Platoon (1986)

Kod nas nazvan: Vod
Žanr: Ratni | Drama | Akcija
Režija: Oliver Stone
Glumci:  Keith David, Tom Berenger, Willem Dafoe...

Priča:
Mladi regrut u Vijetnamu dolazi u moralnu krizu kada se suočava sa užasima rata i dvoličnošću ljudi.

Moj osvrt:
Platoon je uradio nešto što drugi ratni filmovi nisu i to je izveo na najbolji mogući način. Možda mu je najpribližniji po tome Cross of Iron, ali opet nije ni blizu surovo realan kao ovo ostvarenje. Kada prave ratne filmove, svi se uglavnom baziraju na karakterističnim događajima, spektakularnoj akciji, okruženju i naravno borbi dobrih momaka protiv loših. Platoon je sve to zanemario i u ratu ogolio čoveka. Da kažem da film ima neki tok, da se čeka neka određena akcija, da je cilj neki vojni pohod, lagao bih najgore. Evo sada ću to na najbolji mogući način objasniti. Zamislite recimo da nemate blage veze o istorijskim činjenicama, da je ovaj film npr. zasnovan na fiktivnim događajima. Vi kao gledalac ne biste imali veze da li vojni odred koji pratite u filmu predstavlja one dobre ili ipak loše momke. Braćo i sestre, Oliver Stoun je ogolio čoveka pred ratom i prikazao sve ono što čovek jeste u toj situaciji. 

Film otvara citat za koji bi približan prevod bio "Uživaj mladiću u svojoj mladosti". I šta ide posle toga, slika momka koji provodi najbolje godine života u zdravlju, sreći i veselju - malo sutra. Stoun momentalno opaljuje šamar autoru citata jer mladić kojeg mi pratimo upravo dolazi na ratište. Naravno, na samom početku on ne može ni fizički ni psihički da izgura sve poteškoće trenutne situacije. Sve mu smeta, strah je veliki, teško se snalazi itd. Ako ste mislili da će Stoun da se bazira na kreiranju ratnika od ovog momka, think again. Ponavljam, Platoon je ogolio čoveka pred ratom koji od njega stvara i/ili iz njega izvlači stvari kojih nije bio ni svestan da poseduje. Saznajemo da klinja ovde treba da provede godinu dana i naravno kreće odbrojavanje do povratka. Tih godinu dana uz činjenicu da se čovek nalazi u ratu su savim dovoljan period za određene transformacije u karakteru ovog momka. Ok, očekivano je to da imamo događaje koji mu bude strah i iz kojih on izlazi možda ikusniji, hrabriji ili šta već. Time se ne bih bavio zato što smatram da je zanemarljivo naspram drugih stvari. 

Tu dolazimo do pitanja koga mlad čovek treba da prati. To je generalno zanimljivo pitanje, ne samo u ratu, već uopšte u životu. Ovde momak ima dvojicu likova koji imaju veoma veliki uticaj. Obojica su odlični ratnici ali ono u čemu se razlikuju, to je čovečnost. E, to je već najbolji deo ovog filma. Obično u filmovima likove koji su lošeg karaktera prave tako da vam se gade. Neosporno je ovde da imamo jednog vođu koji je teško đubre, ali ono u čemu Platoon lagano dominira je to da je lik tako kreiran da imamo vođu kojeg je lako pratiti. Sada ovo može da deluje malo čudno, ali Platoon je napravljen tako da ratnika možete da razdvojite od čoveka. Danijel Defo je zadužen za tog dobrog vođu (Elias). Nema sumnje da je reč o strašnom ratniku ali isto tako je jasno kao dan da je on čovek koji brine o svojim vojnicima i vidna je dobrota koja izlazi iz njega. Za ovog drugog (Barns) je zadužen Tom Berindžer i za mene ovo je ubedljivo najbolji lik u filmu. 

