True Grit (2010)

Kod nas nazvan: Čovek zvani hrabrost
Žanr: Vestern | Avantura | Drama
Režija: Ethan Coen, Joel Coen
Glumci: Jeff Bridges, Matt Damon, Hailee Steinfeld...

Priča:
Opasni šerif pomaže tvrdoglavoj devojci u potrazi za ubicom njenog oca.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, ne znam šta bih prvo rekao posle ove katastrofe. Ostaje nam da iz sve snage pomognemo jedni drugima jer oporavak će biti dugotrajan i težak. Budimo tu jedni za druge, zanemarimo zastave pod kojim stojimo, verska opredeljenja, pripadnost bilo kojoj grupi. Kojoj god grupi pripadamo, uvek postoji ona jedna u kojoj smo svi. Pokažimo čovečnost. U ovim danima se vidi sve. Pre nego pređem na ovaj film, navešću jednu rečenicu iz drugog, čuvenog filma: "Ono što radimo, odjekuje u večnost." 

Davno sam pogledao neke od filmova braće Koen. Ne mogu da kažem da sam se nečim oduševio ali svakako imam u planu da neke od njih repriziram. Što se tiče True Grit, original sa legendarnim Vejnom sam takođe gledao davno. Koliko se sećam, ok je to film bio ali ništa spektakularno. Kao film, ni ovo nije nešto što me je oduševilo. Mislim fino je sve to ali nema neku epohalnu priču niti neke kolosalne ideje. Imamo ono što se od vesterna traži: opasne strelce, dvoboje, karakteristične zlikovce, odličnu scenografiju, atmosferu koju vestern zapravo i traži, heroje, žrtve itd. Zašto onda ovaj film smatram odličnim? Zbog lika Rustera Kogburna u tumačenju vazda sjajnog Džefa Bridžisa. Posle gledanja True Grita mogu komotno da kažem da je lik Kogburna znatno upečatljiviji od smušenog kralja Džordža i da je Bridžisova gluma pre zaslužila oskara od Firtove (uz svo dužno poštovanje uvek odličnom Kolinu Firtu). 

Pre nego pređem na pomenuti lik, moram da pomenem i lik devojčice koja unajmljuje Kogburna. Gledali ste verovatno gomilu filmoova u kojem klinci traže osvetu. Naravno da je to uvek naglo, da se zaleću, da ne rezonuju kako treba itd. Ovo što vidimo ovde je odlično. Iz izlaganja ove devojčice se vidi dosta. Vidi se da je ona odrasla, da je preuzela veliku brigu u kući, da ima veliku odgovornost. Ali uprkos svemu tome i dalje se vidi da je ona dete. Znači imamo sasvim dobru potporu za njena dobra rezonovanja ali nam nije dato detence koje će non stop da postupa kao zrela, iskusna osoba. Nije to mala stvar. Neretko imam problem sa takvim klincima u filmovima i knjigama. Recimo u vazda hvaljenoj Igri Prestola, neki od klinaca su po postupanju i rezonovanju barem 10 godina stariji nego što se predstavljaju. Prosto se zapitate da li je scenarista/pisac video u životu dete od 5 godina. 

U prethodnom tekstu (Non-Stop) sam dao predlog kakav bi možda trebao biti glavni lik. Neverovatna slučajnost jer ovde sam dobio upravo to. Kogburn je teško đubre od čoveka. Ne poštuje pravila, nema razumevanja za neistomišljenike itd. Trude se mnogi da naprave te opasnike koji ne drndaju živu silu, koji su teška prljavština ali vam oni zapravo ničim ne dočaraju da su takvi. Mislim, svi oni nikada ne urade nešto za šta ćemo ih lako osuditi. Kogburn je dva puta šutnuo dete samo zato što je druge rase. To je taj lik. Nema iskupljenja, nema nekog shvatanja da je to pogrešno, nema usranih moralnih preokreta. Prljavština do samog kraja. Možemo ovde povući pitanje, zašto neko ovakav pomaže devojčici? Kako on može da ima osećaj za pravdu? Prvo, devojčica je njegove rase. Drugo, zakon je nešto što je propisano, pravda je nešto što je individualno. Njegova verzija pravde je takva da ne daje ni teoretsku šansu lošima za iskupljenje. I najmanjem pokazatelju nepravde ovaj lik nameni metak. Kako ga onda devojčica razoruža? Time što u njoj ne postoji ništa iskvareno. Zbog toga je on uz nju ali i zbog toga želi da je isključi iz cele te priče. 

