Obavestenje

Obaveštenje: Zvezdice ispod postova koristite da ocenite kvalitet filma a ne kvalitet mog prikaza. Još jednom bih vas zamolio da se ne potpisujete sa Anoniman već ukoliko nemate neki od ponuđenih naloga, koristite opciju ime/url gde možete upisati samo polje ime.

четвртак, 16. мај 2013.

Kon-Tiki (2012)


Kon-Tiki (2012) on IMDb
Žanr: Biografski | Istorijski | Drama | Avantura | Akcija
Režija: Joachim Rønning, Espen Sandberg
Glumci: Pål Sverre Hagen, Anders Baasmo Christiansen, Gustaf Skarsgård...

Priča:
Priča o legendarnom putovanju splavom Tora Hejerdala i njegove ekipe. Kako bi dokazao da su Južnoamerikanci naseljavali Polineziju, Tor je odlučio da 8000 km pacifika preplovi na splavu.

Moj osvrt:
Pravo iz Norveške, stiže nam avanturistička priča o jednom od najkarakterističnijih putovanja ikada. Prvo imamo upoznavanje sa istraživačem i okolnostima koje prate sve one koji se odvaže napraviti nešto novo i tvrditi nešto što niko do tada nije tvrdio. Te scene su već pomalo izlizane, ali ok, tako je i u stvarnom životu. Koliko god njegove tvrdnje delovale logično, koliko god on pokazivao da je potrošio vremena i truda u sve to, svet zapravo boli dupe ukoliko u tome nema nikakvu korist - još jedna istina. Dosta se potencira na tome koliko je Tor avanturista, koliko je hrabar, odvažan itd. Srećom ništa od šablončića koji se pojavljuju nije rastezano pa ni ove muke o finansiranju ekspedicije. 

U par simpatičnih scena, vidimo da neki ljudi prihvataju Torovu ideju i to predstavi finu pripremu za ono što sledi. Ako imamo u vidu kakvo nas putovanje očekuje, već imamo predstavu da će biti problema. Mislim, takvo putovanje na splavu koji ne sadrži moderne materijale je ludost samo po sebi,  tako da imamo sve preduslove za opasnu avanturu. Kada je već avanturistički film u pitanju, ovakve otežavajuće okolnosti i ovakvi izazovi su prava poslastica. Umesto da se zadrže na tim detaljima, malo su predramatizovali sve i odjednom sama ova činjenica nije jedina prepreka. Dolazi do toga da Tor ne zna da pliva, da niko od malobrojne posade nije moreplovac, da su konstantno u teškoj finansijskoj situaciji itd. Ok je sve to, ali malo se suviše muze ta tema i kroz ceo film a ne samo ovde. 

I krećemo na putovanje. Početak je prilično mlitav, ne ide ništa po planu, vidi se da splav nije baš izdržljiv, idu u lošem smeru ili šta već. Obično u filmovima nekome sine neka ludačka ideja, dogodi se nešto kolosalno i okrene situaciju u korist naših junaka. Ovaj film je odustao od tih šablonskih stvari. Jednostavno radnja teče prirodno, spontano, nema tih obrta, nema nekih kolosalnih akcija koje menjaju sve iz srži. Tu dolazimo do jedne simpatične stvari zbog koje moram da pomenem Argo. Kon-Tiki dokumentarac je pokazao pravo putovanje. Na osnovu tog dokumentarca lako je utvrditi da je ovde ubačeno nešto drame, čisto da film ne bude ravan, da se tako izrazim. Ako uzmemo Argo, imamo primer kako se to ne radi. 

(Ide spoiler za ljude koji nisu gledali Argo). Argo je zapravo jedan izlet gde lik odleti po grupu ljudi i vrati se sa njima. Van toga, apsolutno ništa se ne dešava. Osim u prvoj sceni, nikakva opasnost više ne postoji po likove. Sva opasnost se veštački kreira kako bi imali kao neku napetost a stvar je u tome da je ovo samo ono što sam pomenuo: jedan običan izlet. Na jednom forumu me je čovek pitao: "pa šta očekuješ kada je ovo istinit događaj". Očekujem da se ne snima film o događaju koji to ne zaslužuje. Ako je to tako cool, hajde da snimimo film npr. o bombardovanju Srbije u toku jedne noći. Glavni lik filma će biti čovek koji sedi u skloništu i čita stripove celu noć, a film će celim tokom pratiti samo njega. Ako neko kaže nešto protiv ovog filma, samo recite "pa istinit je događaj, zašto da ga menjamo". 

