Rain Man (1988)

Kod nas nazvan: Kišni Čovek
Žanr: Drama
Režija: Barry Levinson
Glumci: Dustin Hoffman, Tom Cruise, Valeria Golino...

Priča:
Otac sebičnog japija Čarlija Babita ostavlja bogatstvo drugom sinu, savantu Rejmondu. Kako bi došao do novca, Čarli odvodi brata sa sobom.

Moj osvrt:
Pre svega o nečemu što nije tema ovog filma. Vi koji ste duže sa mnom, sećate se starog, skrnavog ocenjivanja koje je blogger podržavao. To je brisalo ocene samo tako. Našao sam ovaj alternativni ali eto, oni se momci zaigrali pa su nešto menjali pa su te stare ocene kao sačuvane ali ne radi sistem za ocenjivanje. Videćemo u narednim danima da li će to da proradi. Ako nađem vremena, možda se pridružim njihovom timu da im pomognem pa se vrate one prethodne "zvezdice" gde će biti sačuvana vaša ranija ocenjivanja. Ako ne, ostaće ovaj sistem sa 10 zvezdica pri čemu su sve stare ocene izbrisane. Videćemo. Meni je svejedno. Ako vam je ovakav sistem sa 10 zvezdica bolji, ostaviću njega. Ovo je svakako poslednja šansa koju im dajem. Nadajmo se da će ovo da radi. Vi kako stignete, zbog ljudi koji nisu gledali filmove koje komentarišem, zvezdirajte ono što ste pogledali. 

A sad o Kišnom Čoveku. Ne mislim da je ovo savršen film ali mislim da ima jednu savršenu ulogu kao i jednu poruku. Film pokazuje kako zapravo malo poznajemo čak i one najbliže i koliko nekada nismo spremni prihvatiti nekog drugog. Zašto? Pre svega što pravimo razlike među nama. E to gledamo kroz lik Čarlija Babita (Tom Kruz). Zašto pravimo razlike? Npr. zato što smo postigli neki uspeh u poslu pa smatramo da smo iznad drugih. U situaciji smo da dominiramo u svom poslu, da imamo neke ispod sebe. Umesto da nam to bude samo položaj na poslu, mi se tako postavljamo i ljudski. Zato Čarli ne oseća potrebu da se otvori nekom, ne oseća potrebu da sasluša nekog. Pokazao je da može da upravlja poslom, samim tim smatra da je sposoban da upravlja ljudima. Ako on u poslu nema nikog kome odgovara, on smatra da su njegovi potezi jedini ispravni, da ne mora nikom da ih pravda. Zašto bi to preslikavali na život? Zato što nam je svaka pobeda zlatna i što tako lako uzdignemo sebe. Ne možeš to preslikati na život. Zato što nisi navikao na zajedničku odluku niti dogovor, ne možeš očekivati da te osoba koju voliš slepo sluša. Zbog svega toga, Čarli je jedna egoistična bulja i kao takav mi savršeno odgovara u ovom filmu. Mislim da nisu smeli da u ovolikoj meri izgube ovolikog egoistu u toku filma. 

Sledeći razlog zbog kog odbijamo druge je zbog svih onih prednosti koje imamo naspram njih. Bilo šta je dovoljno da isključimo bilo koga. Da li smo fizički dominantniji, lepši, da li smo bogatiji, obrazovaniji, da li smo zdraviji nije bitno. Sve to vidimo kao svoje prednosti. Nije problem samo što uzdižemo sebe već što spuštamo bilo kog drugog. Dok si klinac, tu možeš da shvatiš u čemu grešiš i da izbaciš takve pizdarije iz glave. Ako odrasteš sa tim stavovima, odrastao si u malog čoveka, šta god činio. Jednostavan i donekle sasvim bezazlen primer ovog što pričam: Negde pri kraju osnovne škole, dok sam trenirao basket, klinja 3 godine mlađi je hteo da me izazove. Sve što mi je rekao je da ima šansu da me dobije nekada. Samouvereno sam mu odgovorio da nema teorije. I klinja je dobio mene, koji sam tada trenirao i igrao za školu, klinja koji nije privirio ni tom timu niti treningu. Zašto? Zato što sam ga već isključio kao ozbiljnu pretnju i nisam ni gledao šta može. Nije sporno bilo da sam bolji u tom sportu od njega, ali ta jadna osobina je potrla sve moje vrednosti. Umesto da učim od njega i ja njega naučim, napravio sam sebe budalom. Na taj način shvatiš neke stvari. Možda zvuči glupavo ali to je jedan mali pokazatelj ovog o čemu pričam. 

