Oblivion (2013)

Kod nas nazvan: Zaborav
Žanr: Naučna Fantastika | Avantura| Misterja | Akcija
Režija: Joseph Kosinski
Glumci: Tom Cruise, Morgan Freeman, Olga Kurylenko

Priča:
Veteran zadužen da prikupi poslednje resurse sa opustošene zemlje počinje da otvara pitanja vezana za misiju i za samog sebe.

Moj osvrt:
U ovom filmu su dve stvari toliko dobre da ću da ih pomenem odmah. Obično njih pominjem pri kraju (kada ih pominjem) ali ovo je jače od mene. Ko je bio zadužen za zvuk, zaslužio je oskara. Zvučni efekti su takva majstorija da ne mogu da vam opišem. To je najveći razlog zbog kog sam zadovoljan današnjoj poseti bioskopu. Zvuk mašina, vozila, zvuk neprijatelja, zvuk prirode, pravovremeno odabrana melodija - perfekcija. Ovo je toliko dobro da sam u jednom momentu pomsilio da ako Toma krene da čačka nos, ovaj čova zadužen za zvuk će tu scenu da isprati savršeno. 

Što se tiče vizuelnih efekata, to je druga savršena stvar. Metodom više je manje dobili smo vizuelno spektakularan film. Imamo npr. slike zemlje tamo gde je razrušena i onda se ode na drugu stranu gde imamo praktično netaknutu prirodu. Odličan kontrast dve savršene slike. Čak i građevine, letelice i sve te džidžabidže izgledaju jednostavno a efektno. Ko je i na ovome radio, svaka mu čast i iskreno želim i jednoj i drugoj ekipi da se sretnu na radu na nekom spektakularno dobrom filmu. 

E sad više o temi. Iako nije originalno, otvaranje je dobro. Ljudi su bili svesni da postoji previše filmova sa sličnom tematikom pa nisu želeli da nas šamaraju previše time. Uvod je kratak i efikasan iako tu može da se otvore neka logična pitanja. E sada, ono što mi je zasmetalo. Saznajemo da su Toma i žena mu prisutni tu da vode računa da se energija sa zemlje crpi kako bi je bilo dovoljno na nekom Saturnovom mesecu na koji se ljudi sele. To je ok. Ono što ne valja je činjenica da saznajemo da je likovima sećanje izbrisano pre misije. I  slep vidi da tu onda nešto nije u redu. Samim tim gubiš efekat iznenađenja jer gledalac već opravdano sumnja šta mu priređuješ. 

Druga idiotska stvar je očajno kreiranlik Tomine supruge. Toma se seća nekih stvari i pre brisanja memorije. Kao i svaki normalan čovek, sigurno je da se trudi da otrkije šta je to, kontam da bi svako normalan želeo ipak da se priseti ko je on zapravo. Ali ne, ova ženica zna šta je misija, ko jebe instinkt, ko šiša muža, misija je misija, iako ne znamo zašto to radimo, ima da ga odradimo. Leeeeeeeeeejm. 

Kada se već desi ono što nam je nagovešteno, ono na šta smo sumnjali, tu već povlačimo paralelu sa znatno superiornijim Ekvilibrijumom. Ono kao pripadam sistemu za koji sam mislio da je dobar i pravedan pa se kao probudim i sad ću da budem čova preokreta. Ok, nemam ništa protiv krađe ideja. Ne mora film da bude vrhunski, ali kada već kradeš, ukradi da valja. U Ekvilibrijumu ste konstantno bombardovani stvarima koje treba da okrenu verovanje glavnog lika, konstatno se dešavaju stvari koje dovode njegove stavove u pitanje. Ovde toga jedva da ima. Malo sećanja i seta koju lik oseća prema zemlji su jedva dovoljne stvari. Osim činjenice da im je izbrisano sećanje, zapravo ništa ne ide u smeru da likovi žive u zabludi. Zbog toga taj preokret nema nekog efekta. Nije ni 10% efikasan kao onaj u pomenutom Ekvilibrijumu. 

Sve kreće da se komplikuje pojavom lika iz Tominih snova (što je bilo i za očekivati) ali to filmu donosi opasno neželjeni aspekt a to je vazda poželjna, uvek očekivana, rado viđenja usrana patetika. I šta onda imamo - žena kojoj je misija uvek bila ispred emocija kreće da stavlja emocije ispred mislije. Kretenizam prve vrste. A da ne pominjem odnos te devočice iz sećanja i čika Tome, sve pršti od patetičnih scena i sve bitne odluke, svi jaki momenti kreću da se zasnivaju na patetici. 

E tu se moram dotaći glume. Tom Kruz, čova koga svi vole da mrze može da bude ili ok, i uglavnom veoma dobar - sve zavisi od toga šta njegova uloga zahteva. Recimo u remek delu Eyes Wide Shut, čovek je odličan zato što to njegova uloga zahteva. Ovde je on na laganom autopilotu jer ovakve uloge već jede za doručak godinama. Kako god, čova nikad nije loš tako da ni ovde nemam zamerke za njega. Ali zato je Olgica Kurilenko iskazala sav svoj talenat i dostavila retko teatralnu i jadnu ulogu, jednu od onih u kojim vidite da glumica ne ume ni da stoji, ne radi ništa i diše prirodno dok je snimaju. Kunem se, da nije bilo drugih ljudi u bioskopu, krenuo bih da se glasno smejem na svaku njenu rečenicu i svaki izraz lica kojim pokazuje neku (valjda) emociju. 

Elem, da se vratim filmu. Čak i da je sve ostalo ovako, mogao je i moj mozak biti na autopilotu i otpratiti filmić do kraja. E, onda su kontali, kontali pa prekontali i ubacili još jedan preokret. Priznajem, nije očekivano, priznajem da je u nekoliko nebitnih scena i simpatično, ali jasno je kao dan da ovakvim stvarima moraju da prestanu da se bave. Pisao sam o tome u jednom animiranom filmu, pisao i u jednom azijskom, pisao i u jednom skorašnjem "mega-hitu" a raspisaću se o tome kada budem pisao o jednom strašnom filmu Ridlija Skota. Ovi momci i devojke jednostavno nisu imali dovoljno kefala da se bave ovakvom temom. Samom tom idejom su zakomplikovali sebi život tako da film ima toliko rupa da je to preneozbiljno. 

Recimo ako je zemlja opustošena, šta ovi likovi jedu? Vidite, to nije uopšte strašna rupa kakvih ima, a većina tih rupičastih stvari uz pomenutu patetiku uništava svu logiku, sve prelomne momente i sve što je ovaj film mogao biti. Iako je film pokrao gomile drugih filmova, ok je ovo za pogledati, pogotovu zbog onih razloga gore koje sam naveo. Samo opako smanjite očekivanja ako ste ozbiljni filmofil jer ćete preko ovog filma preleti neosetno.

Zanimljivosti:
Tom Kruz je proslavio svoj pedeseti rođendan na snimanju. Slika koja se pojavljuje u filmu je "Kristinin Svet" slikara Endru Vieta.

Naj scene:

Neke od audio-vizuelno dopadljivih scena

Moja ocena: 5/10