The Godfather: Part II (1974)

Kod nas nazvan: Kum 2
Žanr: Kriminalistički | Drama
Režija: Francis Ford Coppola
Glumci:  Al Pacino, Robert Duvall, Diane Keaton

Priča:
Pratimo odrastanje i uspon Vita Korleona po dolasku u Ameriku kao i borbu njegovog sina Majkla da sačuva snagu, moć i porodicu.

Moj osvrt:
Nezahvalno i nezgodno je kada treba komentarisati nešto što je monumentalno ostvarenje. Šta god napisao, kako god ga ishvalio, jednostavno, preslabo je to. Daću sve od sebe a ako propustim nešto, očekujem od vas da ispravite to. Kako prvi deo ovog ostvarenja nije imao baš kvalitetan komentar sa moje strane, nekim poređenjima ću to ispraviti ovde. U principu pominjaću i neke detalje koji će možda biti spojleri ali iskreno ne želim da znam da među vama postoji neko ko ovo nije gledao. U prvom delu nam je prikazan jedan od najboljih, ako ne i najbolji lik u kinematografiji, Vito Korleone. Siguran sam da ste svesni mnogih situacija kada neko smisli nešto revolucionarno i kasniji filmovi krenu da koriste taj recept. Evo da nađem neki glup primer, uzmimo 28 days later koji je ubacio zombije koji mogu da trče. To je bilo otkrovenje. Posle toga, retko koji zombi film da nije imao tu novinu. 

E sada, zamislite koliko je ovaj lik Vita Korleonea dobar kada se niko nije usudio da kopira tako nešto. Imali smo gangstera koji je u nama budio poštovanje. Nismo videli kako je on tu stekao to što je stekao, ali ono što je pokazivao je ipak nešto neverovatno. Imamo gangstera koji svima ukazuje poštovanje - savršeno. Elem, sistem koji je odabrao, usluga za uslugu se pokazao savršenim. Potom ime koje je stekao dovoljno govori o tome koliko je moćan. Mudrost pokazuje neverovatnom odlukom da se neće osvetiti za ubistvo rođenog sina. I svi se tu nešto muvaju da ga maknu, a on ih sabere sve na jednom mestu i održi govor kojim pokaže svu svoju snagu. Šta nam je jedino ostalo u filmu nedorečeno? Kako je on došao dotle. Kum 2 je najpametniji nastavak u istoriji nastavaka iz prostog razloga što nije kopirao ni jednu jedinu sitnicu. Može sad neko da tvrdi da jeste, jer opet imamo čoveka koji vodi mafijašku porodicu u borbi za prevlašću. Prc, o tome je govorio prvi film. Ovaj je potpuno drugačiji a do kraja ovog teksta to ću vam i dokazati. 

Kao što rekoh, prvi deo nam je ostao dužan priču o usponu Vita Korleonea. Drugi deo nam donosi upravo to. Za divno čudo on je u početku predstavljen kao ne baš bistar, spor lik koji ne može imati neku svetlu budućnost. Zamislite lika kojeg svi tako posmatraju, a ustvari on je inteligentan čovek koji ne priča mnogo ali rezonuje kako treba. Ne pokazuje puno emocija, samim tim je enigma za protivnike a uz to ne pokazuje strah. Sad ovo može da zvuči kao da je na pošten način došao do uspeha i da se ja divim takvom liku. Naravno da nije tako. I njegove ruke su krvave do lakata. Fazon je u tome što je krv na njegovim rukama bila ili krv gorih ili krv istih kao i on. Može ovde da se potegne i pitanje zašto je npr. režiser iz prvog dela filma gori od njega i zašto se sukobio sa njim. Ja ću se tu malo držati knjige i reći da su tom režiseru dovođene devojčice od desetak godina. Od toga gore ne može. Elem, da skratim priču o tome, njegove ruke jesu krvave ali prema časnim ljudima on se ponaša časno. 

