Phone Booth (2002)

Kod nas nazvan: Telefonska Govornica
Žanr: Misterija | Triler
Režija: Joel Schumacher
Glumci: Colin Farrell, Kiefer Sutherland, Forest Whitaker...

Priča:
Stjuart Šepard postaje zarobljen u telefonskoj govornici kada saznaje da ga na nišanu drži snajperista.

Moj osvrt:
Ono što je svima najzanimljivije je to da je ovaj film ne jedna scena već jedan kontinualni vremenski isečak. Zaista treba biti stručan pa napraviti nešto ovako i po tome je Phone Booth jedan od retkih uspelih eksperimenata. Uvod u film je serija iritantnih, ultra brzih telefonskih razgovora glavnog lika sa gomilom klijenata i saradnika. Zašto je to potrebno? Iz prostog razloga da nam se predstave određene crte glavnog lika. Ok, možda to nisu najbitnije osobine, ali to je ono što mi moramo da znamo pre nego što on kroči u telefonsku govornicu. Priznaćete da bi bilo sasvim drugačije da je film počeo samim ulaskom u tu govornicu. Lik o kom ne znamo ama baš ništa i koji je na nišanu nekog tamo snajperiste nije dovoljno dobar mamac kao što je ovako predstavljen lik. Samim tim, sa ovim predznanjem, mi možemo da nagađamo šta je to što ovaj snajperista želi. Tako i priča ove dvojice počinje. U prvi mah, nagađa se da je u pitanju jednostavna osveta ili ucena. 

Elem, za mene, najveća vrednost ovog filma nije u snajperisti, taj lik je šupalj kao bakino milje. Najveća vrednost je u žrtvi, i u ovom osvrtu ću se svojski potruditi da dokažem obe tvrdnje. Pođimo od motiva koje ima snajperista. Kada nam ubrzo bude jasno da nema tu nikakvih osvetničkih niti ucenjivačkih namera, otkrivamo da ovaj čova hoće da kazni grešnika, da natera žrtvu da nauči lekciju, da se pokaje ili šta već. Moram ovde da se osvrnem na dva savršena lika iz drugih filmova. Imamo ubicu iz savršenstva od filma Se7en (Sedam). Čovek kažnjava grešne ali je najveći štos u tome što sam konta da je grešan i što sam shvata da mora biti kažnjen. Ovaj ubica u Phone Booth-u ne rezonuje tako. On je po njegovom mišljenju tu da nekog nauči pameti, mnooogo morališe ali u svemu ne vidi svoju grešku. Najveći problem u tome je što on želi kazniti Stjuarta zbog njegovih greha ali obratimo pažnju da mnogi drugi ovde završavaju mrtvi dok taj isti Stjuart uči svoju lekciju. Odavde sledi da su motivi snajperiste opasno rupičasti i nedovoljno dobro odrađeni. Ok, ima ovo i svoje prednosti jer samim tim što Stjuart nije jedini koji može da nagraba, dobijamo veći izbor likova koje snajperista može da smakne, ali svi ti motivi, sva ta "naučio si svoju lekciju", sva ta "delim pravdu" sranja zaista ne mogu da piju vodu. 

Recimo u filmu Saw i fenomenalno osmišljenom Džonu Krameru vidimo kako ovo treba odraditi. Kramer ne ubija nikoga već tera osobe da "nauče svoju lekciju" ili same ubiju sebe. Naravno, žrtva za to je ogromna. E to i Phone Booth ima sasvim dobro odrađeno. Taj motiv žrtve je ovde razvijen do savršenstva. Prva pakost koju snajperista čini Stjuartu je to da se obraća njemu bliskim osobama kako bi pokazao da je on lažljivac... pogledajmo kako se Stjuart posmatra kao žrtva poniženja... Elem, posle postaje ozbiljnije i više nije u pitanju samo moral, Stjuart mora da odluči o životu i smrti, i to ne samo o svojim. Tu imamo dobru simboliku. Ako Stjuarta gledamo kao nekog ko je, poput ranijih žrtava snajperiste grešan, onda njegove odluke dovode do toga da će neki ljudi biti nesrećni. Snajperista je upravo to pokazao stjuartu, kako njegova odluka može fatalno uticati na nekog drugog. Kroz svo ovo vreme komunikacije između snajperiste i Stjuarta, dok ovaj zli bata vodi igru, Stjuartov lik se savršeno transformiše u žrtvu. Kažem još jednom, imamo razvoj i ovog snajperiste, ali tu ipak ima propusta. 