Kon-Tiki je prišao tome elegantnije. Ubacio je neke elemente čisto da malo izdramatizuje sve. Ne kažem da je to sad sjajna ideja, ali opet imamo malo dinamike i imamo nešto videti. Problem sa svim tim ključnim, izdramatizovanim scenama je što se baš uvek desi nešto nepredviđeno. Baš tad se pojave ajkule, baš tad pukne konopac, baš tad nestane struje pre nastupa Mila Kitića... Ok, ne izgleda ovo tako strašno kao što pričam, ali svakako umanjuje ozbiljnost celog filma. Ono gde je film najbolji, to je ljudska drama. Tu ću samo isljučiti glavnog lika koji me je prilično iritirao i pojavom i postupcima. Pre svega se ponaša kao idiot. Kontam, on jedini ima veru u ovu ekspediciju i sve je to ok, ali šta god mu kažu a da je loše, to po njemu i nije tako strašno ili ide po planu tako da je zanemarljivo. Jedna je stvar bodriti svoju ekipu, druga je stvar otvoreno ih lagati i smatrati idiotima. 

Ono što je fenomenalno, to je odnos ekipe prema ovom čoveku. Tor ima veru u svoj cilj. Sada zamislite dve situacije. Prva je gde ti isti saputnici veruju u isti cilj. Druga je gde njegovi saputnici veruju u samog Tora. Prva situacija može da rezultira u borbi za prevlast, u nepoštovanju vođe, u tome da u tom cilju vide samo svoje ostvarenje. Druga situacija pokazuje kolosalno poštovanje i prijateljstvo, pokazuje da ćeš nešto učiniti zbog osobe koja veruje u svoj cilj bez obzira verovao ti u njega ili ne. E sada, hajde da se vratimo na Tora. Rekoh da on otvoreno laže svoju posadu i to izgleda kao da ih pravi debilima. Sada zamislite onu drugu situaciju gde posada veruje u njega i sve čini zbog njega i recite da nisam u pravu kada kažem da je Torov lik napravljen najblaže rečeno mlako. U svakom slučaju, odnos posade prema svom vođi - savršenstvo. 

Ono što je takođe fantastično, to su pojave stanovnika okeana. Scene u kojima vidimo kitove, ajkule, meduze, itd. su melem za oči. Te scene su usnimljene spektakularno. Kada je snimanje u pitanju, tu moram da pomenem još jednu stvar. Recimo kada se neko od tih stvorenja pojavi, koriste se 2 stvari. Ili to stvorenje ušeta u scenu iznenadno, ili imamo snimak ovih likova na splavu i njihove izraze lica kada su primetili nešto, pa tek onda i mi to vidimo. Na taj način i u najobičniju scenu možeš da ubaciš neku napetost i dinamiku. 

Ono što mi se nije dopalo, to je poslednja scena. Njome se želi kao poslati neka poruka, dostići neki emotivni naboj, prikazati neka velika žrtva a dobilo se nešto potpuno suprtno. Scena je došla niotkuda, nema nikakav naboj osim što smori, nema nikakav pozitivan uticaj ni na šta jer ubije dinamiku i prebaci cilj filma na nešto sasvm drugo. Umesto da se film svede na pobedu ideje nad omalovažavanjem, na pobedu čoveka nad prirodom, mi dobijemo tamo neku patetiku u kojoj nema nikakvog temelja, za koju ne postoji ni najmanji razlog. Do te scene sam se malo dvoumio oko ocene, ali ona je svakako potvrdila ovu nižu. Ovakvo obezvređivanje većih stvari potenciranjem patetičnih, manjih ne može da se postigne ništa, jer ovakvu poruku vidimo i u Argu i u Bananamenima (End of Watch) i od toga mi je najiskrenije muka.

Zanimljivosti:
Producent Džeremi Tomas je želeo da snimi ovaj film još od 1996 a prava na to je dobio od samog Hejerdala. Kako bi se obezbedili internacionalni investitori, veliki delovi filma su snimani i na engleskom i na norveškom.

Naj scene:

U šta veruje Torova posada? Praktično dve scene se bave ovim, jedna je kada mu to kaže jedan od likova i tada to ima takav ton da ne zvuči baš pozitivno što je genijalno jer i sam Tor shvata to na isti, ne baš pozitivan način. U drugoj sceni posada pokazuje da zna jednu Torovu tajnu i tu i sam Tor napokon uviđa pravo stanje stvari.

Moja ocena: 6/10

Нема коментара:

Постави коментар