Kada pokreće tu ideju usluga za uslugu, ne kreće osorno, ne pobeđuje time što je moćniji, on samo dopušta ljudima da shvate kakav je. Pominjaću neke detalje kao što rekoh a evo i prvog od njih. U jednom momentu Vito Korleone kupuje narandže od uličnog trgovca. Ovaj ne želi da mu ih naplati. Vito prihvata taj poklon. Savršenstvo. Prvo, ovom čoveku je verujem svaki cent bitan, ali opet njemu će biti čast da par narandži pokloni Korleoneu. Korleone je već moćan, za njega je to sića, ali on bez pogovora prihvata taj poklon pokazujući da ceni ovog čoveka i da ceni tih njegovih nekoliko centi. Nije išao na "ne dolazi u obzir" varijantu ili tako nešto. Time bi malo i potcenio ovog čoveka. Ovako je pokazao veliko poštovanje prema malom čoveku. Prvi film je pokazao da se nikada ne zna kada će ti neko trebati. Samim tim ovo je genijalna scena koja pokazuje svu draž te ideje. 

Fascinantan mi je odnos Vita i njegove žene. I u prvom filmu i ovde mi vidimo da on nju isključuje iz posla. Može sad da se javi milion frustriranih i kaže da je to potcenjivanje žene kao takve i ne pokazivanje vere u nju i njenu inteligenciju. To je gomila gluposti. S obzirom na prirodu posla, Vito dozvoljava svojoj ženi da bude žena i pokazuje neizmernu ljubav prema njoj. I u prvom delu filma i u drugom, Vito savršeno pokazuje da u ovaj posao ne treba mešati ženu jer je ona pre svega majka. Naravno, ona mu uzvraća velikom podrškom. Sada imamo neku zaokruženu sliku o Vitu Korleoneu. 

Hajde da sada malo pričamo o Majklu. Na njega pada breme da mora da nasledi oca, da bude kao on. To mi je užasno zanimljiva tema. Vito najviše vere ima u Majkla iz prostog razloga što su Majklu neuprljane ruke i obraz čist. Majkl može da iznese ovu porodicu na koliko toliko legalne grane. Soni je impulsivan, Fredo slab kao ličnost, nipošto glup. Majkl je taj koji može da unese promenu. To je ono kako Vito gleda. Hajde da sada gledamo u drugom smeru. Majkl ima teret legendarnog oca i to mu svi nabacuju na pleća. Problem je to što on ne ide u smeru u kome se nadao njegov otac, on ide u smeru da postane svoj otac. To je savršeno jer pokazuje koliko je veliki Vito Korleone, koliko Majkl poštuje svog oca iako su im polazišta bila potpuno drugačija. Uprkos tim razlikama, on želi biti kao otac. Po svima, njemu to ne uspeva, ali nije baš tako. Kada se dešavao problem a Vito je bio na vrhu, svi su imali vere da će se rešiti jer Vito je to izveo mnogo puta. Majkl nije imao priliku da se puno puta dokaže. Zbog toga imamo problem da on skoro ni u kome nema podršku kakvu bi trebao. 

I sada dolazimo do najveće razlike između prva dva dela i potvrde onog što sam rekao, da je ovo najpametnije napravljen nastavak ikada. Prvi deo se naravno bavio porodicom Korleone ali je akcenat bio na njihovom jedinstvu i borbi protiv konkurencije. Ovde je potpuno drugačije. Naravno, imamo borbu protiv konkurencije ali to kada se izdvoji, skontamo da je moglo biti bilo šta ubačeno ovde. Glavna stvar u ovom filmu je zapravo borba jednog čoveka da sačuva svoju porodicu. Ne da im sačuva živote, već da sačuva njihovo jedinstvo. To se u prvom delu nije ni dovodilo u pitanje, Vito je držao konce. Majkl još nema taj autoritet, non stop sebe i svoje odluke gleda kroz oca. Tu moram da vam prenesem jednu rečenicu koju je moj otac rekao meni a radi se o njegovom ocu a mom dedi kojeg nisam upoznao jer je umro pre mog rođenja. "Kada je tata umro i kada sam preuzeo sve na sebe, falila mi je njegova pomoć. Ne da nešto radi, ne mora ni prstom da mrdne. Samo mi je falilo da sedi i da mi govori šta da radim. I danas mi to fali." I tako sam kroz reči mog oca uvideo mnogo. 

