Hauru no ugoku shiro (2004)

Djuka

Kod nas nazvan: Pokretni Dvorac
Alternativni naziv: Howl's Moving Castle
Režija: Hayao Miyazaki
Glumci: Chieko Baishô, Takuya Kimura, Akihiro Miwa...

Priča:
Prosečna devojka igrom slučaja naleće na mladog čarobnjaka kog prati reputacija zavodnika. Zbog susreta s njim biva prokleta – veštica je pretvori u staricu. Tražeći način da se oslobodi kletve, dolazi do čarobnjaka i njegovog pokretnog zamka.

Moj osvrt:
Japanske anime su jedan potpuno drugačiji svet. Ne kažem da su američki crtaći loši, imaju oni svoj šarm, ali japanski su mnogo kompleksniji i maštovitiji. Američki crtaći su na prvom mestu zabavni, imaju dosta fora, poučnu pričicu, prenaglašenu emotivnost i vrlo su dinamični. S druge strane, japanske anime su bukvalno prelaz u drugi i čarobniji svet. To nisu samo predmeti i životinje koji pričaju, to su demoni, veštice, magija, ali bez oštrog polariteta dobro-zlo. Imaju sporiji tempo, ali su nepredvidivi. Ono što eventualno može da odbije gledaoca je jednostavnija animacija.

Ovaj anime mi je u top 5 svih crtaća ikada. U svakoj sceni se susrećete sa nečim što prvi put vidite, što niste mogli ni da zamislite da je neko toga mogao da se seti. Prvo, taj pokretni zamak izgleda kao da je neko otišao na deponiju i pokupio sve što je tamo našao, zgomilao, skrpio i napravio bizarnu šklopociju sa pilećim nogama. Ta šklopocija se kreće kao muva bez glave, dimi se, škripi, brekće, deluje kao da će svake sekunde da se raspadne. Tu živi mladi i atraktivni čarobnjak Howl sa svojim šegrtom, a ceo zamak pokreće jedan plamičak na ognjištu, Kalcifer, koji je zapravo moćni vatreni demon. On je ugovorom vezan za čarobnjaka, i maltene je kućni rob. Takođe je najduhovitiji demon ikada.

Tu je još čitav niz dobro osmišljenih likova. Veštica, koja ima neraščišćene račune sa mladim čarobnjakom i njene dve sluge senke, motka sa šeširom koja skakuće unaokolo, a koja je zapravo bila deo strašila i još mnogi drugi. Svi oni imaju dobru motivisanost za svoje postupke, mada ponekad deluju nejasno. To je zbog toga što nema plastičnosti i jednodimenzionalnosti koju smo navikli da susrećemo u crtaćima. Prosto, naša percepcija je uslovlena ranijim iskustvima, i teško nam je da se udaljimo od nje.

Ovde imamo jedan drugačiji svet koji funkcioniše na drugačijim principima. Čak i ta Veštica nije nekako skroz zla, često je i simpatična u svojim postupcima. Magija u ovom svetu nije nešto retko i veličanstveno, već je ceo svet njome prožet. Svet i magija koegzistiraju , ali naravno, ta simbioza je često ugrožena. Nema tu velikih zlikovaca koji žele da pokore ili unište svet, motivi su mnogo prizemniji i individualizovaniji.

Priča ima veoma dobar zaplet, i dobro je vođena. Malo je sporiji tempo nego što smo navikli. S druge strane, emotivnost je naglašena. Nije to ona emocija koja vas ozrači patetikom, već je sveprisutna i tinja nenametljivo kroz čitav film. Naravno, jedna od poruka filma je opšteljudska: da nije bitno šta si i kako izgledaš, već kakva ti je duša. Istovremeno, to je i priča o prihvatanju sebe i samopuzdanju. Sofi je obična, neprimetna devojka sa manjkom samopuzdanja, misli da nije dovoljno lepa, a kao starica upoznaje sebe, postepeno se menja i definiše kao ličnost. Sagledava život na drugačiji način, shvata šta je to što je bitno. Isto tako i Howl, usamljen i pomalo arogantan, preispituje svoje motive i menja se.

Da vam ne bih kvarila doživljaj, uzdržaću se od skribomanije (mada bih mogla o ovom filmu da pišem beskonačno, ali ne bez spoilera), samo ću vam reći da se opustite i uživate u kiši maštovitosti i ideja kojima će vas ova priča obasuti, i sigurna sam, opčiniti. Za one koji nisu ljubitelji japanskih crtaća: dajte šansu, nećete se pokajati.

Zanimljivosti:
Broj tablica prvog automobila kojeg vozi Sofina majka je 667. Sofin grad je zasnovan na Francuskom gradu Kolmar.

Naj scena:

Cena magije

Moja ocena: 10/10