformacije ove devojke je ispraćena savršenom animacijom. Animacija je kroz ceo film maestralna ali ovde naprosto oduzima dah. Bez ove scene, ocena bi bila znatno manja i ništa ne bi bilo vredno pamćenja. Ova scena je dijamant bačen među klikere. 

Braćo i sestre, Dizni se nije vratio korenima. Koreni su duboko, mnogo duboko. Tamo negde gde su se filmovi pravili da oduševe a ne da zarade, gde su se pravili da vam oduzmu dah a ne novac, gde su vam davane pesme da ih ćukorite ili pevate godinama, gde su vam prikazivane scene koje ćete prepričavati, gde su vam pričane šale kojima ćete se uvek nasmejati. To uvek reprizirajte. Ovo novo gledajte samo jednom. A nekad i to jednom može biti previše. Ceo taj njihov patetično, šareno, nabacani koncept nije vredan ni Miki Mausovog zvižduka na parobrodu.

Zanimljivosti:
Originalno, Kraljica Elsa je trebala biti negativac. Likovi Hansa, Ane i Svena su dobili imena po Hansu Kristijanu Andersenu. Kada se Elsa pridruži svim Diznijevim princezama, biće jedina koja nije tinejdžerka. Većina Olafovih dijaloga su improvizacija. 50 animatora je pravilo Elsin ledeni zamak. Ukupno trajanje muzičkih sekvenci je preko 24 minuta. Renderovanje najkompleksnijeg frejma u filmu je trajalo 132 sata.

Naj scena:

Oslobođenje

Moja ocena: 6/10

2 коментара: