Abre los ojos (1997)

Alternativni naziv: Open Your Eyes
Kod nas nazvan: Otvori Oči
Žanr: Drama | Misterija | Ljubavni | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Alejandro Amenábar
Glumci: Eduardo Noriega, Penélope Cruz, Chete Lera...

Priča:
Mladić pronalazi ljubav svog života, ali potom doživljava nesreću zbog koje je njegovo lice potpuno unakaženo.

Moj osvrt:
"Otvori Oči" - zamislite situaciju u kojoj čovek može da čuje ove reči. Meni padaju na pamet dve stvari. Prva je kada neko želi da vas iznenadi, pa traži od vas da držite sklopljene oči sve dok vam ne kaže da ih otvorite. Druga je kada čoveku kao pacijentu kažu tako nešto. U svakom slučaju, složićemo se da to nije obični poziv za buđenje. 

U početku film deluje prilično jednostavno. Imamo par likova, imamo događaje, upoznavanje, zaljubljivanje i nesrećan slučaj. Što se ovog, uslovno rečeno, jednostavnog dela filma tiče, sve je na najvišem nivou. Karakterizacija je odlična, zaljubljivanje sjajno, dijalozi napisani maestralno i tu nemam ni najmanju zamerku. Ubrzo saznajemo da ono što gledamo predstavlja sećanje čoveka koji je u zatvoru i nosi masku. Kako se događaji koje on prepričava gomilaju, dolazi i do konfuzije. Nekada je prilično jasno da je u pitanju san, čak i sam čovek koji priča to kaže. Međutim, nekada nam je lakše da poverujemo da je san nešto što ovaj čovek prikazuje kao istinu. Evo zašto: Kada god čujemo glas koji kaže "Otvori Oči" u filmu se pravi nešto potpuno drugačije od onog što smo do tada gledali, nešto što donosi potpuni obrt. Ono što je veoma zanimljivo, u svim segmentima postoje stvari koje se ponavljaju. Ili je to u pitanju neki lik, ili dijalog koji neko drugi izgovara, ili događaj koji ima male promene. Ako se zna da čovek može da sanja samo ono što je video, ovo je genijalna igra sa nama koji gledamo film, jer kako radnja odmiče više nismo ni sigurni šta je san a šta ne. 

Sledeća odlična stvar je što su se potrudili da svaki od tih segmenata deluju krvavo uverljivo. Prvo imamo laku i pitku priču o prijateljstvu, zaljubljivanju, ali i izneverenim očekivanjima. Savršeno jednostavno i veoma ljudski. Događaji koje vidimo su realni, jer sve proizilazi iz karaktera ljudi koje posmatramo. E, onda dolazi do nesreće i prelepi mladić gubi svoje lice. Odlično je prikazan sav jad, sva tragedija i sva njegova unutrašnja borba. Gledalac u potpunosti razume i njega, ali i njegove prijatelje. On ne može da podnese svoj fizički nedostatak i zbog toga oslobađa svu svoju negativnu energiju. Ako gledamo njegovo ponašanje, u svim scenama u kojima je njegovo lice bez mana, on se ponaša lepo prema prijateljima, dok se ponaša bezosećajno prema ljudima do kojih mu nije stalo. Međutim, kada god vidimo da njegovo lice ima oštećenje, njegovo ponašanje je u potpunosti suprotno. Ne želi da bude sažaljevan, ali svojim ponašanjem upravo dovodi do toga. 

E onda dolazi do sledećeg "Otvori oči" i tu nas film obori na zadnjicu. Ponovo se sve menja i, ako se otvori pitanje šta je san a šta java, ovde gledalac definitivno gubi odgovor. Ako gledamo na glavni lik i ako možemo da kažemo da kada mu je lice oštećeno to je jedna strana njegove ličnosti, a kada mu je lice netaknuto, to je druga strana. Zašto onda i drugi likovi ne mogu da imaju te dve strane? U ovom segmentu, film se upravo igra sa tim. Kao što čovek nije mogao da prihvati nešto kod sebe, ovog puta imamo neprihvatanje nekih stvari kod drugih ljudi. Naravno, sve se to provlači kroz misteriju, kroz situacije koje deluju toliko čudno da će vam se mozak u jednom momentu osetiti Linčovski silovanim. 

Kada se priča već toliko zakomplikovala, pomislio sam da će ovo biti film bez rešenja, da ćemo dobiti jednu kolosalnu mozgalicu u kojoj nećemo u tri života skontati šta se desilo. E, tu sam pogrešio, ali u tom grmu leži jedan skriven ali neprocenjiv zekan. Film nam nudi rešenje onog što gledamo, nije tu ništa sporno, ali ovakvo rešenje bi neminovno moralo obesmisliti mnoge delove filma. Možda, da je ovo pravio neko ko želi preokret radi preokreta. Abre Los Ojos je opasna studija ličnosti. Sve što je čovek mi vidimo u ovom filmu. Činjenica je da čovek želi da živi samo u lepim momentima, činjenica je da kada on ostari, te lepe stvari mu nedostaju, činjenica je da nekada ne želi da primeti svoju lošu stranu, činjenica je da zanemaruje mane osobe koju neizmerno voli, činjeica je da svesno ili ne, zanemaruje osećanja ljudi do kojih mu nije stalo... U svemu tome on srećnog sebe vidi kao sjajnu osobu. 

A šta se desi kada postane svestan svega toga lošeg što čini, kada verovanje u zablude počne da se poljuljava, kada uvidi greške u sebi i drugima, kada shvati da je nekog povredio - tada čovek vidi sebe kao čudovište. Treba se osvrnuti i na period između ta dva stanja: potpunog blagostanja i shvatanja grešaka i zabluda. To su, zapravo, segmenti kada nam se prikazuje ovaj lik u zatvoru. Tu on priča svoju priču koja deluje i nama i čoveku kojem priča potpuno nepovezano i neverovatno. Tako upravo vidimo koliko je sluđen čovek koji više nije siguran u to šta je istina, koji se polako oslobađa svojih zabluda i pokušava spasti ono što je dobro i pronaći odgovore na to šta je on. U tim segmentima čovek i dalje nosi masku. Jednostavno, oslobađa se svojih zabluda, polako otkriva istinu, a ta maska je zapravo iz straha od spoznaje kakva je on osoba - da li je dobar ili je čudovište koje čini nedela. Iz jednog od tih segmenata dolazi i savršena naj scena. Na kraju ću dodati da su muzika i gluma na najvišem nivou. 

Savršena misterija koja nosi u sebi studiju o čoveku, savršena studija o čoveku koja je upletena u misteriju - kako god vam odgovara. Jasno je kao dan da je pred vama jedno remek delo.

Zanimljivosti:
Amenabar je izjavio da je na ideju za film došao kada je imao užasne košmare, dok je bio prehlađen. Penelope Kruz glumi istu ovu ulogu u rimejku filma (Vanilla Sky). Pesma koja se čuje u klubu je "Rising Son" grupe Massive Atack i u toj pesmi se često ponavlja fraza "Dream On". Tom Kruz kaže da je u toku odjavne špice, posle prvog gledanja ovog filma, već počeo da vodi razgovore o njegovom rimejku.

Naj scena:

Spas od zaborava

Moja ocena: 9/10