Ringu 2 (1999)

Alternativni naziv : Ring 2
Žanr: Horor
Režija: Hideo Nakata
Glumci:  Miki Nakatani, Hitomi Satô, Kyôko Fukada

Priča:
Reiko i Joiči se kriju. Joiči počinje da pokazuje zastrašujuće moći. Za to vreme Mai Takano zajedno sa vlastima pokušava da ih pronađe a kletva prstena/kruga se sve više širi.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, evo nama nastavka jednog od najboljih horora ikada. Iako ga mnogi relevantni ljudi hvale, ja ne mogu baš da se složim sa tim da ovo ostvarenje zavređuje neku posebnu pažnju. Evo i razloga. Kada praviš nastavak nekog filma, ne treba da se mnogo osvrćeš na prethodni, pogotovu ako su oni blisko povezani. Ako neko nije možda pogledao prvi deo pa se upušta u ovaj i ništa ne konta, to je već njegov problem. Ovde se mnogo vremena gubi na istragu slučajeva iz prvog dela filma. I sada zamislite ovu situaciju, gomila likova se celu prvu trećinu filma pita šta je bilo, šta i zašto se dogodilo, a vi ste to videli već u prethodnom filmu. To ne može da ne bude dosadno. 

U prethodnom filmu ništa ne saznajemo o famoznom videu, ko ga je snimio, kako ga je snimio itd, uostalom, teško da bi tu nešto pametno i smislili pa su to fino ostavili da bude misterija. Bukvalno jedina stvar koja mi se nije svidela u prvom delu vezana je za klinku koja priča da postoji legenda o toj kaseti. Ovde ne da to eksploatišu, već je to priča koja se proširila i bukvalno svi gledaju taj video a što je najgore znaju rešenje kako ostati živ posle gledanja. Užasavajuća glupost! A pazite sad kako se to odražava na kasniju priču. Ovde saznajemo da Sadako ne mora samo da prenosi svoju kletvu preko famozne video kasete već to može i preko ljudi koji su je videli i preživeli je. Postavlja se sada jedno pitanje, ako je već toliko tinejdžera videlo famozni video, zašto se onda Sadako nije proširila TV mrežom. Iz viđenog, to joj ne bi bio ni najmanji problem, pa da vidimo kako bi se iko spasao ovde. Ali dobro, ne možeš na sve da misliš, pa napraviš ovako usranu ideju.  

U svoj jednostavnosti, prvi deo filma je bio savršen a ovde su krenuli da mozgaju, da mrsomude, da mudruju i ubili su sve što je nosio prvi film. Umesto da izazovu gledaoca napetošću, ovde izazivaju glupostima koje su sve nelogičnije. Elem, to komplikovanje ide do te mere da se ovde pronalazi neko rešenje na naučnoj osnovi. Hajde da ne razmišljam o tome kako je tamo nekoj dileji od doktora uopšte palo na pamet da ovako nešto testira, ali njegovim usranim eksperimentom i tim objašnjenjem na kraju se po meni ubija sva draž priče koja je postojala u prvom delu. Sve mi to deluje besmisleno kao kada bi na kraju filma skontao da bi npr. Aliena ili Predatora mogao da ubiješ lopaticom za muve premazanom džemom od kajsija.

Ono gde priča o rasprostranjivanju lika i dela Sadako i te kako ima logike i gde ona zaista ima i kvaliteta je ako na to gledamo kao na bes i mržnju koji se prenose među ljudima. To je nešto što nisam video u prvom delu pa taj pristup može da pije vodu. Ali opet, rasprostranjivanje zla i njegovo širenje na mnogo likova smanjuje veličinu Sadako. Ok, ona je započela sva ta sranja, ali ako svako može da radi stvari koje ona može, to znatno pomera centar priče sa nje. Ali opet, sve je to obesmišljeno glupavim tinejdžerima koji su se nagledali i nakopirali čuvenog snimka. Zbog toga, jedina logična stvar koju bi mogli videti u filmu bi bila totalni pomor i sukob likova sa istim moćima. LEEEEEJM. 

Ovde se dosta koketira i sa svetom duhova i sve mi to deluje kao neko "zakrpa" rešenje, kao nisu znali kako i šta da učine, pa hajde, svet duhova pritrčava u pomoć da spasi ili objasni situaciju. To nije loše kao npr. u novoj Borbi Titana i ženi "koja putuje s vjetrom i njegov je glasnik, dolazi niotkud, ne ide nikud a evo je ovde" kada god zatreba, ali opet, nije ni dobro. Ono što mi se ne dopada je i odsustvo sablasnosti i jezivih stvari koje su pratile prvi deo. Prvi deo je bio napet konstantno, uvek je postojao osećaj pretnje. Ovde su sve te jezive scene uglavnom veštački ubačene. Od napetosti i pretnje skoro pa ništa. Sadako se povremeno pojavi bez ikakvog razloga, a opet, nekada se pojavi poput vizije. To pojavljivanje vidimo samo jednom u prvom delu, ali je užasno efektno i upečatljivo, a ovde to deluje isforsirano. Ok, može ona da se prenosi sa glave na glavu poput narodne pesme ali čemu onda kaseta. 

Sve u svemu, nije ovo toliko loše, ali se nastavlja na savršenstvo koje je Ringu prezentovao, pri čemu film nije uspeo da održi ni jednu jedinu stvar koju je original postavio. Sve se to pogubilo u vraćanju na likove i dela iz originala i na ničim izazvane pokušaje rešavanja enigme. Misterija, napetost i sablasnost su bili aduti originala, mrsomuđenje, obezvređivanje i obesmišljavanje svega što je original postavio su odlike ovoga. Jedino što ovde ima donekle logike je to poistovećivanje Sadako sa besom i zlom među ljudima, ali tu temu su, čini mi se, Ju-On filmovi mnogo bolje obradili i njima ću se posvetiti u nekom narednom periodu. Originalu ću se često vraćati a ovo ću rado prepustiti zaboravu.

Zanimljivosti:
Daisuke Ban koji u prvom delu glumi doktora Ikumu, pominje se u listi glumaca iako se zapravo nijednom ne pojavljuje u filmu.

Naj scena:

Simpatična TV igrarija

Moja ocena: 5/10