Da stvari ne budu tako jednostavne, imamo i treću stranu a to je ostali svet koji samo komplikuje stvari. Imamo usputne likove, imamo likove koji su bliski Stjuartu i svi oni su potencijalna žrtva njegovih odluka. To je odlično preneseno ovde. Imamo i policiju koja je tu da se stvari maksimalno iskomplikuju ali i da se pojača tenzija. To je takođe odlično odrađeno i film je prilično dinamičan i napet celom svojom dužinom. Ono što je dobro, sam Snajperista je inteligentan čova tako da povremeni pokušaji glupavog filmskog ubeđivanja koji obično u filmovima prolaze, kod ovog čike izazivaju smeh. Alal vera na tome. Možda i najbolji deo film je Stjuartova ispovest. Ok, ona može da zvuči patetično, ali razmislite malo o ovome. On tu ispovest ne daje zato što je primoran, zato što će ga to spasti. Vidi se to i više nego jasno da je to momenat kada Stjuart ne vidi izlaz i ne želi da stvari ostanu neizrečene. Kolin Farel tu dostavlja odličnu glumu. Ono što mi se nije dopalo je pojava onih policajaca mudorsera koji ne vole bez njih da se išta radi. Ok, taj lik možda oduzme minut, dva vremena ali i to je previše po mom mišljenju za ovakve šablonske degenerike. 

Druga stvar koja mi se nije dopala je ta igrarija sa preokretom na kraju. Siguran sam da svi znate glas Kifera Saterlenda tako da nikom nije tajna ko je zapravo Snajperista. Takođe, svo vreme filma nam se pokazuje da nije poruka ko je ubica već je poruka ko je žrtva, na šta je spreman, šta je potrebno da bi on priznao grešku, da bi sačuvao život... Tako da je ova završnica jedino ok zbog pojavljivanja za mene uvek fenomenalnog Saterlenda. Sve u svemu ovo je odličan film. Da je možda snajperista bolje profilisan, bio bi film još bolji, ali ne bi to verovatno bila drastična razlika. U svakom slučaju ovako brz, dinamičan i napet film će verujem prijati svima.

Zanimljivosti:
Džim Keri je želeo da glumi glavnu ulogu. Originalno, glas snajperisti je pozajmljivao Ron Eldard ali je posle zamenjen sa Saterlendom i svi tonski zapisi su ponovo snimani. Premijera filma je odložena zbog snajperskih napada u Merilendu. Robot igračka priča na Svahili jeziku. Sve scene su snimane u redosledu kako su i prikazane. Scene u govornici su snimane 10 dana a 2 dana je bilo potrebno za sve scene van nje. Scena kada se Stjuart ispoveda je snimljena iz prve. 

Farel je dobio aplauz od svih prisutnih. Telefon je zapravo radio i sve vreme je neko pričao sa Farelom. Mel Gibson je trebao glumiti i dao je sugestije scenaristima ali je na kraju odustao. Reč "fuck" je izgovorena 143 puta. Kada snajperista kaže Stjuartu da ako izvuče novčanik, policija će ga upucati 41 put. To je referenca na ubistvo Amadu Diala, čoveka koji je odgovarao opisu serijskog silovatelja. Kada mu je policija prišla, on je krenuo da izvadi novčanik i policija je ispalila 41 hitac ka njemu od čega ga je 19 pogodilo i usmrtilo. U Japanu se izvodi predstava po ovom filmu.

Naj scena:

Ispovest

Moja ocena: 7/10