Vito je imao podršku u svojoj supruzi. Majkl to nije imao. Ne želim da diskutujem o tome da li je to ok ili ne sa njene strane, tu svako može da iznese drugačije mišljenje. Ali činjenica je da je ona znala u šta kreće kada se udala za njega, tako da je činjenica da je ona veliko sidro za Majkla. U odnosu muškarac - žena, u istoriji filma ne postoje dve ovako snažne scene kao u ovom filmu. Prva scena je rasprava kada Kejt hoće da napusti Majkla i odvede decu. U momentu kada mu saopštava nešto što je užasno, što je neoprostivo, pogledajte glumu Al Paćina. Braćo i sestre, ja kada god gledam ovaj film, tu scenu pogledam barem 10 puta. Način na koji on gleda dok mu se lice grči a vilica drhti i eksplozivna reakcija koju pokazuje, to me je ohladilo samo tako. Bukvalno sam se osećao kao da prisustvujem sceni iz realnog života. 

Druga scena je kada Kejt dolazi kasnije da vidi decu i stoji na vratima a Majkl prilazi. Braćo i sestre, to zatvaranje vrata je neverovatna scena. U principu finale filma se svodi upravo na to, na zatvaranje vrata stvarima koje su Majklu sidro, koje su trulež. Kako bi sačuvao ono što je po njegovim stavovima dobro, odlučuje uništiti sve što mu predstavlja teret. Cena odluke je svakako visoka, on se sigurno neće oporaviti od toga. Moram sad malo da parafraziram. Recimo da imamo čoveka kome su noge u raspadu, koji od bolova ne može više ni da funkcioniše ali ipak može da hoda. Zamislite ipak njegovu odluku da amputira te noge. E, to je to. Majkl preuzima odluke koje nećete videti više ni u jednom filmu. Lupetam, hoćete, ali nećete ih videti nigde toliko potrkepljene nečim jakim, nećete videti da ih izvodi ovakva osoba, nećete videti toliki šok. To zatvaranje vrata i finale filma je nešto što niko živ ne bi očekivao. I dan danas, niko se u kinematografiji ne odlučuje na ovako nešto, to su neverovatne odluke a samo oni velikih muda mogu da ih izvedu. Danas ipak imamo one koji snimaju Argo, Bananamene (End of Watch), Hunger Games i ostala prazna sranja koja igraju na kartu jedne jedine karakteristične stvari u filmu. 

Da se vratim malo u nazad. Znamo iz prvog dela šta je bio Vito a znamo i kako je Majkl počeo. Ono što ipak nije moglo da se pretpostavi, koliko će on zapravo biti jak. Prva scena u filmu govori mnogo. Prvo, ako pogledate njegov izraz lica videćete premor i neispavanost. To dovoljno govori o njegovoj posvećenosti i stanju u kom je. Da ne ispadne ipak da se on teško nosi sa tim i nema toliku snagu, pokazuje se ubrzo u sceni u kojoj Majkl priča sa senatorom. Tu pokazuje i moć. Na jendostavan način nam je prikazana i moć i posvećenost. Pitanje je da li je majkl mogao zadobiti približno poštovanje koje je imao njegov otac. Naravno da to mora da stiče godinama ali pazite kako je on počeo: Članovi porodice hoće da se vide sa njim, ali su primorani da čekaju na red. Sada to može da bude loše ako se gleda sa strane porodice, ali ako obratimo pažnju malo više, zar nekom van porodice ne bi bila čast da dobije prednost u odnosu na člana porodice kada je razgovor sa Majklom u pitanju. To je ono pokazivanje poštovanja. 