Eto vam razloga zašto je Čarli isključio Rejmonda iz svakog razmatranja. On nema psihički problem poput svog brata, on uživa u sasvim normalnom životu po njegovom mišljenju. Šta je zapravo normalno? E to zavisi od čoveka. Možda neko drugi ne bi smatrao da je živog koji vodi Čarli normalan. Zašto bi onda Rejmond  mislio da život koji on vodi nije kakav treba da bude. Pogledajte Čarlija - on je ogorčen, besan, u žurbi, u panici, u problemima. Pogledajte Rejmonda, on uživa u sitnicama, voli stvari onakve kakvim ih on postavi, uplašen je u nekim situacijama kojima on ne prinosi a najveću traumu mu je ostavila situacija kada je mogao povrediti drugog. Recite mi, ko je onda ovde "normalan"? 

Kada zapravo prihvatamo nekog? Prvo i najjednostavnije, dovoljan je mali gest dobrote kojim će nas neko pridobiti. Može razlog biti i korist koju možemo izvući iz nekog. E tu mi se ovaj film dopao. Čarli počinje da prihvata Rejmonda prvo kada sazna za njegovu dobrotu koju mu je pružao. Drugi korak je nešto što je ljudima zabavno i što je predstavljeno kao zabava o zapravo to nije. U pitanju je scena u kockarnici. To je klasično iskorišćavanje. To mi je ok sa strane egoističnog bulje od Čarlija. Pronašao je način kako može da se ovajdi o osobu za koju uopšte ne mari. Sa druge strane, Rejmondova pomoć je upravo taj drugi gest kojim pridobija Čarlija. To je odličan pokazatelj. Osim ako nisu potpuni moroni, ljude uvek možeš pridobiti i pobediti dobrotom. Dobrota razoružava. To mi se dopada sa strane što Čarli konta kakva je bulja bio. Sa druge strane, ne verujem u tako veliku promenu u Čarliju. Može sve ovo da pokrene u njemu neki nagon da želi da se iskupi ali za ovako epohalnu promenu potrebno je mnogo više. 

Osobu upoznajemo tako što otkrivamo njene vrline. Čarli otkriva neke neverovatne sposobnosti koje Rejmond ima. Svaka normalna osoba se divi velikim umećima drugih ljudi. U tome je ovde caka. Čovek kojeg je odbijao, čovek od koga nikada ne bi tako nešto očekivao pokazuje nešto neverovatno. Zašto nas takve stvari iznenade? Dao sam vam primer gore. A Setimo se i Suzan Bojl. Tako je lako bilo smatrati je za prostu ženu jer nikako nije izgledalo da će njen nastup izaći na dobro. Dokle je trajala sa sumnja i sprdnja? Dok nije zapevala. E to je onaj šamar ljudima koji odbacuju druge samo zašto što su po sopstvenoj proceni ispred njih. Rejmond pokazuje sposobnosti o kojima Čarli ne može ni da sanja. Eto ga majstore, čovek kojeg smatraš mentalno inferiornim pokazuje superiornost u poređenju sa tobom. Zašto sada ne smatraš sebe neukim? Ok, tako upoznajemo osobe a kako ih prihvatimo? Lako je prihvatiti ovakve sposobnosti, lako je prihvatiti silne vrline ali zaista prihvatamo osobu kada nam njene mane ne smetaju. Dobrota i stvari koje je Rejmond uspeo pokazati čarliju su pobedili njegov egoizam. Teško da je on tu mogao ostatit neprihvaćen uprkos stvarima kojima odbija Čarlija. Nikada ne procenjujte osobu po sebi, dozvolite da vam se ona prikaže u svojim vrlinama i manama. Ako vam pokaže dobrotu, dovoljno je da vas pridobije. Dobrota se ne sme zaboraviti. 

