This Is England (2006)

Žanr: Drama | Kriminalistički
Režija: Shane Meadows
Glumci:  Thomas Turgoose, Stephen Graham, Jo Hartley...

Priča:
Priča smeštena u 1983. o problematičnom momku koji odrasta u Engleskoj. Posle lošeg dana u školi susreće se sa grupom skinheda. Nedugo, oni postaju kao porodica. Film je zasnovan na događajima iz života Šejna Medouza.

Moj osvrt:
Na samom početku filma vidimo nekoliko scenica koje karakterišu Englesku u to vreme a akcenat se stavlja ulgavnom na loše stvari u kojima se potencira uloga nedavno preminule Margaret Tačer. Na osnovu tog uvoda ponadah se da idem ka nekoj priči ala Američka Istorija X ili tako nešto. Klinja koji je glavni junak filma je kreiran kao savršena žrtva. Otac mu je nastradao u ratu, nije u sjajnoj finansijskoj situaciji, zli klinci ga provociraju pa mu tu dokače i oca, i sve te slične pizdarije koje se obično dešavaju ovakvim likovima u filmu. Nekako mi sve to deluje usiljeno, isforsirano a ovakva uloga žrtve kao da je namenski kreirana za film. 

Pošto je on žrtva i niko ga jadnog ne prihvata, svi ga pikiraju i tako te pizdarije, niotkuda se pojavljuje grupica skinheda koja ga prihvata i hoće da mu osunča kišni dan. Meh, hajd sad i da prihvatimo to. Opet, ako se gleda sa strane žrtve, savršeno je logično da ćeš prihvatiti one koji prihvataju tebe. Kako se ovde ipak radi o klinji koga prihvataju stariji od njega, logično je da on u njima pronalazi uzore tako da je ona uloga žrtve savršeno legla ovoj činjenici. Možda nekom bude čudno što se ta grupa baš toliko trudi da oraspoloži ovog momka, da ga pridobije kao prijatelja. Meni je to skroz ok, jer se radi na dobar način, i to na toliko dobar da onolika žrtva i nije uopšte ni bila potrebna. Problem je u tome što je ta grupa opako nedefinisana. Nigde se ne vide njihovi stavovi, oni jednostavno vole da se okupljaju i gluvare - zašto se onda predstavljaju kao neka tamo banda kad su jedno simpatično društvance koje poštuje starije, voli da se šali, da širi prijateljstvo i šta već? To je već legalno pitanje. Ako već film tu grupu treba da predstavi kao skinhede, daj bar neke stavove koje ta grupa propagira. 

Elem, sve se drastično menja kada se jedan član te grupe vraća iz zatvora. Tu konačno imamo nekog ko oštro propagira svoje stavove. To je ok jer daje grupi onaj pravi identitet, jer sa tim oni deluju kao ono za šta se predstavljaju. Problem je u sledećem: dolazi do raskola u grupi i prethodni vođa je napušta ne želeći da prati stavove onog pomenutog. To samo potvrđuje ono što rekoh da je to grupica nešto slobodnijih ali korektnih likova koji vole da se druže. Najveći problem je u tome što ovaj klinja treba kao da odabere stranu. Pre svega, premlad je da izabere kako je izabrao jer kako može da konta sve stavove koje je čuo. Drugi razlog za moju tvrdnju je taj što treba da bira između čoveka koji ga je prihvatio u društvo i nekog tamo ko se tek pojavio - dečji kretenizam ovde ne može biti opravdanje. Treći i najupečatljiviji razlog zašto ta odluka nema temelj je onaj razlog za koji su filmotvorci mislili da je glavni. Klinac upravo bira suprotno od onog što je logično. 

Kako možeš da očekuješ da me nešto šokira, potrese, pomeri, kada mu je temelj siguran kao posao u Srbiji. To film konstantno radi - sve stvari u kojim treba da dominira, koje treba da vas ošamare, imaju očajnu polaznu tačku i jednostavno ste ravnodušni prema njima. Pogledajte American History X, koji tu razlozi postoje da klinci izrastu u onakve ljude? Data vam je srž, dat je uzrok, dato polazište pa čak iako ne deluje šokantno, stavovi oca u očima deteta imaju tu jačinu da ga pokrenu na razmišljanje. Roditelj koji je dobar prema svom detetu je bog u njegovim očima, nema tu dilema. Ovde se ipak igra na balavčevo kefalo i emocije, i tu se potpuno promašuje. Kada je u pitanju ovaj lik koji dolazi iz zatvora, na početku on je odlično kreiran. Način na koji se ponaša i iznosi stavove je ubedljiv. Način na koji pokazuje prijateljstvo prema istomišljenicima a pogotovu prema ovom klinji je opako dobar. Zamislio sam sebe u koži tog klinje u nekoliko scena razgovora sa ovim likom i mogu vam reći da je ovo savršeno. Šteta što ta prelomna scena nije ubedljivija, šteta što u njoj nije dao prave razloge klinji i što ga njima nije pridobio. 

Ali tu nastupa već ono što sam rekao. Ako je ovaj čova kreiran u tom jednom smeru, film opet okreće, opet pokazuje da zapravo niko nema izgrađen stav niti ima razlog za njega, da ljudi koji mrze, mrze eto tako, da ljudi koji su skinhedi zapravo to nisu već to rade zbog eto tako nečega. Jednostavno previše je nedefinisanih stvari. Od problematičnog momka i njegovog odrastanja sa skinhedima i od neke transformacije ličnosti ovog klinje se odmah oprostite. Kontam da film hoće da ogoli osobu, da je liši tih stavova kako bi pokazao da smo manje više svi zapravo jednaki, da smo svi rezultat sranja koja nam se dešavaju, ali zbog toga film je ogolio samog sebe i postao samo još jedan film. Ne možeš da napraviš savršen kolač doneseš mi ga u prljavoj ruci, ne možeš da daš savšren gol iz ofsajda, ne može temelj za ključne stvari da ti bude labav - jednostavno, ništa od toga se ne priznaje. 

Zbog toga, finale filma koje sadrži dve scene, jednu sa situacijom koja opet oslikava stanje u Engleskoj i drugu koja privodi priču o ovom periodu života klinje, to je jedna savršena scena nafilovana fenomenalnom muzikom - šteta samo što je smeštena u pogrešan film.

Zanimljivosti:
Mnogi od događaja u filmu su iz života režisera Šejna Medouza. Film je posvećen uspomeni na Šenon Turgus, majku glavnog glumca, Tomasa Turgusa.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 5/10