Kao što rekoh, Majkl se bori da sačuva porodicu, ali problem je što je porodica ta koja ga uništava. Bukvalno niko od njegove krvi osim majke nije uz njega. Ako pogledamo njegovu Majku, i u prvom i u drugom delu vidi se veličina tog lika jer je uvek podrška svojoj porodici, nikada sidro. Kada dolazi do velikih problema, kome se Majkl obraća. Polubratu, Tomu Hejgenu. To dovoljno govori koliko Majkl trpi od svoje porodice. Naravno, nije problem samo u njima, problem je i u njemu jer samom tom svojom posvećenošću, on je postao manijak kada je kontrola u pitanju. Nije sporno da je on najinteligentniji, najodgovorniji i najhrabriji u porodici. Problem je što je on zacrtao sliku svog oca i sve mora da bude onako kako je on zamislio da bi njegov otac voleo da bude. Ako imamo u vidu da je Hejgen ipak čovek kome on najviše veruje, zamislite onda koliki je njegov duševni bol kada nema poverenja u svoju krv. Kada smo već kod toga, imamo seriju jezivih scena u odnosu Majkla i njegovog brata. Ovo nije odlično, ovo je iznad savršenog i neponovljivo. 

Na kraju, muzika - savršenstvo, gluma - maestralno. Paćinov Majkl Korleone je posle Brandovog Vita Korleonea nešto najbolje što možete videti u filmu. Robert De Niro, Dajana Kiton, Robert Duval, Džon Kazal nisu za udžbenike jer ovo se ne uči, sa ovim se rađaš. Svi ostali, takođe bez greške. Recimo Majkl Gazo (Frenki Pantanđeli) glumi tako lagodno da to fenomenalno karakteriše njegov lik u filmu. Bukvalno kao da je došao kod vas kući i priča vam anegdote iz života. Ako vam kažem da su u oba filma pazili na svaki gest, na svaki pokret, na svaku mimiku glumaca ili da su glumci sami to izveli do perfekcije, možete misliti da preterujem, ali nije tako. Ne postoje reči kojima mogu da opišem kvalitete prva dva Kuma. To su svakako dva najbolja filma u istoriji kinematografije.

Zanimljivosti:
Kopola nije želeo režirati ovaj film zat što je imao mnogo problema kada je režirao prvi deo. Ideja je bila da film režira Skorseze, ali su producenti to odbili pa se Kopola ipak latio posla. Ovaj film je planiran čak i pre kraja snimanja prvog dela. Da bi se bolje pripremio za ulogu, Robert De Niro je živeo na Siciliji. Originalno, Klemenza je trebao svedočiti protiv Korleonea. Problem je što je glumac koji je tumačio Klemenzu smršao preko 20kg i nije hteo ponovo da se goji tako da je zamenjen sa likom kojeg tumači Majkl Gaza koji je kasnije i dobio nominaciju za oskara. Marlon Brando i Robert De Niro su jedini glumci koji su dobili oskara a da su tumačili isti lik. Prvi nastavak koji je dobio oskara. 

Džejms Kan je želeo da dobije platu istu kao u prvom delu iako se ovde pojavljuje u jednoj kratkoj sceni. Želja mu je ispunjena. Ukupno ima 16 mrtvih u celom filmu. Kopola je želeo da vrati Branda da glumi i mladog Vita jer je bio ubeđen da Brando može da oglumi bilo šta, ali posle oduševljenosti De Nirom na audiciji, promenio je tu odluku. Scene u kom se vidi odrastanje i uspon Vita Korleonea postoje u knjizi ali nisu prikazane u prvom delu. Ovaj film je uveo u upotrebu čuvenu rečenicu "Keep your friends close, but your enemies closer." Li Strasberg se vratio iz penzije da glumi Hajmana Rota i to na specijali zahtev Al Paćina. Brando je trebao da se vrati da glumi u jednoj maloj sceni ali se zbog lošeg odnosa koji je pokazan prema njemu nije se pojavio na snimanju. Snimanje je trajalo 104 dana. Iako je napisano da je i ovaj film zasnovan na Puzovoj knjizi, samo scene koje prate život Vita Korleonea postoje u njoj. Li Strasberg je bio bolestan tokom snimanja pa je onda promenjeno u scenariju da i njegov karakter bude bolešnjikav. Gazo je izabran za ulogu dan pre početka snimanja.

Naj scene:

"Zatvaranja vrata"

Moja ocena: 10/10