Činjenica je da imamo jedno neopevano đubre, ali kao ratnik ovaj čovek je neustrašiv, neverovatan mudadžija, odličan taktičar i pre svega uvek preuzima odgovornost. E sada, meni se baš ne dopada to što su svi oni koji su u njegovom vodu teški idioti. Ok, može neko reći da ipak on ostavlja utisak na njih, da im je on vođa, da imaju veru u njega i da se ugledaju na njega. Sve je to tačno, ali kod tih njegovih momaka iz voda se ne vidi ni trunka ratnika kakav im je vođa. Ako je već dokazano kroz film da i ljudi koji imaju ispravne stavove mogu da se dive Barnsu, da budu srećni što ih on vodi, zašto neko iz njegovog voda ne bi mogao biti takav. U principu ta generalizacija je jedna od dve stvari koje mi se nisu baš dopale u filmu. Druga i manje bitna stvar koja nije baš na najvišem nivou je gluma. Berindžer i Defo su odlični kao i još nekolicina sporednih, ali MekGinli je očajan za sve zajedno. Njegov lik treba da bude ljigav, to stoji, ali ne mora da bude ljigav glumom već postupcima. Ni Šin se nije naročito proslavio ali opet on je golobradi klinja koji se uglavnom formira u filmu pa je to manje više ok. 

Platoon takođe pokriva sve uslovno rečeno tipove vojnika. Imamo čoveka koji je glavni i koji je teški teoretičar. Recmo tu se vidi Barnsov autoritet kada je svima jasno da iako je ovaj drugi čovek poručnik, izgleda jadno pored narednika, i kao vojnik i kao taktičar. Glavna tema filma je upravo razvoj ovog golobradog momka kroz rat. E to je već nešto posebno. Kao što rekoh, preskočiću ovaj deo vezan za vojne sposobnosti. Videćete ovde i strah i hrabrost i nalete adrenalina i potpuno ludilo - to sve stoji. Te reakcije su neprocenjive. Scene u jednom selu u vijetnamu su nešto od čega sam se naježio. E tu se vidi kako se ovaj momak lomi, kako reaguje na gubitak, kako se u njemu bes meša sa strahom i dolazi do pomračenja. Ima toga još dosta, ali na ovom bih se zaustavio. Ako smo prethodno videli da je ovaj momak bliži sa Eliasom koji je dobar čovek, pitanje je zašto onda i on kreće da nerezonski čini loše stvari. Ustvari nije to pitanje, to je samo potvrda stvari koje sam već rekao. Prvo imamo činjenicu da na čoveka utiče rat a potom vođe. U situacijama kada strahujete za život, lako je pratiti onog ko hrabro ide ispred vas i vodi vas u spas/oslobođenje/pobedu. Zašto onda ne biste pratili takvog čoveka i u ostalim postupcima. 

U finalu ovog teksta pomenuo bih još jednu genijalnu stvar. Vidimo mnogo raskola u američkoj vojsci. Ono što je zanimljivo, svaki raskol nastaje zbog neprijatelja. Kada malo prokefamo, zaključujemo da je to potpuno suludo. Umesto da budemo jedinstveni protiv neprijatelja, dozvoljavamo da on bude taj oko koga se krvimo. Koliko je samo ovo genijalno i koliko je potvrđeno, pa i u našoj istoriji. Elem, ne bih više filozofirao i govorio da film pokazuje besmisao rata i sve te stvari. U dobrim ratnim filmovima, to zaista ne treba ni pominjati. Takođe Platoon lepo pokazuje koji sloj ljudi odlazi u rat, pokazuje kako dobri stradaju dok loši vode igru, ali ne bih ni o tome nešto posebno govorio. Platoon je  film koji se ne zasniva na akciji, koji nije avantura, jedan je od najboljih ratnih filmova a verovatno najbolja ratna drama ikada.

Zanimljivosti:
Originalno, narednika Barnsa je trebao glumiti Kevin Kostner. Kada u jednoj sceni likovi puše marihuanu, glumci to zaista rade. Finalna bitka je rekreacija bitke koja se zaista vodila u Vijetnamu. 

Film je zasnovan na iskustvima Olivera Stouna iz rata u Vijetnamu. Šin je izjavio da duguje život Kitu Dejvidu. U jednoj sceni prilikom leta, helikopter se nagnuo pod nezgodnim uglom a Šin se nije držao kako treba tako da je za malo ispao. Ožiljak na Beridnžerovo lice je svakog dana po tri sata nanošen. Defo je za vreme snimanja jednom pio vodu iz reke ne znajući da je u njoj uzvodno mrtva svinja tako da je naredna 24 časa imao zdravstvene probleme. Beridžer je zbog uloge izgubio preko 10kg. Snimanje je trajalo samo 54 dana. Stoun je Defou koji je do tada uvek glumio negativce da ulogu pozitivca a isti obrt je uradio i Berindžeru. Oba glumca su bila nominovana za oskara.

Naj scena:

Eliasov beg

Moja ocena: 8/10