Nasuprot njemu imamo još jednog lika koji radi istu stvar. Ovaj je čistunac, radi po propisima i pravilima, bez pogovora se upušta u jurnjavu za zlikovcima. Šta je onda u njemu tako drugačije od Kogburna da on nije tako opasan i manje šanse ima da postane heroj. To da je lošiji strelac? Ne bih rekao. Prvo, Kogburn je direktniji kada se obraća nekom. Nema pardona, nema kočnice, prosipa šta mu je na pameti. Sad neko može to da nazove hrabrošću, neustrašivošću ili šta već. Ja bih to pre zvao iskrenost. Samim tim ga ta iskrenost čini neustrašivijim, hrabrijim i opasnijim. Druga stvar je iskustvo. Proživeo je mnogo, mnogo okršaja, pucnjava. Iskustvo je neprocenjivo. Treće, s obzirom na godine i njegovu životnu priču, on nema mnogo šta da izgubi. Takvih ljudi se uvek treba više plašiti. I onda dolazimo do onog posebnog - za herojstvo je potrebna i određena doza ludila. Ta doza kod ovog čoveka je i prevelika. 

Naj scena mi je karakteristična i zbog nekog drugog filma. Spilbergov War Horse nam je doneo patetičnu pričicu kroz koju projahuje konjić. Ja nisam mogao tu da se povežem ni sa čim pre svega jer je film pravljen za klince koji ne treba ništa da razumeju osim da se plaše za konjića i da žele da se on vrati momčiću kojem pripada. Preko dva sata mrcvarenja mi nije uspelo napraviti neku simpatičnu priču zbog koje bih se vezao za prokletog konja. Ovde imamo scenu u finalu gde Kogburn nemilosrdno mamuza konja kako bi na vreme stigao da pomogne devojčici. Ta scena traje par minuta i iskreno, mnogo više vredi i mnogo bolje je pokazala sudbinu konja od Spilbergovog balavljenja. Sva ta žrtva i bol jedne životinje su spakovani u nekoliko sekundi. Bićete svesni i tog bola i te žrtve. 

Ne pomenuh još jednu stvar koja karakteriše Kogburna. Ok, strašan je strelac, neustrašiv je, ne poštuje pravila itd. Pomenuh i još jednog lika koji je u celoj toj priči (Met Dejmon). Ne čini te herojem ni jedna od savršenih sposobnosti koje imaš. Naravno, olakšava celu stvar to što si dobar u nečemu. Sve to je u službi heroja. Kako onda postaješ heroj? Još bolje pitanje, u kom momentu postaješ heroj? Biti heroj je zapravo biti spreman učiniti pravu (pravednu) stvar u pravo vreme ne misleći o žrtvi koju podnosiš iako svestan šta mogući neuspeh donosi. Svest o tome šta neuspeh donosi može biti još veći podstrek da napraviš nešto veliko. A ako napraviš nešto veliko, ostavio si mnogo iza sebe.

Zanimljivosti:
Zbog zakona o radu dece, braća Koen su imali problem na snimanju zbog Hejli Stejnfild. Njene scene nisu mogle biti snimane posle ponoći a mnogo je noćnih scena u filmu. True Grit je jedan od filmova sa najviše nominacija za oskara koji nije dobio ni jednog na kraju. U originalu, Ruster Kogburn nosi povez preko levog oka dok u ovom filmu nosi preko desnog. Kako bi dobio karakteristični govor posle povrede jezika njegovog lika, Dejmon je vezao vlat kose oko jezika. Prvi film braće Koen koji je zaradio preko $100.000.000. U originalnom scenariju, Ruster Kogburn je trebao da bude u svojim 40tim godinama dok su i Vejn i Bridžis bili u svojim ranim 60tim kada su tumačili ovu ulogu. Ni jednom konju nije nanesen bol već su te scene snimljene sa treniranim konjima. Bridžis je ovom ulogom zaradio svoju drugu nominaciju za oskara. Prva nominacija se prethodne godine završila dobijanjem nagrade za ulogu u filmu Crazy Heart.

Naj scena:

Galop...

Moja ocena: 7/10