Na kraju dve tehnikalije. Prvo muzika. Cimer je napravio odlične i čuvene melodije ali mi nekako nisu legle u ovu dramu. Suviše su mi zvučale avanturistički i futuristički. Druga stvar je maestralna Hofmanova gluma. Ovo je jedna od onih uloga koje ostanu večne i neponovljive. Čovek vas uspe nasmejati, rasplakati, iznervirati, oraspoložiti i ono najbitnije, pridobiti. Stojeće ovacije za Hofmana koji ništa manje i ne zaslužuje. Tu se film poigrao sa tragedijom stanja u kom se Rejmond nalazi a mislim da su morali samo još malo ući u tu priču. Užasavajuće je kada ne možete da doprete do ljudi do kojih vam je stalo. Jedna je stvar kada one nisu fizički prisutne ali užasna je stvar kada je ta osoba uz vas a nemoćni ste da doprete do nje. Taj užasavajući osećaj je tek malo dočaran ovde. Sve u svemu, Rain Man je jedan od onih filmova koji moraju da se odgledaju. Teško da u njemu nećete naći nešto što će vas zadovoljiti. 

Zanimljivosti:
Scena na aerodromu u kojoj Rejmond priča o avionima koji su pali je isečena iz prikazivanja ovog filma u avionu. Jedina kompanija koja je ostavila tu scenu je Quantas jer je ta scena i odlična reklama za njih. Scena u čekaonici u kojoj stariji čovek priča o Pony Express-u je realna. Čovek im je pričao o toj temi a režiser je namerno ostavio tu priču u filmu. Scena sa puštanjem gasova u govornici je improvizacija dva glumca jer je Hofman zaista prdnuo. Hofman kaže da mu je to omiljena scena. Ono što Rejmon kaže o Kvantasu je tačno. Njihov avion se nikada nije srušio. Hofman i Kruz su sumnjali u uspeh filma. Hofman je proveo mnogo vremena sa savantom Kim Pikom koji je i bio inspiracija za lik Rejmonda. Scena u kojoj Rejmond nasloni glavu na Čarlijevu i kaže "My main man Charlie" je Hofmanova improvizacija. Rejmond je zapravo trebao biti srećan i prijateljski nastrojen. Hofman je lobirao da on bude ovakav kakvog ga vidimo u filmu. 

Tri nedelje posle početka snimanja Hofman je bio razočaran sobom i tražio je od režisera da zove Ričarda Drajfusa da ga zameni u ulozi. Kruz i Hofman su vežbali dok su se vozili na snimanje. Nekada su i menjali uloge. De Niro i Džek Nikolson su odbili da glume Rejmonda. Prvi holivudski soundtrack za Hansa Cimera. Jedan od omiljenih filmova Princeze Dajane. Hofman je proveo nekoliko godina sa porodicama u kojim je neko od članova bio autističan. Scena u kojoj Rejmond otkriva svoj nadimak Rain Man (Kišni Čovek) je snimljena iz jednog pokušaja. Hofman je insistirao da Rejmond bude savant umesto da bude umereno retardiran. U restoranu u kom Rejmond izbroji čačkalice koje su ispale kelnerici danas stoji mural sa likovima Čarlija i Rejmonda. Takođe, sve čačkalice koje su tu ispale na pod su presvučene bronzom i smeštene na taj mural. Film sa najvećom zaradom 1988. Beri Levinson (režiser) nije znao da je činjenica o Kvantasu tačna. Jedini film koji je osvojio i Zlatnog Medveda i Oskara.

Naj scena:

"...My main man Charlie..."

Moja ocena: 8/10